Kratka biografija “Anđela smrti”

Ako je nacistički teror bilo koji posao uradio kako treba, onda je to stvaranje niza imena koja i dan danas teraju žmarce kroz kosti….

Ako je nacistički teror bilo koji posao uradio kako treba, onda je to stvaranje niza imena koja i dan danas teraju žmarce kroz kosti. Ideje proto-zlikovaca su preuređene, indijski znak svetlosti zauvek obojen u crno i crveno, a ime Adolf obrisano iz krštenica. A među tim, po zlu poznatim imenima, rame uz rame sa samim Adolfom Hitlerom, nalazi se doktor Mengele.

preuzeto sa http://www.toptenz.net

preuzeto sa http://www.toptenz.net

Počeci “Belog Anđela”                

16. marta 1911. u Gincburgu je rođen Jozef Rudolf Mengele, najstariji sin Karla Mengelea. Uprkos imenu kompanije, “Karl Mengele i sinovi”, Jozef se nije posvetio porodičnom poslu već je zaplovio u svet nauke. Da obrazovanje ne ide nužno uz visoke moralne stavove  govori činjenica da je Mengele imao dva doktorata – iz fizičke antropologije i medicine. Danas bi ga obe profesije najradije zaboravile. Ipak, Nemačka tog vremena mu je nudila slavu – 1937. se pridružuje nacističkoj partiji, 1938. SS jedinicama. Borio se u svetskom ratu, čak je za herojstvo na ukrajinskom frontu dobio gvozdeni krst.

Karijera u Aušvicu          

30. maj 1943. je ključan datum kako u njegovom životu – tad je Mengele stigao u Aušvic-Birkenau i započeo svoj dobro poznati teror, koji bi on pre nazvao “naučnim radom”. Kao asistent doktora Otmana fon Feršera našao je strast u proučavanju blizanaca, što je u logoru i ispoljio, i omiljeni su mu bili upravo eksperimenti na njima, naročito oni brutalni poput pokušaja spajanja sijamskih blizanaca ili istraživanja na koji način utiče smrt jednog blizanca na drugog. Skupljao je oči žrtava da bi eksperimentisao sa menjanjem boje očiju i verovao da Romi i Jevreji imaju prirodno slabiji imuni sistem, što je samo bio odraz verovanja cele nacije i firera.

Mengele je bio poznat kao “Anđeo Smrti” ili kao “Beli Anđeo” – u belom mantilu je stajao na rampi za raspodelu, hladnokrvno odlučujući ko preživljava kao “labaratorijski pacov”, a ko umire u komorama logora. Prošetao bi kroz pridošlice i vikao  “Zwillinge heraustreten!” (“Blizanci iskoračite!”) sa licem “kao u ludaka”, po svedočenjima. Nije imao milosti ni prema kome. Kad su u jednom bloku izbile vaške, naredio je da se svih 750 žena iz te barake poguše gasom.

Beg u više navrata

Voleli bismo da je ovo priča poput Diznijeve i da zlikovac dobija tragičan kraj, po mogućstvu presudu na Nimberškim suđenjima. Međutim, na dan oslobođenja Aušvica, Mengele je napustio logor sa SS trupama. Prešao je u druge logore, mada ne zadugo, jer su se oni oslobađali kako se rat bližio kraju. Mengelea je i uhvatila u jednom momentu američka vojska, ali je on bio pušten pod imenom Fric Holman. Četiri godine je radio na farmi, dok mu prijatelj nije uredio beg u utočište nacista, Argentinu.

U Buenos Ajresu Mengele je naišao na “stare partijske kolege” Hansa-Ulriha Rudela i Adolfa Ajhmana. Tamo se razveo, pa se opet oženio, vršio ilegalne abortuse i živeo relativno lagodno u pansionu. Pošto je Ajhman uhvaćen i poslat na sud u Izrael, strah da mu preti ista sudbina (jer su ga lovci svakako primetili, ali im je bilo nezgodno da kreću u novu operaciju kad su bili blizu Ajhmanu) naterao ga je da se povuče u Paragvaj. Na kraju odlazi u Sao Paolo, Brazil, gde uspešno izbegava sve lovce na njegovu glavu. 7. februara 1979. ga je na odmoru strefio srčani udar, pa se udavio i bio zakopan pod imenom Volfgang Gerhard. Tek trinaest godina kasnije se DNK analizom utvrdilo da to ime zapravo skriva jednog od najtraženijih i najokrutnijih zločinaca Trećeg Rajha.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *