Stripizam ili Komunikacijska moć stripa

S revitalizacijom balkanske strip-scene, došlo je i do uskrsnuća stripske kritike. Za (još uvek mladu) devetu umetnost od izuzetnog je značaja aktivnost ljudi, koji nisu ni scenaristi, ni crtači, čak ni urednici, ali se svejedno bave njom; proučavaju je, objašnjavaju i približavaju čitaocima…

Revitalizacija balkanske strip-scene je, poslednjih godina, čitaocima vratila obožavane naslove iz vremena u kome su stripovi, tokom odrastanja, imali mesto koje danas pripada video-igrama. No, pored ugađanja nostalgiji, povezala nas je sa aktuelnim trendovima u svetu stripa, još čvršće nego što je to ranije bio slučaj, premostivši jaz nastao devedesetih. Ne samo da smo sustigli najjače svetske produkcije, već idemo u korak s njima i strip je danas prisutan u svoj svojoj raznolikosti. Publika se, zahvaljujući ambicioznosti izdavačkih kuća, što srpskih, što hrvatskih, pored dobro poznatih junaka tzv. industrijskog stripa, u XXI veku susrela s nizom nezavisnih grafičkih romana, čiji su pravi junaci zapravo oni koji iza njih stoje: njihovi autori. Svojevrsna revolucija u nezavisnom (autorskom) umetničkom izrazu, do koje je došlo tokom poslednje dve decenije, zahvaljujući internetu, nije, dakle, zaobišla ni strip.

Asterios Polip, Dejvid Macukeli

Takva promena je iznedrila neke nove klince – stripofile, ali i kritičare, koliko god strip-zajednica u nas bila relativno mala. (U to ime, valja na ovom mestu pozdraviti pionirski, ali najznačajniji i najkonkretniji, takođe, obuhvat stripske kritike na jednom mestu, a to je regionalni portal stripovi.com. Poznat je, pre svega, po stotinama recenzija, ali i drugim, ozbiljnijim esejima i analizama, kao i strip-enciklopediji.) Jedno takvo novo lice je Miroslav Cmuk, rođen 1983. godine, čija je zbirka tekstova, naslovljena Stripizam – poput kolumni, koje je pisao na stripovi.com – objavljena ove godine (izdavač je Ogranak Matice hrvatske u Bizovcu). Stripizam sadrži, pored odabranih tekstova iz istoimene serije, i druge, napisane za portal Zarez i Magazin Gradske knjižnice Rijeke, kao i dugovečni magazin Kvadrat, pod uredničkom palicom prekaljenog Vjekoslava Đaniša. Stripizam je ujedno i prvi naslov u novoj ediciji Kvadrat plus, a autor ilustracije na koricama je Danijel Žeželj.

Autor, u predgovoru, pojam stripizam opisuje kao „izraženu sklonost prema stripu“, iako veli i da „ne postoji stručno objašnjenje za tu reč“. Ovde ćemo, stoga, pokušati da sagledamo kakvo bi još značenje (ili značenja) ona mogla da ima. Najpre, stripizam izražava komunikacijsku moć stripa. Bilo da ga posmatramo kao umetnost ili medij – a nikad do kraja samo jedno ili drugo – strip ne možemo izolovati kako od uticaja onih, uočljivije srodnih, umetnosti/medija, književnosti i filma, tako i onih za koje nam je potrebno pažljivije posmatranje, da bismo ih izdvojili, slikarstva i fotografije, pa i vajarstva i muzike. Strip, kao stvaralačka sfera, sadrži elemente koji ga navedenim formama približavaju, ali i od njih udaljavaju. Na strip-autorima je često nezahvalan zadatak da, koristeći priču (od koje ipak sve počinje), kroz scenario i crtež, realizuju svoju zamisao; dodajmo da stripizam predstavlja i stanovište o raznovrsnosti scenarističkih i grafičkih izraza, koje autori koriste i po kojima se razlikuju. Cmuk, dakle, stripu prilazi sa posve različitih aspekata, u zavisnosti od toga šta od navedenog želi da istakne. U svom osvrtu na ovu knjigu, Nikola Dragomirović je to opisao na sledeći način: „Cmuk najčešće pribegava svojstvenom kritičkom pristupu, opisujući šire polje interesovanja, dok polako steže omču oko dela koje je cilj promatranja.”

Cmuk pritom ne krije svoje favorite, pa se tako nekim autorima i naslovima vraća nekoliko puta, ali posebno mesto pripada životnom putu večitog vagabunda, Kena Parkera. Stripizam, poput autorovog dnevnika, sadrži zanimljive detalje iz njegovog života, vezane, naravno, za stripove, kada objašnjava kako su oni uticali na njega, oblikovali ga kao ličnost i menjali. Tu, uz Kena, važno mesto zauzimaju serijali Mister No i Korto Malteze. Kroz sjajnu, anegdotsku priču o svom umešnom i snalažljivom sugrađaninu, Varaždincu zvanom Joža Filozof, koji je sakupljao i koričio posleratna izdanja Ripa Kirbija, objašnjava zašto većina ljudi stripofile gleda popreko, ali i podseća na važnost radoznalosti. Tu je i emotivan tekst o stripskoj adaptaciji Priča iz davnine Ivane Brlić-Mažuranić, od strane Krešimira Zimonića, još jednog Cmukovog favorita, čijoj je Zlatki on posvetio – pesmu, koja se takođe nalazi na stranama Stripizma.

Strip se po drugi put marginalizira; doduše, ovaj put ga ne muči status šund literature, već sveprisutna i agresivna kultura nečitanja. Čitanje postaje aktivnost rezervisana za nepopuliste i nadrealiste, nadničari i oportunisti svih zemalja nemaju vremena za čitalačke užitke.

Bavi se i pojedinačnim delima, grafičkim romanima, koji se izdvajaju svojim neobičnostima. Bitno mesto zauzimaju i autobiografije, poput Persepolisa Marđan Satrapi ili strip-reportaže, kao Jednog proleća u Černobilu Emanuela Lepaža; izrazi kakvih je sve više u savremenom stripu. Dalje, upućuje čitaoce na intimnija dela, koja bismo, uslovno, mogli nazvati „stidljivim“, jer teško nalaze svoj put do šire publike, uprkos kvalitetu koji poseduju, kao Asterios Polip, Lepota tameNao Braun ili dela fenomenalne izraelske autorke, Rutu Modan… Ali ne zaboravlja ni fantastiku, kroz dela poput futurističkog Ronina Frenka Milera, postapokaliptičnog Hombrea Segure i Ortiza ili epskog Torgala van Hama i Rosinskog.

Krešimir Zimonić, Zlatka

Ne zaboravlja ni najpopularniji strip na ovim prostorima, Alan Ford, koji objašnjava rečima: „Da bi bila kvalitetna, satira mora izazivati burne reakcije vladajućih, protresti malograđanske duše i izbaciti ih iz stanja drijemeža.“ Ukazuje na prisutnost veb-stripova, kroz osvrt na urnebesnu svakodnevicu naše Katarine Gaj i njenih kućnih ljubimaca… I sve vreme pravi strogu selekciju, svestan da je nemoguće obraditi baš sve naslove i teme koje bi želeo da predstavi.

Stripizam je, dakle, i Cmukov pokušaj da, kroz prizmu stripova, ukaže na bahatost i glupost, ali i jednoumlje, kojima smo okruženi, te važnost umetnosti, kao načina borbe protiv njih, jer strip-autori širom sveta ustaju i stvaraju, kako bi se čuo njihov glas, ne zaostajući za kolegama iz sveta muzike, filma ili književnosti. A opet, usput vešto referencira na dobru pesmu, dobar film ili dobar roman, dok analizira povezanost života autora i njihovog stvaralaštva. Stripizam je, svojevrsna hronika čitanja Miroslava Cmuka, u istoj meri knjiga namenjena stripofilima koji, poput Korta, vole da su „uvek malo dalje“ i ne mrzi ih da istražuju, kao i onima koji tek otkrivaju devetu umetnost i žele da saznaju nešto više o njoj. (U Srbiji je možete nabaviti ili naručiti u striparnici Alan Ford.)

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *