Lambada – senzualnost iz žuto-zelene zemlje

Ples koji je od mnogih drugih uzeo ono najbolje i potom nestao brže nego što je nastao: Lambada je, ipak, vratila sjaj plesu u paru, i time zaslužila mesto u istoriji.

Lambada je prešla dug put od severa do juga Brazila, prešavši usput dva puta Atlantik, i zatim kao vihor obišla celu planetu stigavši sve do Japana. Svojevremeno kraljica karnevala, lambada je pravi primer kako od skromnog i nimalo pompeznog početka može da se stigne do svetske slave, uz samo malo dara za biznis.

Para – Bahia

images

 

Još iz perioda kada je Brazil bio portugalska kolonija, na severu zemlje plesao se Karimbo, spor i veoma senzualan ples. Do stanovnika ovih krajeva, a najpre u državu Para, ritmovi karipskih zemalja stizali su putem radio stanica; oni tu muziku počinju da unose u svoje pesme. Karimbo se menja, ubrzava se, a voditelji lokalnih radija novi zvuk nazivaju „ritmovima Lambade“ – što je na lokalnom jeziku reč za jak udarac – zbog snažnog bita koji postaje popularan. Reč je bila dopadljiva i brzo je postala naziv za novu muziku, a onda i za ples.

Lambada tako polazi na svoje prvo putovanje – popularan ples brzo se širio ka jugu zemlje, stigavši tako u najstariju brazilsku državu – Bahiu. Tih ’80-tih godina prošlog veka, gradovi Bahie bili su popularno turističko odredište, i svakog leta plaže i ulice preplavio bi novi plesni stil koji bi zajedno sa turistima nestajao. Jednog takvog leta, u grad Porto Seguro stigla je i lambada, i doživela pravi bum. Lambateria-e, mesta, kafići, gde se svirala i igrala lambada, nicale su na sve strane, vladala je opšta pomama za ovim plesom koji se dopadao podjednako turistima i lokalnom stanovništvu. Međutim, turisti su otišli i bez njih Lambateria-e nisu mogle da žive, a bogate države juga su plesove koji su dolazili sa severa po pravilu prezrivo odbacivali, smartajući ih prolaznom, jeftinom zabavom za turiste.

U takvoj situaciji, lambadi je pretilo da bude zaboravljena kao i mnogi letnji plesovi pre nje . To bi se i desilo, da se ona nije posebno dopala dvojici evropskih turista, koji su Lambadu poveli na njeno drugo putovanje, mnogo duže i uspešnije.

Francuska

Dva Francuza posetila su te godine Brazil, i da nisu bili pametni biznismeni, verovatno nikad niko ne bi čuo za njih. Ali oni su, da li  naprosto očarani plesom ili videći u njemu dobru poslovnu priliku, odlučili da sa sobom ponesu u Evropu delić duha Brazila. Otkupili su prava na 300 pesama lambade i poveli sa sobom neke od najboljih plesača. Na putu do Francuske oformljen je bend Kaoma, čija je prva pesma, “Lambada”, donela popularnost i bendu i samom plesu.

[youtube http://www.youtube.com/watch?v=JG5xRXAUClk]

Ova primamljiva, vesela melodija, uz koju niko nije mogao mirno da sedi, tako je doživela i drugi bum, i krenula na treće putovanje, koje će trajati nekoliko slavnih godina i proneti ples sve do Japana, gde je lambada naročito dobro prihvaćena. Ironično, tek sa ostatkom sveta, prihvatio ju je i bogati jug Brazila. 

Strast i stil

download

Lambada je prešla dug put u svojoj istoriji, i doživela je mnoge promene. Karimbo je bio spor ples, zatim je pod uticajem Kariba dobio nešto jači ritam. Lambada je na putu do Bahie pretrpela uticaj plesa Forro-a, starog brazilskog plesa koji joj je ponovo promenio ritam. Takođe su „upleli prste“ i samba i „maxixe“, ples zahvaljujući kom se za lambadu vezuju i razne anegdote. Naime, u vreme kada je lambada bila na vrhuncu, mediji su u želji da prizovu pažnju publike, objavile senzacionalistički naslov da je lambada zabranjena. Zapravo su vlasti zabranile muziku uz koju se igrao maxixe, i to ne zbog plesa, već zbog vulgarnog jezika koji je u njoj obilato korišćen.

Iako je lambada svoju popularnost stekla kao ples ispunjen senzualnim, istina je drugačija. Igraju je ljudi svih doba i u njoj nema otvorene seksualnosti. Da citiramo jednog majstora lambade, „Dok se tako brzo vrtite po podijumu, poslednje o čemu ste u stanju da mislite je seks“.

Uz lambadu se vezuje i rast popularnosti mini suknje u Brazilu, koja se pojavila uporedo sa širenjem ovog plesa ka Bahii. Ples i moda postali su blisko povezani i zaštitni znak plesača postali su kratka suknja i, za muškarce, široke pantalone.

U nedostatku izvornih plesača i koreografa, lambada je prošla kroz period stilizovanja i promena. U originalnom plesu pleše se samo levo-desno, nema koraka napred nazad, a karakterističan pokret tela je talas, koji se smatra korenom druge verzije nastanka imena – lambada po nekim izvorima znači i „talasasti pokret biča“. Na originalnim takmičenjima u Brazilu, parovi bi bili diskvalifikovani ako bi se partneri i na delić sekunde odvojili jedno od drugog. Modernizacija je u lambadu uvela okrete i nove pokrete, koji su podsećali na džajv, kao i akrobatiku.

Za kraj… 

Nakon uspona i padova, došao je i konačni kraj lambade kao muzike. Kompozitori su izgubili interesovanje za lambadu i plesači su prepušteni sami sebi da se snalaze. Oni najuporniji nastavili su da plešu lambadu uz druge ritmove, poput merengea, pa sada postoji i npr. „Zouk-Lambada“, ili samo „zouk“, naziv koji se nekima ne dopada i smatraju ga uvredom za lambadu, a drugima ne smeta dok god se nešto igra. Dobra strana ovih promena je što se ples vratio izvornom izgledu – akrobacije su nestale, partneri su se približili i lambada ponovo ima titulu senzualnog plesa. Njena popularnost je, nažalost, znatno opala u odnosu na zlatne godine Kaome, ali i dalje se igra, a i pamti.

Izvor: http://www.danzalatina.co.nz/lambada-history.html

    1 komentar

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *