Mafiopedia: Harizmatični ubica konja

Rod zeljaste biljke iz familije O’Banion, Dion, od milošte Dini, dobijen ukrštanjem Irca i Amerikanke. Uzgaja se u bašti mafije i poroka. Svakodnevno se zaliva humorom. Po potrebi đubriti barutom.

Portret Čarlsa Diona O'Banona.

Ruže su ružičaste. Ljubičice su ljubičaste. I Dion je cvet – bodljikav, ali lep! Slika preuzeta sa: NCS

Kada se spomene Čikago i mafija, prva osoba koja nam padne na pamet jeste Al Kapone. Pored Kaponea, Čikagom su operisali i drugi gangsteri koji su u odnosu na njega bili više ili manje uspešni, brutalni, lukavi, ali podjednako nečovečni. Jedan od tih likova jeste Čarls Dion O’Banion – Dini.

Mali pakao mladosti

Dion je rođen 8. juna 1892. godine u siromašnom gradiću Maroa u državi Ilinois. Živeo je sa roditeljima, sestrom i bratom u trošnom kućerku na severu grada. Njegov otac Čarls Stariji jedva je uspevao da ih izdržava radeći kao brica u lokalnoj berbernici. Iako su bili siromašni, njihova porodica je uživala u obilju ljubavi, međusobnog razumevanja i poštovanja. Godine 1901. njegova majka Ema obolela je od tuberkuloze. Skrhkani Dini vedrio bi joj dane jednim pisamcetom i buketom poljskog cveća.

Mali Dion O'Banon sa decom iz odeljenja.

Dion je bio uzoran đak, ali i nestašan dečačić koji je raznoraznim smicalicama čašćavao drugare iz škole. Izvor

Nakon njene smrti Dion O’Banion se preselio sa ocem i bratom u Čikago. Živeli su u naselju Kilgubin na severu Čikaga, koje je bilo nastanjeno pretežno irskim doseljenicima. To mesto je bilo poznatije pod nazivom Mali pakao. Naime, ubacivanje uglja u kotlove obližnje toplane stvaralo je jezivu buku, a strah građana od eksplozije izazivali su plamenovi koji su konstantno izbijali iz odžaka. Međutim, tek sredinom dvadesetih godina prošlog veka to mesto je u potpunosti opravdalo svoj nadimak – povećana stopa kriminaliteta, ratovi bandi, potoci krvi na ulicama. Do tada, ova četvrt je policiji bila poslednja rupa na svirali. Razumljivo, glavna faca severnočikaškog kriminalnog miljea tek je počela da peče zanat.

Odrastao je u pobožnoj katoličkoj porodici. Sa sobom je uvek religiozno nosio brojanicu, ali i tri pištolja u skrivenim džepovima svojih skupocenih odela. Žestoko se protivio bilo kom poslu koji je podrazumevao kaljanje ljudskog tela i dostojanstva, zbog čega je ulazio u sukobe sa snažnim duom sa juga – Toriom i Kaponeom, kojima bi širenje lanca bordela na sever donelo milione. Ipak, Diona njegove religiozne sklonosti nisu sprečavale da neko telo napuni olovom. Elem, mladi Dini je živeo dvostrukim životom. Ujutru bi pevao u crkvenom horu i radio kao sveštenikov pomoćnik u Katedrali Sv. Imena. Potom, u smiraj dana, sa drugarima bi skitao i kraduckao na ulicama te ogromne džungle, čiju floru i faunu su činile kockarnice, bordeli, birtije i razne sumnjive njuške. Bio je član tinejdžerske bande džeparoša u kojoj je upoznao Hajmija, Drućija i Bagza, sa kojima je ostao blizak prijatelj do kraja života.

Dionovi partneri u zločinu.

Earl „Hymie“ Weiss, Vincent „The Schemer“ Drucci i George „Bugs“ Moran. Izvor

Harizmatični prevarant

Dion O’Banion je na jedan krajnje uvrnut način bio harizmatičan. Bio je nemirnog duha i imao je dijaboličan smisao za humor. Kao klinac je voleo da se zakači na zadnji deo tramvaja i da se tako vozika gradom, što ga je na kraju koštalo nekoliko centimetara leve noge, pa su ga zvali Ćopa. Vickasti Dini je obožavao da se šali i sve bi dao za dozu dobrog smeha. Prijatelji su ga zbog toga voleli, iako bi im s vremena na vreme dao tablu laksativa ubedivši ih da je čokoladica. Kako je Dion stasavao, tako su i njegove smicalice postajale ozbiljnije i unosnije jer nema dobre podvale bez lake zarade. Čuven je njegov izazov sa pištoljem i glinenim mecima. Našao bi neku naivčinu i kladio bi se da ne može da pogodi metu na rastojanju od desetak metara. Kada bi ovaj pristao na izazov i položio novac, Čarls bi ritualno zavrteo burence, predao pištolj i udaljio se nekoliko koraka. Prilikom pucanja glina bi se rasprštala na sve strane i naivčina bi ostala bez para i cele šake. Umirući od smeha Dini bi jedva uspeo da izusti: pa rekao sam ti da ne možeš!

Njegove vokalne sposobnosti su takođe bile izvanredne, kao i džeparoške. Za vreme konobarisanja u kafani (McGovern’s Liberty Inn) svojim irskim sentimentalnim baladama bi opčinio sve mušterije, a one bi se potom vratile kući bez novčanika. Nakon posla Dini bi izašao na ulicu i tamo pelješio koga god je mogao. Tako je i upoznao Lua Grinberga, koga je sudbina pogledala, pa je postao multimilioner i vlasnik Seneka hotela. Jedne večeri njih dvojica, nesvesni prisustva onog drugog, ustremili su se na istu žrtvu i istovremeno je oborili. Da se ne bi tukli, dogovorili su se da podele plen i da rade zajedno. Sarađivali su nekoliko meseci, a onda je 1909. Dion uhapšen i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca zbog pljačke. I 1911. je bio tri meseca u zatvoru zbog nošenja oružja. Iako je nakon toga mnogo puta bio uhapšen, nikada više nije izdržavao kaznu zatvora zato što je naučio da je Čikago grad mita i korupcije i nije žalio novac kada je trebalo podmazati stvari s policijom, tužiocima i sudijama.

Zgrada u kojoj je bila kafana Mc Govern's Liberty Inn nekad i sada.

Zgradu u kojoj je nekada bila kafana Mc Govern’s Liberty Inn danas možete naći na adresi 661 N Clark. Tu je nekada bio i najveći striptiz klub u gradu, zatim prvi gej bar, a ’78. je otvoren najpoznatiji čikaški pank klub O’Banions.

Dion O'Banon i njegova ljubavnica, Vajola Kanif.

Dionova ljubičica Vajola Kanif. Preuzeto sa: NCS

I konje ubijaju… Zar ne?

Već na pragu prohibicije Dion je bio vođa moćne bande, a uz njega su bili Bagz, Hajmi i Drući. Njegova banda, koju su u većini činili Irci, formirala je savez sa mnogim jevrejskim gangsterima, a naročito sa onima koji su radili sa Mortonom (Samuel “Nails” J. Morton, poznatiji kao Ekser zato što je bio „čvrst kao ekser“ [engleski idiom koji u originalu glasi “hard as a nail”, prim. ured.]). Morton je bio Dinijev čovek broj jedan. Iako je zbog svojih sposobnosti bio vredan pažnje, ostao je upamćen po svojoj pogibiji i osveti koja je potom usledila. Morton je žudeo da postane deo elite, pa je često jahao konja u Linkon parku, „tamo gde budžovani jašu“.  Jednog dana 1924. godine konj se ritnuo i Ekser je puk’o. Dion O’Banion je smatrao da to ne sme ostati nekažnjeno. Po njegovoj naredbi Bagz, Hajmi i Drući su odveli jadnu životinju na mesto nesreće i, u klasičnom mafijaškom maniru, jedan po jedan pucali su mu u glavu. Takvo moronsko ponašanje je odgovaralo i Dinijevom karakteru, koji je bio u agoniji zato što je bio sprečen da lično osveti svog prijatelja.

Osamnaesti amandman je usvojen 1919, a stupio je na snagu 1920. godine. Amerika je imala godinu dana da se spremi za sušni period. Sa zalihama u podrumima i stavom „neka Torio pravi alkohol, ja ću krasti“, Dion je spreman dočekao prohibiciju. Ali, ni tako vešt lopov kao što je on bio nije dugo mogao krađom da snabde čitav sever pićem, tako da je ubrzo počeo da okupira pivare i destilerije. Ova promena taktike je uklonila glavni izvor konflikta između Toria i Diona, mada su mu Kapone i on i dalje zamerali što im ne dozvoljava da vode bordele na njegovoj teritoriji. Jedno vreme situacija u Čikagu je bila skoro pa idilična. Svaka banda je operisala u određenom delu grada i svi su uživali u svojoj dobiti. Naravno, to nije dugo trajalo. Prvo, Dion nije mogao da se odrekne krađe alkohola zauvek, lopovluk je jednostavno sastavni deo njegovog bića. Drugo, sve je teže postalo tolerisati bandu Đena (The Terrible Gennas). Ova okrutna sicilijanska familija je u početku krijumčarila alkohol, ali je ubrzo počela da ga proizvodi i to u ogromnim količinama. Njihove brlje su bile jeftine i uvek dostupne na crnom tržištu. Tako su braća počela da ugrožavaju druge bande, postepeno su im preuzimala teritorije i izbacivala ih iz posla.

Noževi u leđa

Dini to nije dugo trpeo. Nisu ni Torio i Kapone. Dion i braća Đena su voleli direktan obračun i zaratili su. Torio, lukaviji od svih njih, ugrabio je priliku da ubije obe mušice jednim udarcem. Đenama je pomagao da se reše Diona i obrnuto. Dini je potom podvalio Toriu tako da je ovaj izgubio svoj ugled u podzemlju. Obavestio ga je da želi da napusti sever čim bude prodao svoju ilegalnu pivaru za pola miliona dolara. Torio je oberučke prigrlio šansu da se reši nepredvidljivog Dinija. Ubrzo nakon sklopljenog dogovora Toriu su upali federalni agenti i zaplenili pivaru optuživši ga za kršenje Nacionalnog prohibicijskog zakona (Volstead Act). Torio je potom saznao da je Dion znao za raciju i da ga je nasamario. Rat je bio neizbežan. Ali, Torio nije mogao odmah da se sveti. Jedno vreme je Majk Merlo, moćan političar i kriminalac kojeg su obojica uvažavali, održavao mir. Kada je Majk preminuo, Torio je mogao da dela. Dion je znao da će ga napasti, ali je mislio da će njegovi neprijatelji poštovati pokojnika i sačekati da ga makar stave u zemlju. Grdno se prevario.

Masa ljudi ispred Dionove cvećare, posle pucnjave.

Nakon pucnjave masa se okupila ispred Dionove cvećare. Izvor

Dion O’Banion je imao cvećaru preko puta Katedrale Sv. Imena. Jednim delom radnjica mu je bila potrebna jer je služila kao pravan za njegove mutne radnje. Ali, ona je takođe zadovoljavala njegovu ljubav prema cveću i pružala mu je neobičan užitak dok je stvarao maleno bogatstvo od pravljenja cvetnih aranžmana za gangsterske sahrane. Devetog novembra 1924. izvestan gospodin pozvao je Diona i naručio venac za Merlovu sahranu koji će preuzeti narednog dana u jutarnjim časovima. U cvećaru su u zakazano vreme ušla trojica. Kada ih je upitao da li su došli za Majka, čovek u sredini je tužno klimnuo glavom i pružio mu ruku. Dini je uzvratio snažnim, srdačnim stiskom, uvažavajući svečanost trenutka i ne shvatajući da je naseo na stari trik . Dva metka su ga pogodila u grudi, dva u grlo i po jedan u oba obraza. Ubistvo je bilo u režiji Torio-Kapone, glavni glumac Frenki Jejl.

Dionova sahrana bila je najveća do tada viđena sahrana u Čikagu. Za pokojnika je specijalno napravljen kovčeg od bronze i srebra, vredan deset hiljada dolara, dopremljen čak iz Filadelfije. Narod je voleo Diona zbog njegove darežljivosti i nesebične pomoći siromašnima. Desetine hiljada ljudi je mirno stajalo u koloni ispred kapele i čekalo svoj red da vide njegovo telo. Nakon opela, uz zvuke posmrtnog marša kovčeg su u mrtvačka kola unosili njegovi verni prijatelji. Povorka je bila duga nekoliko stotina metara, pratila ga je kolona od dvadeset šest kola natovarenih cvećem. Iza njih, sa licima koja su sijala od zadovoljstva, išli su Kapone i Torio noseći venac sa posvetom.

Sahrana Dion O'Banion -a na groblju Mount Carmel.

Ulazak na groblje Mount Carmel. Izvor

Literatura:
The Mafia Encyclopedia, Carl Sifakis
Organized Crime, Howard Abadinsky

2 komentara

    • Nevena Marinković says:

      Da, njegovo pravo ime je Din (Deen). Međutim, bio je poznatiji pod imenom Dion, zahvaljujući novinarima koji su prvi počeli tako da ga oslovljavaju.
      Hvala na komentaru! Prava prilika da se doda još jedan detalj u vezi sa ovim likom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *