Pančevo Film Festival – više od filmskog festivala

Prošlog vikenda završen je 4. Pančevo Film Festival. !Kokoška je prepuna utisaka, pa evo kako nam je bilo!

Poslednje četiri godine početak septembra rezervisan je za Pančevo Film Festival. I ove godine !Kokoška je prisustvovala raznovrsnom programu festivala od 6. do 10. septembra – konačno smo sabrali utiske, pa vam prenosimo kako smo se proveli (spojler: bilo je super!).

Filmski program ovogodišnjeg PAFF-a bio je kao i uvek podeljen u dve kategorije – takmičarski i revijalni filmovi. U okviru takmičarskog programa prikazivani su dugometražni filmovi, u kategoriji Svetionici, i kratki filmovi u kategoriji pod nazivom Rani radovi. Što se tiče revijalnih filmova, oni su podeljeni u pet kategorija: Pafforama, u okviru koje su prikazivani dugometražni filmovi, Svetla budućnost – kratki filmovi reditelja Mikija Polonskog, Shimmering Beasts – izbor filmskog kritičara Nila Janga, Ponoćna jeza – pogađate, u pitanju su horor filmovi, i Retrospektiva, u okviru koje su prikazana ostvarenja dokumentariste Nikolausa Gejrhaltera. Bogati filmski program činilo je čak 70 filmova, pa izdvajamo one koji su na nas ostavili najjače utiske.

Ne gledaj mi u pijat

Ovogodišnje izdanje PAFF-a otvorio je film Ne gledaj mi u pijat hrvatske rediteljke Hane Jušić. Ovo je njen prvi dugometražni film, a kod nas je već osvojio nagradu na FEST-u za najbolji strani film. Ne gledaj mi u pijat smešten je u Šibenik, rediteljkin rodni grad i ona se ne libi da ga prikaže u nekom drugačijem, mračnijem svetlu. Glavna junakinja filma je Marijana, 24-godišnjakinja koja živi sa roditeljima i blago mentalno zaostalim bratom. Od ukućana posao imaju samo Marijana i njen vrlo autoritativni otac, a kada on doživi moždani udar i ostane prikovan za krevet, devojka je primorana da veći deo svojih primanja daje majci i pritom se, kao školovani medicinski tehničar, brine o ocu. Takav život Marijani postaje nepodnošljiv i ona pokušava da pronađe slobodu, čineći to na načine koji joj donose više štete nego koristi.

Hana Jušić kaže da joj pisanje ide vrlo lako i to se u ovom filmu zaista vidi. Dijalozi su prirodni, pa je utoliko i film mučniji s obzirom na sumornu tematiku. Zaobilazeći neke glumce i glumice za koje se čini da hrvatski filmovi u poslednje vreme ne mogu bez njih da prođu, glavnu ulogu rediteljka je poverila Miji Petričević čija je ovo prva uloga, a inače se bavi arhitekturom. Bez obzira na to što nije školovana za glumicu, Mia je vrlo uverljivo iznela ulogu tmurne Marijane. Impresivno je i umeće direktorke fotografije Jane Plećaš koja vas lako transportuje u svet ovog filma i doprinosi sveukupnom nelagodnom osećaju.

Kratki izlet

Još jedan gost iz Hrvatske na PAFF-u je predstavio svoj dugometražni prvenac. U pitanju je reditelj Igor Bezinović čiji je film Kratki izlet prikazan u okviru takmičarskog programa. Kratki izlet zasnovan je na istoimenom romanu hrvatskog egzistencijaliste Antuna Šoljana iz 1965. godine, a prethodio mu je kratki film Vrlo kratki izlet, prikazan na prošlogodišnjem PAFF-u, koji je reditelj snimio pokušavajući da utvrdi na koji način bi želeo da adaptira pomenuti roman.

Glavni junak i narator u Kratkom izletu je mladić Stola koji odlazi na filmski festival u Motovunu gde zapada u ciklus alkoholisanja i nespavanja. Na festival dolazi i Roko, Stolin poznanik iz srednje škole, koji se uvek neočekivano pojavljuje i niko ne zna čime se on bavi. Roko planira izlet do obližnjeg (ako se krećete motorizovanim vozilom) samostana u kom se navodno nalaze impresivne srednjovekovne freske i nekako mu uspeva da nagovori nemali broj ljudi da pođe sa njim. Kada se autobus pokvari na putu do samostana, Roko bez mnogo razmišljanja odlučuje da nastavi peške, a pridružuje mu se Stola i još njih petoro – Žac, Iva, Aksa, Martina i Viski. Tokom puta, njih petoro redom nestaju na bizarne načine dok preostali članovi ekipe uvek nastavljaju ne pridajući tome previše pažnje.

Iako za veći deo filma scenario nije postojao – dijalozi su uglavnom improvizovani, u filmu se to ne primećuje. Štaviše, on vrlo prirodno teče i toliko je zabavan da vam bude žao što traje samo 70 minuta, iako verovatno ne bi ni trebalo da traje duže. Razgovori koje likovi vode tokom pešačenja do krajnjeg odredišta čine da ono deluje manje besciljno i pored toga što sunce zalazi, a ni traga samostanu i freskama, pa je jedno od mogućih tumačenja da je cilj zapravo put sam po sebi, a to gde će on odvesti je manje važno. Film koji počinje vrlo realistično, vremenom dobija suptilne nadrealne elemente za koje je Bezinović pronašao odlična scenaristička i rediteljska rešenja. Mada ovog puta na PAFF-u nije osvojio nagradu, !Kokoška sa velikim uzbuđenjem iščekuje njegov sledeći film.

Rekvijem za gospođu J.

Film koji je zatvorio ovogodišnji PAFF, a i (očekivano) osvojio nagradu publike je Rekvijem za gospođu J. Bojana Vuletića. Gospođa J, koju glumi fantastična Mirjana Karanović, postala je udovica i ostala bez posla i, posle više meseci života sa depresijom, odlučuje da se ubije. Pošto nije baš potpuno bezobzirna prema svojim dvema ćerkama – želi da ode bez mnogo nereda (što onda isključuje pištolj kao sredstvo samoubistva) i pritom se pobrine oko troškova sopstvene sahrane i urezivanja imena u nadgrobni spomenik. Pošto živi u Srbiji, gospođa J. nailazi na naizgled beskrajne zavrzlame koje je primoravaju da samoubistvo odlaže duže nego što želi.

Sasvim sumorna atmosfera filma dočarana sjajnom fotografijom hvata vas vrlo brzo, a zbog vanredno dobre glume imate osećaj da ste ušetali u život svoje komšinice, rođake ili poznanice. Pored uvek odlične Mirjane Karanović, naročito oduševljava mlada Jovana Gavrilović svojim tumačenjem uloge Ane, stariju ćerku gospođe J, je primorana da zbog majčine depresije isuviše toga nosi na svojim plećima. Međutim, pokušaji da se turobnost filma ublaži komičnim elementima deluju isforsirano, posebno zato što se humor uglavnom svodi na psovke nekada upakovane u identične rečenice koje se ponavalju tokom filma. I pored toga, teško je ne razmišljati o silnim stvarnim gospođama J. koje u ovoj našoj državi bezvoljno žive, pa je vrlo malo ljudi iz publike sa projekcije izašlo sasvim suvih očiju.

Kratki filmovi Mikija Polonskog

Prošle godine, žiri mladih Pančevo Film Festivala dodelio je nagradu za najbolji film izraelskom reditelju Mikiju Polonskom za njegov kratki film Deset blokova dalje (Ten Buildings Away), a bili su mu naklonjeni i ove godine, te je dobio nagradu za najboljeg reditelja za film Shmama. U okviru programa Svetla budućnost, pored ova dva, ove godine su prikazana još tri kratka igrana filma Polonskog – Albina 12, The Hollow Man i Livorno 32, kao i jedan dokumentarni – One Building and 40 People Dancing.

Inspiraciju za svoje filmove reditelj uglavnom crpi, manje ili više direktno, iz neharmoničnih odnosa u sopstvenoj porodici, pa je tako Ten Buildings Away koji prati raspad jedne porodice nakon što majka sazna za muževljevu preljubu zasnovan na ličnom iskustvu i, kako sam priznaje, nasilnom odnosu sa ocem. Na različite načine nasilje je manifestovano u svim njegovim filmovima, ali često bez eksplicitnih scena fizičke agresije. Umesto toga, ono se ogleda u disfunkcionalnoj komunikaciji ili nedostatku iste i tuga i beznađe, više nego strah i bes, su dominantna osećanja. Čak i pre nego što saznate pozadinu filmova Mikija Polonskog oni ostavljaju utisak vrlo ličnih i iskrenih priča i teško da vas mogu ostaviti ravnodušnim. Polonski trenutno radi na svom prvom dugometražnom filmu, Brothers’ Oath, pa se nadamo da će posetiti PAFF i treći put zaredom.

Pored pažljivo odabranog filmskog programa, u okviru Pančevo Film Festivala održana su i dva masterklasa, pomenutog Nikolausa Gejrhaltera i portugalske rediteljke Salome Lamaš, a nakon projekcija organizovani su koncerti i žurke, pa je uživanje na festivalu bilo višestruko. Ukoliko ste imali tu nesreću da ne prisustvujete ovogodišnjem PAFF-u, do kraja meseca u Pančevu će biti organizovane projekcije nagrađenih kratkih filmova, pratite Fejsbuk stranicu festivala i nikako nemojte to da propustite!

 

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *