Koja je sličnost između Starbaksa i nacizma? Slavoj Žižek je to vrlo simpatično objasnio u filmu Perverznjakov vodič kroz ideologiju koji je sinoć otvorio Slobodnu zonu.
Deveta Slobodna zona je otvorena sinoć u DKC-u pred prepunom salom sa filmom Perverznjakov vodič kroz idologiju. Ovogodišnji festival svečano je otvorio Veran Matić, istakavši da „kroz Slobodnu zonu ponovo osvajamo neke prostore slobode koji su u međuvremenu omeđeni nekim drugim ograničenjima, bilo da je u pitanju takozvano slobodno tržište ili zagušenje broja medija, ili dominacija samo jedne medijske platforme.’’ Narednih dana, publika će imati priliku da odgleda čak 48 dokumentarnih i igranih filmova, za koje je selektorka Branka Pavlović istakla da će „razveseliti, rastužiti, iznervirati, uzbuditi, pokrenuti na diskusiju ali vas neće ostaviti ravnodušnim..’’
Perverznjakov vodič kroz idologiju režiserke Sofi Fajns je vrlo prigodan način za otvaranje festivala – interesantan i dovitljiv, ovaj dokumentarni film će vas naterati da se nasmejete i zamislite.
Perveznjakov vodič kroz ideologiju je neka vrsta nastavka filma iz 2006, Perverznjakov vodič kroz film, ali se može gledati potpuno odvojeno od svog prethodnika – prati istu formulu u kojoj nas slovenački filozof, Slavoj Žižek, sprovodi kroz scene i scenarija filmova, objašnjavajući ideje iza njih, ali ovaj put se fokusira isključivo na ideologiju. Šta to mi mislimo, a šta mislimo da mislimo? Da li je naša podsvest samo podsvest ili smo je mi svesni? Šta nas to tera da delamo, ili, bolje je možda pitati, ko? Koje je to Veliko Drugo koje nam gospodari?… ako veliko drugo i postoji.
Ova pitanja deluju kao komplikovane teze iz priručnika iz filozofije i, zaista, film pomalo izgleda kao ekranizovan udžbenik ili predavanje profesora, Ipak, to bi bio jedan jako interesantan udženik ili profesor koji može da pomno drži pažnju dva sata. Ceo film je prošarana dosetljivim, ponekad zajedljivim, komentarima i šalama koje ovaj filozof ume sjajno da isporuči i natera celu salu da se iskreno nasmeje. Žižek nam ne objašnjava ideologiju kao suvoparnu ideju, već nam je pokazuje na konkretnim primerima. Ona je nekad prisutna sasvim očigledno kao u Trijumf Volje Leni Rinfenštal, a ponekad je, kao u dečijem mjuziklu Moje pesme, moji snovi tako dobro skrivena da nas ideja da kakva ideologija postoji potpuno začudi. Žižek se nikako ne ograničava na primere filmova, te nam približava svoje ideje i kroz kinder jaje, navodi sličnosti između Starbaksa i nacizma i objašnjava kako se protiv istog bori grupa Rammstein. Istina je da film nije jednostavan i da bi, za njegovu potpunu analizu, bilo potrebno da se odgleda makar dva puta. Ali uključivanje vijuga i uviđanje sitnica predstavlja sasvim novo uživanje, pokazujući nam da svaki put možemo otkriti nešto novo. Prava čar je što nam Žižek ukazuje ideologiju u mestima u kojima nam je jako lepo upakovana i serviana da je nikako ni ne primetimo, kao na primer u dramatičnoj ljubavnoj priči Titanika koja odjednom postaje samo paravan za nešto mnogo udarnije.
Priče skrivene iza ovih mnogobrojnih naslova – Taksiste, Titanika, Kabarea, Paklene pomorandže, Mračnog viteza – on povezuje jednu sa drugom u svakoj nalazeći komponente našeg mišljenja za koje nismo možda sasvim bili svesni da je tu. Žižek te ideje sjajno argumentuje, ali nije ni poenta sve navesti ovde i odjednom. U tu svrhu, Slobodna zona vam daje priliku da, iako je i repriza u Domu omladine rasprodata, sami pogledate ovu sjajnu studiju upakovanu u film – Perverznjakov vodič kroz ideologiju će biti prikazan na bis 13. novembra u 21 čas. Ne dajte da vas zavara to što se prikazuje treći put: karte će verovatno biti rasprodate, pa predlažemo da požurite da ugrabite mesto. Uprkos opasnosti da vam zadnjice utrnu nakon dva sata ili da vam ne bude svaka reč Žižekove bogate analize jasna, ovaj film je vredno pogledati čisto da bismo bili svesni toga šta inače gledamo i šta smo u stanju da nesvesno prihvatimo kad nam se servira na velikom platnu.
[youtube http://www.youtube.com/watch?v=6kB3d9qZZhs&w=420&h=315]