Preslušavanje: jul 2016.

Julsko preslušavanje donosi nam ucveljene neveste, usiljenu nostalgiju i strah od visina!

Dobro došli u Preslušavanje, gde vam predstavljamo najnovije muzičke albume koje smatramo relevantnim.

ALBUM MESECA

Michael Kiwanuka
Love and Hate

michael kiwanuka - love and hate

Kažu da samo prava ljubav može da vam slomi srce. Neki ljudi vas ostave u limbu – sa dugotrajnim bolom, nerazjašnjenim pitanjima i gomilom kajanja koje treba da sredite. Upravo ovakva emotivna magla prožima Love and Hate, drugi album Majkla Kivanuke, dvadesetdevetogodišnjeg Engleza poreklom iz Ugande. Pevač zvuči rastrzano, a njegov glas – pomalo nalik na Otisa Redinga – klacka se između nade i beznađa, istrajnosti i predaje. Kivanukin debi, Home Again iz 2012, bio je orijentisan ka tradicionalnom folk-soulu – toplim aranžmanima u stilu Bila Vitersa i Terija Kalijea. Ovog puta je angažovao čuvenog producenta Brajana Bartona, poznatijeg kao Danger Mouse (takođe je poznat po tome što je jedan od ljudi čije ime prekomerno pominjemo u ovoj rubrici), koji često i tvrdoglavo insistira na sporom tempu, melanholičnom prizvuku, gudačkoj pratnji i odjekujućim pratećim vokalima.

Prilično je hrabar potez otvoriti album pesmom koja traje 10 minuta, od kojih je prvih 5 čisto instrumentalno. „Cold Little Heart“ je upravo takva pesma, možda čak i najlepša na albumu – na momente nalik na Pink Floyd u najboljem periodu (ili barem nalik na gitaru Dejvida Gilmora), samo uz pratnju hora, bogata i grandiozna. „Father’s Child“ koristi suprotan trik: na pola pesme se ritam sekcija i gitare potpuno isključuju, a Kivanukin glas okupan efektima pluta iznad gudača i tihog klavira. „Black Man in a White World“ sadrži brutalno jasnu i nedvosmislenu poruku, a način na koji je prenosi – a capella, zadajući ritam pljeskanjem ruku, uz neznatnu pratnju instrumenata – podseća na Ninu Simon. U pesmama „Place I Belong“ i „I’ll Never Love“ Kivanuka se miri sa samoćom, kao da je u nekakvom čistilištu u kom niko ne može da ga čuje. On ne diže glas, već ga kontroliše. Odjek, međutim, ostaje, i svakim sledećim slušanjem Love and Hate postaje melanholičniji i lepši.

blink-182
California

blink182 - california

Prošlo je dvadeset i kusur godina otkako su se blink-182 prvi put predstavili publici, usvojili prilično generičan ali zabavan i prepoznatljiv stil, i postali jedno od najpoznatijih imena kalifornijske pop-pank scene. Nakon dva baš bezvezna albuma (Blink-182 iz 2003. i Neighborhoods iz 2011. godine) i odlaska gitariste/frontmena Toma Delonga (koji je nakon žučne svađe sa bendom otišao da vija NLO-ove), bubnjar Travis Barker i basista Mark Hopus, uz pomoć novog pevača Meta Skibe (Alkaline Trio) pokušavaju da uhvate malo „stare magije“. U neku ruku, California stvarno zvuči kao muzika blinkovaca iz zlatnog perioda – prvi singl „Bored to Death“ sadrži sve klasične elemente: intro na bubnjevima, jednostavan melodični gitarski rif i pevljiv refren; nema veze to što je ova pesma u suštini reciklirana „Adam’s Song“. „She’s Out of Her Mind“ je veoma zarazna, a uz „Rabbit Hole“ lako možete da zamislite tri lika kako goli trče niz ulicu (a da, to su već radili). „Brohemian Rhapsody“ nije obrada Queen-a već pank minijatura od 30 sekundi, sa jednim stihom. Pesme nisu loše, ali ima ih previše, a previše je i praznog hoda i ponavljanja. Takođe, lako je doživeti transfer blama kad čujete očekivano tupave tekstove iz usta likova koji više nisu klinci. Da parafraziramo jedan refren: za pop-pank, život je previše kratak da bi dugo trajao.

Bat for Lashes
The Bride

bat for lashes - the bride

Premda Nataša Kan, kantautorka koja se nalazi iza imena Bat for Lashes, poriče da je njeno novo izdanje tzv. „konceptualni album“, on to jeste, i bavi se pričom proklete neveste (ne, nije u pitanju lik Ume Turman iz Kill Bill-a). Narativ je sledeći: verenik protagonistkinje gine u saobraćajnoj nesreći na putu do venčanja. Nakon što čuje vesti o tome, Nevesta istrčava iz kapele, seda u automobil svog rahmetlog voljenog i odvozi se u tri lepe. Album prati njeno putešestvije samospoznaje tokom gromovitih noći, izlive besa zbog nepravde i konačno pomirenje sa sudbinom. Ovu gotsku premisu adekvatno prati sumorna i atmosferična muzika, kao i estetika spotova koji prate album. Glas Kanove je moćan, ali lik kroz koji peva je često krhak, a skoro uvek tragičan, što se može čuti na „I Do“ i „In God’s House“. Jedna od retkih bržih pesama, „Sunday Love“, jedna je od najboljih, mada više podseća na supergrupu Sexwitch, sa kojom je Kanova izdala jedan album. Balada „Close Encounters“ govori o seksualnom odnosu sa duhom i totalno je luda. Produkcija je besprekorno čista, gotovo staklasta, tekstovi su dobri, a The Bride je vredan primer savremenog kamernog art-roka.

Metronomy
Summer 08

metronomy - summer 08

Ironično-kritički osvrt na 2008. godinu, i to u vidu muzičkih memoara, malo je glupa ideja, i to ne samo zato što je od tad prošlo jedva osam godina. Džozef Maunt ne misli tako. Na novom albumu benda Metronomy (mada je pitanje koliko se sad mogu nazvati bendom, budući da je Maunt ovo izdanje snimio sam), on se priseća kako mu je bilo kad je imao 25 godina i tek što je izdao Nights Out, „konceptualni album o tome kako jedno veče izađeš u grad i bude ti sranje“. Bilo je to pre nego što su se Metronomy probili albumom The English Riviera i osnažili albumom Love Letters. Summer 08 je umereno nostalgičan, sarkastičan i samosvestan. Singlovi „Night Owl“ i još više „Old Skool“ su solidni pop hitovi, mada se više oslanjaju na zvučnu estetiku osamdesetih godina prošlog veka, nego na kraj prošle decenije; isto se može reći i za „16 Beat“. Nešto savremenije zvuče lagane elektro stvari „Mick Slow“ i „Love’s Not an Obstacle“, premda su možda previše ravne. Jedan od boljih trenutaka je blago melanholična „Hang Me Out to Dry“, duet sa švedskom elektropop pevačicom Robyn.

Biffy Clyro
Ellipsis

biffy clyro - ellipsis

Sedmi album škotskih alt-rokera je možda i njihovo najbolje studijsko izdanje još od fenomenalnog Puzzle iz 2007. Okej, nije toliko ujednačen kao Only Revolutions, niti konceptualno napredan kao Opposites, ali ima onaj pravi gitarski šmek zahvaljujući kom odudaraju od gomile srodnih bendova, a ipak zvuče dovoljno pristupačno i poznato. Polovinu albuma čine besne festivalske rokačine kao što su „Friends and Enemies“ i singlovi „Wolves of Winter“ i „Animal Style“ (oseća se neznatni uticaj Muse). Vesela „Howl“ podseća na rane radove Foo Fighters, a „On a Bang“ je inspirisana savremenim hip-hopom (onoliko koliko je to moguće). Pesme na drugoj polovini albuma su mekše i ličnije. „Medicine“ tako istražuje borbu frontmena Sajmona Nila sa unutrašnjim demonima zbog kojih je išao na psihoterapiju, dok je malo njanjava balada „Rearrange“ posvećena njegovoj ženi koja je bila uz njega tokom tog mračnog perioda. A tu je i zabavna kantri pesmica „Small Wishes“ koja govori o nezavisnosti Škotske.

Roísín Murphy
Take Her up to Monto

roisin murphy - take her up to monto

Uprkos nespornom uticaju njenog nekadašnjeg benda Moloko i brojnim saradnjama sa muzičarima širom sveta, Roušin Marfi ne polazi za rukom da u solo karijeri postigne veći mejnstrim uspeh. Marfijeva se lagano udaljila od konvencionalnog alt/art-pop zvuka i čini se da svesno ostaje na margini, jer samo tako može da eksperimentiše koliko želi. Njeno četvrto samostalno izdanje (inače nazvano po tradicionalnoj irskoj pesmi) kombinuje mnoštvo žanrova i uticaja, ali ne uspeva da bude koherentno. Neke od uspešnijih pesama su uvodna „Mastermind“, kabaretska „Pretty Gardens“ i „Lip Service“, u bossa nova stilu koji podseća na njen prvi album.

Tom Rosenthal
The Pleasant Trees (Volumes 1, 2 & 3)

tom rosenthal - the pleasant trees

O Tomu Rozentalu se ne zna previše i ne govori dovoljno po internetima. Naravno, teško je ispratiti ogroman (i sve veći) broj mladih kantautora koji žele da promene svet pomoću jedne gitare (ili klavira) i tri akorda, ali Tom se trudi da ne isprati baš svaki kliše i smatramo da je vredan pomena. Ovaj „album“ čine objedinjena tri EP izdanja objavljena tokom prethodne dve godine na njegovom Bandcamp profilu. U pitanju su savršene minijature gitarskog popa, inteligentne i duhovite. Rozental se bavi i snimanjem pozadinske muzike za filmove i reklame, pa tačno zna kako da bude prijatan, topao i relevantan, a da ostane nenametljiv. Na momente između Sufjana Stivensa i Bon Iver, ipak pokušava da ostavi lični pečat na pesmama. A ima i slatke spotove – evo jednog, za „It’s OK“:

Viola Beach
Viola Beach

viola beach - viola beach

Pre pet meseci, svi članovi benda Viola Beach, zajedno sa menadžerom, poginuli su kada je njihov auto sleteo sa puta u Švedskoj. Ovaj posthumno objavljeni album skrpljen je od nekoliko prethodno objavljenih singlova, nedovršenih studijskih snimaka i par živih nastupa, kao znak podrške njihovim prijateljima i porodicama i kao svedočanstvo o onome ko su bili i šta su mogli da postignu. Jasno je da su bili na samom početku karijere: singlovi „Swings and Waterslides“ i „Boys That Sing“ pod snažnim su uticajem poznatih indi-rok sastava, najviše  Two Door Cinema Club i The Kooks, vragolasti su i živahni, ali neinventivni. To ne znači da Viola Beach nisu bili talentovani i šarmantni – o tome svedoče pesme poput „Really Wanna Call“ i „Like a Fool“ – samo nisu stigli da se razviju. Balada „Call You Up“ potvrđuje taj potencijal veoma zrelim tekstom. Viola Beach svakako nije gotov proizvod, niti debi album kakav bi bend izdao, ali je jedini trag koji će ostaviti iza sebe.

nice as fuck - nice as fuckNice As FuckNice As Fuck

Ovaj fini trio čine tri fine devojke: Dženi Luis (ex-Rilo Kiley), Erika Foster (Au Revoir Simone) i Tenesi Tomas (The Like). Predstavile su se javnosti na neobičan način – prvi nastup im je bio na mitingu Bernija Sandersa, a prvi singl im je objavio Father John Misty i to preko Tvitera. Kako to obično biva, njihov zvuk pozajmljuje pomalo od svega što su devojke radile individualno ranije, ali i dodaje nešto novo: u ovom slučaju, malo panka, fanka i naravno, popa.

The Felice Brothers - Life in the DarkThe Felice BrothersLife in the Dark

The Felice Brothers su novi album snimili na farmi i na njemu se zapravu mogu čuti kokoške u pozadini. Njihovo viđenje amerikane je oduvek bilo pastoralno, začinjeno harmonikom i violinom, ali nikad banalno.

.

The Explorers Club - TogetherThe Explorers ClubTogether

Čini se da su na svom trećem albumu The Explorers Club najzad uspeli malo da se odlepe od iscrpnog i pedantnog kloniranja retro-pop stila The Beach Boys sa sve vokalnim harmonijama. Okej, bila je simpatična fora u početku, ali preteraše: sve pesme im bukvalno zvuče kao da su snimljene početkom šezdesetih, iako su u pitanju originalne numere. Postoji tendencija da razviju svoj zvuk i da im očigledni uzori više ne budu idključiva mustra.

Message To Bears - Carved From TidesMessage to BearsCarved from Tides

Iza pseudonima Message to Bears nalazi se multiinstrumentalista Džerom Aleksander. Na ranijim izdanjima je stidljivo stvarao svoju nežnu ambijentalnu muziku, ali vremenom se opustio i počeo da dodaje suptilnu elektroniku, bogatije orkestarske aranžmane, pa čak i pokoji vokal, ostvarivši prijatnu harmoniju između organskih i digitalnih zvukova. Toplo.

Steve Vai - Modern PrimitiveSteve VaiModern Primitive

Tehnički, ovo nije album sa novom muzikom, iako gomila pesama nije ranije bila objavljena. Naime, prvu polovinu čine stilski raznolike stvari koje su nastale u periodu 1984–1990, a druga polovina je reizdanje Passion and Warfare – jednog od najboljih albuma instrumentalnog roka. Poštovaoci Vaijevog dela će svakako uživati, jer će imati priliku da dobiju uvid u formativne godine njegove solo karijere.

American Authors - What We Live ForAmerican AuthorsWhat We Live For

Ako su na prvom albumu ovi mladi Njujorčani želeli da uzjašu slavu imitirajući malo Mumford & Sons, na drugom su provalili da je bolje da se ugledaju na OneRepublic i Imagine Dragons. Stvarno nisu loši, ali nisu ni sveži, tako da sve vreme imate utisak da slušate prežvakanu muziku.

the avalanches - wildflowerThe AvalanchesWildflower

Oko ovog albuma se digla pompa bez previše osnova. Ovaj australijski elektronski/hip-hop duo imao je par hitova pre 16 godina, kad se prvi i poslednji put čulo za njih. Najavljen na sva usta kao „veliki povratak“ (a da su u međuvremenu svi zaboravili da su postojali), Wildflower je ispao samo još jedan blejački retro hip-hop album o vutri.

Jeff Beck - Loud HailerJeff BeckLoud Hailer

Džef Bek je nedavno napunio 72 godine, ali i dalje ima snage da se dere i da svira bluz. I to je kul.

.

Junius Meyvant - Floating HarmoniesJúníus Meyvant Floating Harmonies

Prvi LP ovog islandskog kantautora zvuči kao uglancani mermer. Hladno je, ali elegantno, prefinjeno i uglađeno. Zamislite severnjačku kombinaciju Kitona Hensona, Dejmijena Rajsa i Džastina Vernona. Instrumentalni aranžmani su bogati ali uzdržani, vokal ranjiv a tekstovi besprekorni.

Mumford & Sons - JohannesburgMumford & Sons Johannesburg EP

Snimljen za dva dana tokom južnoafričke turneje, ovaj mini-album je ispao slabiji nego što je mogao da bude. Egzotični vokalni doprinosi senegalskog pevača Babe Mala i afrički ritmovi koje su uneli momci iz sastava The Very Best nisu uspeli da preobraze folk-pop Mamforda u nešto novo, već su samo poslužili kao ukras.

Billy Talent - Afraid of HeightsBilly TalentAfraid of Heights

Prošlog meseca smo se pitali šta se desilo sa ovim ljudima. Ispostavilo se da su tu, da i dalje sviraju svoju varijantu panka, ali su malo odrasli i skrasili se. Nakon dva loša albuma, Afraid of Heights predstavlja povratak u formu. Zvuk je i dalje prepoznatljiv, mada mu je vreme da se malo osveži, ali tekstovi su zreliji, pa i političniji. Vredi slušanja ako ste ikad bili fan.

Steven Tyler - We're All Somebody From SomewhereSteven TylerWe’re All Somebody from Somewhere

Stiven Tajler je baš dugo želeo da snimi solo album. Kad se najzad nakanio da to uradi, odlučio je da potpuno promeni stil i postane kantri pevač (čak je preradio i dve pesme Aerosmith-a). U pokušaju da ostane relevantan i da proba nešto novo, a da se ne zameri starim slušaocima, napravio je u najboljem slučaju osrednju ploču koja će proći samo kod obožavalaca nostalgičnih za njegovim matičnim bendom.

Bright Light Bright Light - ChoreographyBright Light Bright LightChoreography

Velški doajen diska Rod Tomas godinama odbija da potpiše ugovor sa nekom muzičkom izdavačkom kućom, insistirajući na samostalnim izdanjima. Na njegovom trećem albumu gostuju Elton Džon, Scissor Sisters i glumac Alan Kaming. Muzika koju stvaraju je snažno inspirisana popom osamdesetih i jako je zabavna, ali ovaj trend podražavanja je uhvatio previše zamaha u poslednje vreme i preti da postane dosadan.

Adolescents - Manifest DensityAdolescentsManifest Density

Adolescents već 35 godina praše oldskul pank. Malo je smešno što se u svojim pedesetim i dalje žale na tinejdžerske probleme. Malo je tužno što im je publika uglavnom sredovečna.

.

Gone Is Gone - Gone Is GoneGone Is GoneGone Is Gone EP

Sveže osnovanu supergrupu Gone Is Gone čine članovi bendova Mastodon, Queens of the Stone Age i At the Drive-In, uz multiinstrumentalistu Majka Zarina, koji se proslavio pravljenjem muzike za trejlere i video igre. Njihov prvi EP uspešno kombinuje elemente stoner-roka, prog-metala i post-hardkora. Nadamo se nastavku.

Vivaldi Metal Project - The Four SeasonsVivaldi Metal ProjectThe Four Seasons

Ljubitelji neo-klasičnog metala mogu da počnu da balave. Ovaj projekat, koji je osmislio italijanski klavijaturista i kompozitor Đuzepe Jampjeri (poznatiji kao Mistheria), predstavlja simfonijsku metal operu zasnovanu na „Četiri godišnja doba“ Antonija Vivaldija, u čijem je stvaranju učestvovalo preko 130 izvođača – metalaci, klasičari solisti, orkestar, gudački kvartet i tri hora. Između ostalih, prisutni su članovi Rhapsody of Fire, Angra, Symphony X, Helloween, Within Temptation, Testament, Stratovarius, Rage, Savatage, Kamelot

Alexis Taylor - PianoAlexis TaylorPiano

Inspirisan (sic!) smrću bliskog prijatelja, Aleksis Tejlor na svom trećem solo albumu izvodi svedene obrade Hot Chip i About Group, sastava čiji je član, uz nekoliko novih pesama. U početku je veoma lepo slušati ga, ali vremenom postaje dosadan, spor i monoton.

.

PRESLIŠAVANJE

Preslišavanje je istovremeno stariji i mlađi brat Preslušavanja, njegov muzički guru, učitelj i rival. U njemu se prisećamo nekih kultnih albuma i obeležavamo zgodne godišnjice.

JUL 2006.

Pre deset godina Lili Alen je izbacila svoj prvenac Alright, Still i pokazala da alternativni pop može biti i te kako drzak i bezobrazan, čak i kad se upakuje u ambalažu od šećera. Zapravo, naročito tad.

Istovremeno, Tom Jork je objavio svoje prvo solo izdanje, pomalo naporni The Eraser, a Razorlight, tadašnje nove nade indi-roka, izdali su svoj drugi i najbolji album; nažalost, uprkos nekim sjajnim trenucima, nisu potrajali.

Lily Allen - Alright, Still
thom yorke - the eraser
razorlight - razorlight

Muse
Black Holes and Revelations

muse - black holes and revelationsČetvrti album talentovane trojke iz Devona umnogome je predstavljao prekretnicu za njihov dalji razvoj. Osim što je otuđio deo kritike, koja je napokon prestala da ih poredi sa Radiohead-om, otuđio je i deo publike, koja je ocenila da su se prodali (što je netačno: prodali su se kad su ustupili jednu pesmu za saundtrek prvog filma Sumrak sage, a još više kad su za njen treći deo snimili ekskluzivnu originalnu numeru). Black Holes & Revelations svakako jeste bio do tad najpristupačniji album Mjuza, naročito kada se uzmu u obzir megahitovi kao što su „Starlight“ i „Supermassive Black Hole“, ali iznedrio je i neke od najboljih i nepravedno potcenjenih pesama u celoj karijeri benda („Map of the Problematique“, „Exo-Politics“), kao i najluđi svemirski vestern otkako je sveta i veka – „Knights of Cydonia“.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *