Knjige Magije – putovanje kroz svet horora i magije

Timoti Hanter je mislio da je sasvim običan klinac koji vozi skejt i igra se sa jo-jo igračkom, sve dok nije naleteo na Džona Konstantina i njegove drugare u kišnim mantilima. Ovakvi susreti nikada ne izađu na dobro.

Knjige Magije, Nil Gejman

Knjige Magije, Nil Gejman

Knjige Magije na srpskom jeziku stižu ravno 25 godina nakon što je izvorno odštampana prva epizoda ovog stripa, objavljenog 1990. godine u izdanju DC. Ideja ove američke izdavačke kuće bila je da kroz jedan naslov podseti na brojne druge junake DC stripova sa tematikom horora ili natprirodne strave. Iako na prvi pogled deluje kao alternativna strip verzija priče o Hariju Poteru, s obzirom na to da protagonista Knjiga Magije deli neke karakteristike poznatog nam čarobnjaka (obojica su dečaci koji nose naočare i imaju sovu za ljubimca), priče su potpuno drugačije i namenjene različitim (starosnim) grupama čitalaca.

Prvobitno je scenarije za strip serijal trebalo da piše Džon Mark DeMetis, ali je on odustao od projekta, pa je ovaj zadatak poveren autoru stripova o Sendmenu – Nilu Gejmanu.

Njegovo Veličanstvo, gospodin Gejman

Ovaj poznati autor naučno i epsko fantastičnih romana, kao i scenarista brojnih stripova, rođen je 1960. godine u Porčesteru, u Engleskoj. Na početku karijere, Gejman se bavio novinarstvom, obavljajući razgovore i pišući recenzije knjiga, a prvu knjigu napisao je 1984. godine – biografiju o sastavu Duran Duran (zabavna činjenica za vas, ali ne preporučujemo da time započnete razgovor sa Gejmanom, ako budete toliko srećni da ga zapravo sretnete). Kasnih osamdesetih napisao je vodič Bez panike: Službeni priručnik za vodič kroz galaksiju za auto-stopere, nakon čega je sarađivao sa Terijem Pračetom na humorističnom romanu Dobra predskazanja.

U svet stripa uvelo ga je prijateljstvo sa strip-scenaristom Alanom Murom, završavajući njegov rad na Marvelmenu. Nakon nekoliko uspešnih samostalnih grafičkih romana, privukao je pažnju izdavača DC, gde je prvo radio na stripu Crna orhideja. Nakon uspeha ovog stripa, urednici edicije Vertigo su mu dali zadatak da oživi stari lik i napravi strip serijal o njemu. Sendmen, hronike priča o Morfeju, antropomorfnoj personifikaciji Sna, započet je 1987. i završen 1996. godine. Svih 75 brojeva serijala (zajedno s jednim specijalom) skupljeno je u 10 albuma koji se do danas zajedno štampaju i dobro prodaju; neke od njih možete naći i na srpskom jeziku.

Nakon dugogodišnje pauze, tokom koje se koncentrisao na svoja prozna dela, Gejman se vratio 2003. godine pišući za Marvel stripove: 1602, priču o najvećim Marvelovim junacima smeštenu u početak XVII veka, kao i Eternals. Za DC je pisao Whatever Happened to the Caped Crusader?, dvotomnu priču o Betmenu, kao i prednastavak svog najpoznatijeg serijala – The Sandman: Overture.

Četiri maga u kišnim mantilima

Četiri maga: Džon Konstantin, Doktor Okultni, Mister I i Stranac

Četiri maga: Džon Konstantin, Doktor Okultni, Mister I i Stranac

Zaplet Knjiga magije je jednostavan ali magičan. Stranac, Doktor Okultni, Mister I i Džon Konstantin se okupljaju ne bi li pomogli dvanaestogodišnjem dečaku u njegovoj odluci da prihvati ili se odrekne svoje magijske moći. Timoti Hanter poseduje potencijal da postane najveći čarobnjak koji je hodao Zemljom (a i drugim stvarnostima), i na njemu je da izabere kojim putem će krenuti – da li će prihvatiti crnu ili belu magiju. Međutim, za njegove moći ne zna samo „Trenčkout brigada“: okupljaju se i sile mraka, spremne da preobrate Tima na svoju stranu, ili da ga unište ako ih odbije.

Vilinska tržnica (crtao Čarls Ves)

Vilinska tržnica (crtao Čarls Ves)

Dok Tim bezbrižno vozika svoj skejt i igra se jo-joom, na ulici ga čeka četvorica stranaca koji dele zajedničku ljubav prema kišnim mantilima, objavljujući mu da magija postoji i da je on jedan od onih koji mogu da je osete. Iako zvuči kao početak epizode Zločinačkih umova, ova četvorica stranaca ne žele da naude dečaku (dobro, skoro sva četvorica), već da ga obrazuju, usput pretvorivši njegov jo-jo u sovu.

Sva četvorica imaju po lekciju za njega, koju mu pokazuju kroz četiri različita putovanja. Stranac ga vodi kroz prošlost, pokazujući mu cenu koja se mora platiti zarad magije. Džon ga vodi kroz sadašnjost pokazujući mu mogućnosti koje magija pruža, ali i opasnost koja preti od sila mraka, vodeći ga kroz magijsko podzemlje i upoznajući ga sa mnoštvom nezgodnih likova. Dr. Okultni vodi Tima kroz Svet Vila, gde ga upoznaje sa pravilima drugih svetova. Na kraju, Mister I, koji se jedini nosi mišlju da eliminiše dečaka zbog opasnosti koju on predstavlja po univerzum, prikazuje Timu (moguću) budućnost, u kojoj dečak postaje lud od moći i uništava sve pred sobom. On se i oglušuje o planove koje je stvorio sa ostatkom tima i odlučuje da sam reši pitanje dečakove sudbine.

Četiri maga za crtačkim stolom

Knjige magije sastoje se iz 4 sveske, koje nam na potpuno različit način, kroz jedinstvene vizualne prikaze, pružaju priliku da „na brzinu“ naučimo sve što možemo o DC-jevom univerzumu koji ne obuhvata superheroje. Tako, u ovom stripu srećemo Merlina, Zatanu, Doktora Sudbu, ali takođe i likove iz Gejmanovog najpoznatijeg serijala – Smrt, Sudbinu i San.

Ono što ovo enciklopedijsko izdanje čini posebnim i vrednim pažnje je i način na koji su priče nacrtane. Angažovana su četiri posve različita strip umetnika, koji nam različitim slikarskim tehnikama dočaravaju Gejmanove reči i svet magije svojim snolikim crtežima.

Naslovne stranice četiri sveske

Naslovne stranice četiri sveske

Prvu svesku, Nevidljivi lavirint, crtao je Džon Bolton, koji je karijeru ilustratora za britanske magazine zamenio karijerom strip umetnika u Americi, radeći na Marvelovoj antologiji Epic Illustrated, kao i na nekoliko drugih grafičkih romana. Saradnju sa DC izdavačem započeo je baš Knjigama magije, a nastavio radeći na nekoliko serijala o Betmenu, kao i Sendmenu. Njegov crtački stil u ovom stripu nalikuje crtežima na betonu: grube pozadine i paneli koji nemaju jasne granice. Štaviše, paneli se mešaju jedni s drugima ili zauzimaju ceo dvolist.

Drugu svesku, Svet senki, crtao je Skot Hempton, autor koji je potpisao brojna izdanja Betmena, Lucifera, Crne Udovice, a tvorac je i autorskih serijala poput Upturned Stone i Spookhouse. Trenutno radi na strip verziji Gejmanove Knjige o groblju. On nam svoj deo priče slika tehnikom nalik vodenim bojama i brojnim jasno podeljenim panelima. Ovakvom raspodelom Skot pravi jasan vizuelni kontrast i ističe razlike između dva Timotijeva putovanja.

Treću svesku, Zemlju letnjeg sutona, crta Čarls Ves, nagrađivani ilustrator koji je imao čast da radi za najveće izdavače u Americi: DC, Marvel, Dark hors, Viking i Harper Kolins. Njegovi radovi su izlagani u galerijama širom sveta. Sa Nilom Gejmanom radio je i na Sendmenu: San letnje noći, za šta su podelili prestižnu nagradu World Fantasy, a kasnije je crtao i strip adaptaciju Gejmanove Zvezdane prašine. Vesov retro stil u stripu savršeno se uklapa u priču o čudesnim svetovima magije, a pogotovo njegovi crteži nalik na ilustracije iz starih knjiga za decu.

Razlike u crtačkim stilovima kroz lik Tima Hantera

Razlike u crtačkim stilovima kroz lik Tima Hantera

Poslednju, četvrtu svesku, Put za nigde, crtao je Pol Džonson, koji je deo svoje karijere proveo u samoizdavaštu, sve dok se nije probio sa grafičkim romanom London’s Dark. Rad na „Knjigama magije“ doneo mu je angažmane i za Marvel i DC, ali je posle nekog vremena Pol rešio da se mane stripova i okrene svetu akupi i istočnjačke medicine. Njegov haotični crtački stil savršeno se slaže sa kulminacijom ove priče. Smena uredno poređanih panela, koji predstvljaju stvarnost, i neuredno uokvirenih panela, koji predstavljaju moguću budućnost Mister Ija, u potpunosti nam dočarava kontrast svetova i vrhunac radnje i njenu napetost.

Kokoškin sud

Put prošlosti (crtao Džon Bolton)

Put prošlosti (crtao Džon Bolton)

S obzirom na to da je !Kokoška prilično subjektivna kada je u pitanju lik i delo (svetog-nam-duha) Nila Gejmana, tople preporuke vezane za ovaj strip mogu delovati preuveličano. Međutim !Kokoška nije jedina koja daje reči hvale ovom naslovu; o kvalitetu ovog izdanja svedoče i brojne nagrade koje je strip osvajao, kao i veoma topao prijem od strane publike i kritike. Iako prvobitno planiran kao mini-serijal, Knjige Magije su nastavile da se izdaju kao serijal, odnosno kao avanture Tima Hantera. Iako maestralno napisan, strip je ipak poznatiji i hvaljeniji po svojim ilustracijama i načinu na koji je priča vizuelno predstavljena.

DC je imao ideju da napiše svojevrsan vodič za svoje „magične“ edicije, i takav zadatak poverio je Gejmanu i ekipi, koji su se svojski potrudili da ubace što više poznatih likova i svetova, terajući vas da svaki put zastanete i konsultujete Vikipediju. Gejman je odlučio da naspram svih ovih strip-selebritija kao protagonistu stavi potpuno novi lik – dvanaestogodišnjeg Tima – ali to je dovelo do jedine slabe tačke ovog izdanja. Lik Tima Hantera je dosadan i predstavljen je kao prilično stereotipni prikaz deteta u pre-ajfonovskoj eri. Uprkos ovako neinteresantnom protagonisti, strip zbog svoje naracije i maestralnog crteža zaslužuje da bude deo kolekcije svakog obožavaoca strip umetnosti.

Izdanje Knjiga magije na srpskom jeziku možete naći u stripoteci Darkwood (Lomina 5).

Slike preuzete sa darkwood.co.rs

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *