Franc Kafka, „Metamorfoza“ („Preobražaj“)

Kada smo pre dve nedelje govorili o Kafki, ovlaš smo se dotakli i ove novele. Međutim, verujemo da ona zaslužuje više pažnje nego što smo joj onda posvetili. Dakle: Gregor Samsa, trgovački putnik, budi se jednoga dana transformisan u džinovskog, čudovišnog kukca. On je zbunjen i uplašen, njegova porodica nije baš najsrećnija, a niko nikada neće saznati zašto se preobražaj desio. Ovo je detaljna studija privikavanja na nadrealnu ličnu i društvenu situaciju, koja preispituje šta je ljudskost i koje je značenje beskorisnosti.
Poslastica za ljubitelje istorije: nemačka reč „Ungeziefer”, koja označava insekta-štetočinu, koristila se kao pogrda za Jevreje – a Kafka je bio Jevrejin, te je ovo njegovo bukvalno shvatanje uvrede. Sa svešću o značenju metafore, čitanje postaje duplo interesantnije.

Henri Džejms, „Okret zavrtnja“

Henri Džejms, preuzeto sa www.guardian.co.uk

Grupa ljudi okupljena oko vatre na Božić zabavlja se pričanjem strašnih priča; naposletku, jedan od njih predlaže da ispriča nešto što je užasnije od svega do tada ispričanog. Na videlo izlazi stara sveska, u kome je njegova bivša guvernanta opisala svoje prvo radno iskustvo – sa dvoje divne dece, i dve grozne zaposedajuće prikaze.
Ovo je priča o duhovima, ili o ludilu jedne žene, ili oba – teoretičari književnosti već više od jednog veka ne mogu da se slože. Bilo kako bilo, u ovoj opčinjavajuće jezivoj noveli čeka vas histerična protagonistkinja, čudna deca i sva klaustrofobičnost izolovanog devetnaestovekovnog engleskog imanja koja se poželeti može. Obratite pažnju na neurotične, neuredne rečenice – možda vam pomogne da donesete sopstveni sud o mentalnom stanju pripovedačice. A ako vam nije stalo – samo uživajte u jezi i nelagodi.

Ivo Andrić, „Prokleta avlija“

Na međi između romana i pripovetke, “Prokleta avlija” je lanac međusobno povezanih priča, te se u celosti može doživeti i kao priča o pripovedanju. Dok je Džejmsova guvernanta zarobljena u sopstvenom umu, a Kafkin Samsa u sopstvenom telu, Andrićev protagonista se nalazi u istambulskom zatvoru, gde susreće plejadu likova koji pričaju svoje priče – ili pak priče drugih, toliko stare da se pretapaju u legende. Andrić, majstor za istančan stil, učinio je ton “Proklete avlije” pitkim i opčinjavajućim, te složena prstenasta struktura pripovedača i njihovih iskaza niže sasvim prirodno, i čita se kao čarobna bajka.