Nebrojeni francuski umetnici su proteklog stoleća ovekovečili i prokazali užase Prvog svetskog rata. U grafičkom romanu „Prokleti rat”, veliki majstor stripa uz istorijske činjenice i savršen crtež proklinje besmislicu rata, ne kiteći ga slavom i otadžbinskim lovorikama.
Žak Tardi (Jacques Tardi) poznat je kao jedan od najboljih evropskih crtača stripova, ali i kao odličan pripovedač. Pisao je i crtao stripove zasnovane na romanima kontroverznog pisca Luja-Ferdinanda Selina i krimi pričama Lea Maleta i izmislio najpoznatiju francusku strip heroinu, Adele Blanc-Sec. Najviše nagrada pobrao je za svoje antiratne grafičke romane; čini se da je učešće njegovog dede u Prvom svetskom ratu ostavilo veliki utisak na Tardija, te on piše upravo o užasima koji je ovaj rat ostavio čitavoj Evropi.
Pripovedač Prokletog rata (Putain de Guerre!), najnovijeg grafičkog romana u Tardijevom opusu, mladi je francuski vojnik koji bi zaista mogao biti bilo koji mladić s početka XX veka: on nije nikakav heroj, već običan čovek koji priznaje da su se svi vojnici usrali od straha kad su krenuli u rat. Takav pristup ratu prati ceo roman. Tardi se ne trudi da stvori odu herojima koji su ginuli za otadžbinu, već pokazuje rat onakvim kakav jeste – prokleti, odvratni, krvavi pokolj bez povoda. U ovome mu pomaže glavni lik sa svojom ratnom družinom, ali i upotreba boja i panela. Ceo roman prikazan je kroz tri panela po stranici, sa par izuzetaka, i to omogućava Tardiju da nacrta monumentalne slike propadanja – ljudski udovi lete na sve strane, u krupnom planu vidimo izobličena lica i smrt. Boje se menjaju i postaju tamnije kako rat odmiče i neminovno vodi u propast, ali krv često ostaje crvena, bilo da je nemačka, francuska ili ruska. I nebo je crveno u jeku velikih bitaka i pogibija. Slike rata su hronološki poređane i prate našeg francuskog vojnika kroz rovove, metke i granate; ali njegova priča je tok misli koji nije nužno vezan uz krvava dešavanja, što čini ovu ratnu pripovest još realnijom i brutalnijom.
Nekoliko puta Tardi odstupa od pravila sa tri panela po strani i svako od tih odstupanja je značajno. Najveći efekat verovatno nose dve stranice sa po šest panela gde vidimo portrete vojnika – mecima izobličena lica lišena emocija. Tada Tardi pokazuje prave posledice rata, bez herojskih smrti, zagrljaja sa draganom posle četiri godine odsustva ili povratka porodici. Posle rata, kod Tardija, ostaje samo propast.
Na prvi pogled, Prokleti rat! temom i pristupom podseća na jednog od svojih prethodnika – Bio je to rovovski rat: oba su prikaz vojne iz prvog lica. Ipak, kroz Prokleti rat! pratimo priču jednog lika, dok je njegov prethodnik ispričan kroz isečke iz života više likova.
Otvorivši Prokleti rat!, čitaćete remek-delo, ali i dobiti lekciju iz istorije. Jer, Tardi je odgovoran pripovedač i uposlio je i francuskog istoričara Žan-Pjera Vernea da mu pomogne da prepriča događaje od 1914. do 1919. godine. Između delova priče, lekcije iz istorije objašnjavaju čitaocu ono šta je čitao istorijskim činjenicama koje je zapisao Verne. Srpsko izdanje ovog stripa (Darkwood, 2013) ima još jedan dodatak u odnosu na original, a to je lekcija o učešću Srbije u ratu koju je napisao istoričar, dr Miloš Ković. Ovi delovi praćeni su arhivskim fotografijama, ali Tardijevi crteži, čini se, rat prikazuju još realnije i brutalnije od pravih slika rata, jer je Tardi besan i pokušava kroz njih da pokaže zbog čega rata više ne sme biti.
Možete baciti pogled na prvih nekoliko desetina stranica ovog grafičkog romana ovde; kada vas ovaj prikaz opčini, pohitajte u knjižaru Darkwood (Lomina 5, Beograd) i potražite svoj primerak. Bićete oduševljeni.