!Kokoška na 14. Međunarodnom salonu stripa

Završio se još jedan Međunarodni salon stripa, godišnja manifestacija devete umetnosti, a !Kokoška je zavirila u sve galerije, kao i na svečanu dodelu nagrada, i donosi vam sveže utiske.

Četrnaesti po redu Međunarodni salon stripa održan je u prostorijama Studentskog kulturnog centra u Beogradu u periodu od 29. septembra do 2. oktobra 2016. Od 2003. godine, kada je Salon održan prvi put, manifestacija se širila i dobijala sve više posetilaca, a tako je i konkurs za najbolje radove devete umetnosti dobijao sve više učesnika. Pored toga, planski osmišljene izložbe u galerijama, kao i prateći program, privukli su posetioce.

Vizuelni identitet 14. Salona - „Borba bikova“, Petra Meseldžije

Vizuelni identitet 14. Salona – „Borba bikova“ Petra Meseldžije.
Preuzeto sa: www.salonstripaskc.rs

Iako su se situacija u kojoj se nalazi strip u Srbiji, kao i informisanost o njemu poboljšale, i dalje se javljaju pogrešna mišljenja o devetoj umetnosti. Stoga je misija Međunarodnog salona, pored promocije umetnosti stripa, da razbije predrasude o tome da je strip „neozbiljan“ medij, kao i da u Srbiji nema dovoljno kvalitetnih izdavača i da jedino što je od stripa videlo srpsko tržište predstavljaju „bonelijevci“ Veselog četvrtka (ovim ne potcenjujemo Veseli četvrtak, daleko bilo!). Navedene predrasude razbijaju upravo izdavačke kuće koje su dobile priznanja ovogodišnjeg Salona. Nagrada za najboljeg izdavača domaćeg stripa pripala je kući Mono System Comics, dok je nagradu za najboljeg izdavača stranih ostvarenja dobila Čarobna knjiga.

grand pri

Uvodni kadrovi stripa The Picture of Robot Grey, ovogodišnjeg gran prija.
Preuzeto sa: www.salonstripaskc.rs

Kada je reč o nagrađenim radovima, žiri je imao težak zadatak da se odluči između rekordnog broja od 292 pristigla rada. Učesnici konkursa, njih ukupno 325, dolaze iz 33 različite zemlje. Posle Srbije, najviše radova pristiglo je iz Italije, a prvi put je na konkursu učestvovala Moldavija. Pored strip konkursa, u okviru Salona održano je i takmičenje u kospleju, pa smo imali prilike da vidimo i razne superheroje i likove iz mangi kako se nadmeću u verodostojnosti prikaza kostima.

Nagrade su uručene na svečanoj dodeli održanoj 29. septembra u Velikoj sali SKC-a. Ceremonija je bila dinamična i dobro organizovana. Za manje od sat vremena binom su prodefilovali kosplejeri, a zatim su članovi žirija i specijalni gosti uručili priznanja. Ovogodišnji grand prix dobio je par autora, strip scenarista Danijele Đardini (Daniele Giardini) iz Italije i ilustratorka Jelena Đorđević iz Srbije za strip Slika robota Greja (The Picture of Robot Grey).

 

olovka i gumica

Panel iz stripa Olovka i gumica.

Ovde treba skrenuti pažnju da je na Salonu stripa primećena težnja da se dâ više prostora ženskim autorima. Tome u prilog ide činjenica da su upravo neka od glavnih priznanja dobile žene. Jedna od najznačajnijih, nagrada za najbolji scenario, pripala je Senki Milutinović za strip Olovka i gumica. Pored toga, posebna pažnja poklonjena je deci kroz kategoriju za autore uzrasta do 15 godina. Nagladu Zlatni lav osvojila je Aleksandra Jovanović iz Srbije za rad Babe u kojem je na neodoljivo duhovit način prikazala deo ovdašnjeg mentaliteta kroz jednostavnu priču o babama koje prate neimenovanu indijsku seriju. U okviru kategorije do 15 godina nagradu za maštovit i zreo izraz osvojila je Nina Hmiljova iz Rusije za strip Escape.

Na ceremoniji dodele nagrada bio je zapažen gest Gradimira Smuđe, dobitnika nagrade za životno delo i ukupan doprinos srpskom stripu. Pošto nije mogao da se pojavi lično, on je poslao pismo sa duhovitom primedbom kako je celog života poput serijskog ubice usmrćivao velike slikare, likove svojih stripova, a ovde mu dodeljuju nagradu za životno delo.

Smuđini radovi su bili izloženi u galeriji Cirkus. Prvenstveno su to bile naslovnice njegovih najpoznatijih albuma, kao što su Vinsent i Van Gog ili serijal o Anriju de Tuluzu Lotreku, niskom ljubitelju kabarea i visokih potpetica. Vinsent i Van Gog je strip čiji vas naslov može naprepad zbuniti: Otkud sad to „i“? Zar nije u pitanju jedan slikar koji je završio život s jednim uvom? Zbunjenosti čitaoca ovde nije kraj: u svojoj priči Gradimir Smuđa se poigrao idejom da inovativna i zadivljujuća dela koja su tek posle smrti Van Goga dostigla popularnost zapravo nije naslikao on, već… Ali dobro, uzdržaćemo se od spojlovanja. Uzgred, Smuđa je u svojim stripovima na izuzetno duhovit način prikazao istoriju slikarstva, kao na primer u Niti umetnosti, gde je zastupljeno sve od pećinskih crteža do Pikasa.

gradimir smuđa

Naslovna ilustracija albuma Vinsent i Van Gog, izdavačka kuća SKC Novi Sad
Preuzeto sa: www.darkwoodprodavnica.rs

Odmah pored, u Galeriji SKC bila je postavka najzapaženijih gostiju ovogodišnjeg Salona Brajana i Meri Talbot. Brajan Talbot je jedan od osnivača britanskog andergraund stripa i grafičke novele. O njegovom Granvilu, čiji su se paneli našli u okviru postavke, već smo pisali (u međuvremenu su izašle još dve epizode, a u pripremi je i peta, poslednja), a u domaćem prevodu za sad su se našli i grafički romani Priča o jednom lošem pacovu i Ćerke. Upravo u ovu galeriju zavirio je najveći broj posetilaca. Bilo ih je raznih – od onih koji samo radoznalo ili pomalo zbunjeno razgledaju crteže do onih koji nepogrešivo znaju koji je rađen u kojoj tehnici, u kom periodu i za kog scenaristu.

bryan & mery

Talbotovi i njihovi radovi.
Preuzeto sa: www.salonstripaskc.rs

Pored Talbotovih, ovogodišnji gost salona bio je i Petar Meseldžija, slikar, strip crtač i ilustrator koji živi i radi u Holandiji. On je govorio o svom značajnom albumu Knjiga o džinovima skrećući posebnu pažnju na svoje oduševljenje Gutenbergovim pokrenim slovima koje ga je navelo da neumorno traga za odgovarajućim fontom u ovom stripu, a održao je i stručno predavanje.

petar meseldzija

Gost salona Petar Meseldžija.
Preuzeto sa: www.salonstripaskc.rs

U Maloj sali bio je izložen najveći broj radova – oko sto najboljih pristiglih na konkurs. Tu se mogla zapaziti i najveća raznovrsnost ideja i tehnika, čak i jedan strip koji je urađen od fotografija, Dog Song Biljane Kokanov Kurc. Nagrađeni radovi mogli su se videti u Srećnoj galeriji.

Pored izložbi, u okviru Međunarodnog salona stripa organizovano je i već pomenuto kosplej takmičenje, berza stripa, kao i mnoštvo predavanja i projekcija. Među njima je i projekcija dokumentarnog filma Bešumna kretanja Helene Klakočar koji govori o ovoj svestranoj hrvatskoj umetnici koja se bavi stripom i filmom. Tako su, pored stripa, u okviru Salona bili zastupljeni i drugi, srodni umetnički oblici poput filma i animacije. Kada je u pitanju animacija, najvažnije je pomenuti predstavljanje kratkih animiranih filmova švajcarskog nezavisnog režisera Žorža Švicgebela (Georges Schwizgebel). Za njegove filmove karakteristično je to da nemaju scenario, već je akcenat na muzici i dinamici pokreta. Neki od kompozitora čija su dela zastupljena su Mendelson, Šubert, List, ali i Rahmanjinov. Primetno je da kao uzor koristi dela slikara pointilista, ali i Anrija Matisa i Edvarda Hopera.

Jedan od prikazanih filmova bila je Romansa (Romance, 2011), u kom Rahmanjinovljeve kompozicije izvode Švicgebelova ćerka Tina Švicgebel-Vang  (violončelo) i sin Luj Švicgebel-Vang (klavir).

Upravo je predavanjem o Žoržu Švicgebelu završen ovogodišnji Međunarodni salon stripa. Zahvaljujući dobro organizovanoj postavci i mnoštvu propratnih sadržaja posetioci su se zapravo zadržavali na ovoj manifestaciji i raspitivali se o devetoj umetnosti, a ne samo o tome gde je toalet u prizemlju SKC-a. Imajući to u vidu, može se slobodno reći da je misija ovogodišnjeg Salona uspela. A kako i ne bi kad je imao iza sebe neumornu ekipu volontera?

Za više informacija posetite zvanični sajt Salona i proučite ovogodišnji katalog.

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *