Lars fon Trir voli povremeno sebe da potapše po glavici i podseti nas šta je sve snimio i kako, a za Nimfomanku se naročito potrudio.
1. Fon Trirove omiljene krznene životinje
Preuzeto sa indiewire.com
2. Bahove orgulje uvek i svuda
3. „Idi seksaj se s nekim drugim, kad ti ja već ne mogu pružiti sve“
Nije prvi put da Fon Trir istražuje žensku seksualnost u svojim filmovima tako što ženu šalje u avanture na zahtev muškarca. Prvi put on to čini u Kroz talase (obavezno pogledajte!) kada se Bes moli da joj se muž vrati što pre kući sa naftne bušotine na kojoj je radio i on dolazi – kvadriplegičan. Naravno, osećaj krivice je neizbežan, a postaje još gori kada joj on traži da ima seks sa drugim muškarcima, kad već ne može sa njim. U Nimfomanki je situacija nešto drugačija: niko nije kvadriplegičan, i Džo vrlo rado koristi priliku za više seksa, bez ikakvog osećaja krivice. Ipak, premisa je slična – muž ne može ženi da pruži sve što joj je potrebno, te je šalje nekom drugom.
4. Kašike i konobari
Prethodni film iz Fon Trirove Trilogije Depresije bio je Melanholija koja sa Nimfomankom deli nekolicinu sličnosti, od jedne od glavnih glumica, preko kadrova svemir, pa do scena gde žene plutaju rekom kao Ofelija. Ipak, najzanimljivija je šala sa kašikama i zbunjeni konobar koga u oba filma igra Udo Kir. U Melanholiji devojčica krade kašike sa zabave dok je služi isti konobar koji će u Nimfomanki služiti Džo i njenog muža koji igraju prilično uvrnutu igru. Zamislite njegovu zbunjenost kada ona ustaje i kašike ispadaju iz njene vagine dok hoda! Ne zna se šta je gore – nemati kašike uopšte ili imati ih, ali spirati sa njih nečije telesne izlučevine; jadan čovek!
Potvrđeno u sceni sa kašikama | Preuzeto sa thehollywoodnews.com
5. Deca na terasi dok odrasli jure seksualno uzbuđenje
I za kraj, scena koja je izazivala povike „ne, opet“ u sali, jer niko ne želi da gleda dete kako pada sa terase, maltene je ista kao scena u Antihristu: lik Šarlot Genzbur uživa u seksualnim igrama dok niko ne brine o detetu koje odlučuje da je pravo vreme da otkrije kakav je pogled sa terase i malo se zanosi u tome. U Antihristu se to dešava za vreme snošaja između muža i žene, dok je u Nimfomanki situacija nešto drugačija – muž je na putu, a žena je otišla na svoju dnevnu dozu bičevanja i ostavila sina samog u stanu. Ovu scenu poletno prate Hendl i snežne pahulje, baš kao i početak Antihrista. Ishod je nešto drugačiji, ali ne bismo da kvarimo.
