Slatki filmovi sa užasnim porukama

U svojim najšećernijim, najdopadljivijim ostvarenjima, Holivud nam se veselo smeši, levom rukom šamarajući ravnopravnost i zdrav razum.

16 svećica

Poruka filma: Ako je devojka pijana, skroz je okej imati seks sa njom.

Štreber, napaćena tinejdžerka i najpopularniji frajer, preuzeto sa http://xfinitytv.comcast.net/

Štreber, napaćena tinejdžerka i najpopularniji frajer, preuzeto sa XFINITY TV Go

16 svećica jedan je od onih tinejdžerskih filmova koji služi da pokaže koliko je pubertet težak, ali kako će sve odbačene tinejdžerke koje niko ne primećuje na kraju ipak završiti sa glavnim frajerom u školi. Da bi se smatrao kultnim filmom, morao je, naravno, da ispoštuje sve moguće klišee ovog žanra: neshvaćenu tinejžerku (koju tumači tinejdž kraljica, Moli Ringvald), popularnog momka u koga je zaljubljena, štrebera, niz pehova, rođendansku žurku, srećan kraj i, naravno, popularnu plavušu koju gledatelji treba da mrze. Ovaj recept, ma koliko zvuči jezivo sam po sebi, ne bi bio toliko štetan da nije tako-ne-iznenađujućeg konačnog obrta kad štreber završi sa popularnom plavušom nakon što je imao seks sa njom dok je bila pijana. Ovaj čin je takođe poznat i kao silovanje.

Priča je sledeća: kada se plavuša, Kerolajn, napije, njen jako popularni dečko Džek u kog je Samanta, protagonistkinja, smrtno zaljubljena, dopusti štreberu Tedu da je poveze sa sobom. Ted odluči da se u Džekovom rols rojsu slika sa Kerolajn da bi svi poverovali u njegovu priču, a ujutru kad se probude na parkingu crkve, Kerolajn potvrđuje da su imali seks. Džek ih nalazi u kolima i koristi ovo kao izgovor da raskine sa Kerolajn, što njoj savim odgovara jer se ludo zaljubila u Teda.

Kerolajn je bila obeznanjena od pića, pri čemu je bila iskorišćena od strane dva muškarca, od kojih je sa jednim u vezi, a u drugog se naprasno zaljubljuje. Nigde se ni ne spominje činjenica da imati seks sa pijanom devojkom koja ne može da odbije se računa kao silovanje, štaviše, film nagoveštava da postoji dobra šansa da se devojka u vas zaljubi nakon silovanja. U 16 svećica svi vide lik Samante s kojom je očito da treba svi da se identifikujemo, potpuno ignorišući priču o sporednom liku popularne plavuše koja je, ako se samo malo udubimo, poprilično jeziva.

Beležnica

Poruka: Ako devojka kaže „ne” zapravo misli „da”; slobodno je emotivno ucenjuj i provedi ceo život nezdravo opsednut njome.

Beležnica se posmatra kao jedna od najlepših ljubavnih priči moderne kinematografije. Razlog je verovatno što je u pitanju potpuno neubedljiva priča u kojoj Rajan Gozling juri devojku. Ipak, glagol ‘juriti’ je verovatno previše blag. Možda je pravilnije ‘spopadati’ ili ‘uhoditi’.

Sad kad si se popeo na panoramu i postoji velika mogućnost da padneš sa nje i umreš izgledaš mnogo privlačnije; preuzeto sa http://theweek.com/

Sad kad si se popeo na panoramu i postoji velika mogućnost da padneš sa nje i umreš izgledaš mnogo privlačnije; preuzeto sa The Week Magazine

Pri samom početku filma Eli, zanosna plavuša (Rejčel Mekadams), je na sastanku sa momkom, kada je Noa (Rajan Gozling) primeti. Noa na vrlo jasan način pokazuje Eli da mu se sviđa – tako što odbija da je ostavi na miru nakon što ga ona odbije par hiljada puta. Vrhunac je kada, nakon što Eli i momak odu na panoramu, Noa se popne na točak samo da bi je na smrt preplašio dok mu ne obeća da će izaći sa njim. Naravno, kako je to put to ženskog srca, Eli pristaje. Tu kreće njihova ljubavna afera nakon koje Noa sedam godina opsesivno odbija da zaboravi Eli i nastavi sa svojim životom. Iz nekog razloga, ovo se smatra romantičnim.

Čak i ako zaboravimo da je Noa postao opsesednut sa Eli nakon samo jedne letnje avanture, i dalje imamo veliki upitnik uz pitanje „Zašto je Eli ikada i izašla ako ju je tako odvratno emotivno ucenjivao nakon što ga je jasno odbila?” Poslujemo pod pretpostavkom da se prave ljubavi ne rađaju kada momak proba da se ubije zbog vas ili kada ‘ne’ protumači kao ‘da’. Ideja je možda bila da treba dati šansu onome ko se trudi da vas osvoji, ali zapravo jedina poruka koja se može dobiti je „Ako devojka kaže ne, misli da. Proganjaj se i nemoj da odustaneš od nje, čak i ako ti se ne javi 7 godina.”

50 prvih sastanaka

Poruka: Ljubav će srediti vašu mentalnu bolest i učiniti vaš život sasvim normalnim.

Holivud je uvek bio lud za šokantnom temom mentalnih bolesti i još luđi za time da ih prikaže što nepravilnije. Pored gomile filmova koji mentalnu bolest izjednačavaju sa agresijom, prikazuju netačne simptome i/ili je romantizuju, nalazi se i ideja da ljubav, koja leči sve, može da dovede do mentalnog zdravlja.

„50 prvih sastanaka”, još jedan film koji se smatra slatkom romantičnom komedijicom, mnogima je, zapravo, jeziv. Razlog nije samo to što u njemu glumi Adam Sendler. Pomisao da osoba – u ovom filmu, Lusi (Dru Berimur) – gubi pamćenje svaki dan do kraja života nikome nije prijatna. Ali Henri (Sendler) ima rešenje! On se toliko zaljubljuje u Lusi da je svaki dan iznova i iznova osvaja, dok na kraju ne dođe do sjajnog zaključka – da će biti sa njom, tako što će svaki dan snimati i beležiti šta joj se desilo u životu, tako  da ona kad se probudi može sve da pogleda i pročita i nastavi sa danom kao da se ništa nije desilo.

Iako ideja zvuči jako pažljivo i promišljeno – nije. Na kraju filma, Henri i Lusi su venčani i imaju decu i nekako se moramo zapitati kako bi se Lusi van filma osećala kada se ujutru probudi na nepoznatom mestu, pored, za nju, nepoznate osobe i shvati da je trudna. I tako skoro svaki dan. Lusi ni ne zna da je zaljubljena u njega. U stvarnosti, vrlo je verovatno da bi joj prva pomisao bila da je kidnapovana, silovana i da je neko drži kao taoca. Naravno, tu je traka da joj objasni kako ona tog čoveka voli, ali i dalje imamo tih desetak minuta potpunog šoka i straha. Većini ljudi bi bilo potrebno više od jedne obične trake da ih svaki dan ubedi da su se dobrovoljno zaljubili i venčali za Adama Sendlera.

Džuno

Poruka: Tinejdžerska neželjena trudnoća ume da bude jako zabavna.

Scena koje se svi sećaju, iako bi film trebalo da je o tome kako je Džuno morala da donese odluku koja će joj promeniti život; preuzeto sa http://www.crackingyarns.com.au/

Scena koje se svi sećaju, iako bi film trebalo da je o tome kako je Džuno morala da donese odluku koja će joj promeniti život; preuzeto sa Cracking Yarns

Džuno je možda i kritički najprihvaćeniji film sa ove liste, i na prvi pogled izleda jako zabavno i slatko, dok se ne podsetimo da nema mnogo zabavnog i slatkog u neželjenoj tinejdžerskoj trudnoći. Mada  film pokušava da se izbori sa komplikovanim osećanjima i fazama kroz koje trudna Džuno (Elen Pejdž) prolazi, umnogome ne uspeva. Džuno se prvenstveno reklamirao kao komedija, pri čemu je potpuno skretana pažnja sa ozbiljne i široke teme problema tinejdžerske trudnoće i osećanja samih tinejdžerki.

Kako se film odvija, priča se sve manje vrti oko Džuninog izbora da li da abortira ili ne i njenih osećanja povodom toga. Džuno ispred klinike za abortus sreće prijateljicu iz razreda koja protestuje i pokušava da je ubedi da ne abortira time što joj iskaže da njeno dete (za koje se ne spominje da je zapravo i dalje fetus) sada već ima nokte. Ova činjenica za koju nema nikakvu drugu potvrdu, poljulja Džuno i ona na kraju odlučuje da dete da na usvajanje.

Mada film ima dobre namere, on je par jako komplikovanih tema poput neželjene trudnoće, tinejdžerske trudnoće i pitanja izbora i abortusa, sveo na potpuno pojednostavljene ideje, odluke koje se mogu lako doneti, upakovavši ih u komediju punu zabavnih, domišljatih i sarkastičnih rečenica o kojima se, nakon svega, više priča neko o ozbiljnim problemima koje film grebucka po površini, prenoseći ih potpuno u drugi plan.

Brilijantin, Jutarnji klub, Moja velika mrsna pravoslavna svadba itd. itd.

Poruka: Ako želiš da te on primeti, promeni sve kod sebe!

Da li je iko zapravo pomislio da je Alison lepša na donjoj slici? Preuzeto sa http://www.ew.com/

Da li je iko zapravo pomislio da je Alison lepša na donjoj slici? Preuzeto sa Entertainment Weekly

Najslađe – pardon, najrasprostranjenije, za kraj! Poruka o tome kako u slučaju da želiš ljubav moraš da se umaskiraš, izgledaš skupo/seksi/drugačije nego inače je toliko rasprostranjena da ne postoji način da nabrojimo sve filmove koji se njome koriste. Još od Diznijevih bajki poput Male sirene ili Pepeljuge ovo je omiljena priča koja se servira devojčicama. Niko te neće voleti takvu kakva si! Treba ti ogroman preobražaj u nešto što nikako nisi ti! Misli o tome šta se njemu sviđa, a ne o tome ko si ti!

Najistaknutiji primer je mjuzikl Brilijantin u kome je ovo i centralna tema. Deni i Sendi imaju prelepu letnju romansu, ali kada se ona, slatka i neprilagođena, pojavi u njegovoj srednjoj školi, on ne želi da bude sa njom jer iskače iz društva. Jedini logični ishod je, dakle, da se Sendi potpuno promeni da bi privukla pažnju najpoželjnijeg dečka u školi, koji je ne prihvata takvu kakva je, sem kada je pokušao da je siluje.

Isto je sa Alison iz Jutarnjeg kluba koja je potpuni „čudak” sve dok je gorespomenuta tinejdž kraljica Moli Rigvald ne uzme pod svoje i ne učini lepom. Valjda je sve trikove naučila kada je osvojila glavnog dasu u 16 svećica

Iako je ova priča bila mnogo puta kritikovana, filmovi sa istom idejom nastavljaju da izlaze i, još gore, da se prodaju. Devojke poslušno gutaju priče kako moraju da se adaptiraju prema tuđim stavovima, a najgore od svega je što ih na kraju i zaista primenjuju kod sebe u pokušaju da se dodvore muškarcima, te postoji gomila članaka ovog tipa  koji se iz nekog čudnog i mističnog razloga i dalje pišu i čitaju.

2 komentara

  • Kana says:

    Slazem se sa svime napisanim, ali bi skrenula paznju sa u knjizi Nicolasa Sparka ‘The Notebook’ upoznavanje Ali i Noah nije uopce takvo, sto naravno daje veci smisao daljnoj radnji. Poanta: citajte knjige 🙂

    • Anja Zlatović says:

      Kana, hvala na komentaru! 😀 Potpuno se slažemo, to upravo pokazuje da Hollywood voli da uzme dobar materijal i drastično promeni zbog nekog razloga bez razmišljanja o posledicama, menjanju daljeg toka priče o opasnim porukama.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *