U jednoj od najzabavnijih slika svih vremena, triptihu Vrt zemaljskih uživanja Hijeronimusa Boša, kriju se mnoge dragosti – džinovski pakleni zečevi što glođu ljudsko meso, rajske čavke te mnogorogi mučitelji. Triptih predstavlja, po redu: Raj, rajsko-zemaljski krajolik, i Pakao, a neke od zanimljivijih detalja nudi upravo u Paklu. Između ostalog, Boš nam iz 16. veka daruje sliku mučeničkog dupeta prekrivenog notama. 

Za zastrašujuću rezoluciju od 30 000 * 12 000 piksela, kliknite zdušno ovde

Nedavno je Amelija Hemrik (Amelia Hamrick), studentkinja Hrišćanskog univerziteta u Oklahomi, na reprodukciji triptiha razaznala intrige muzičke zadnjice i odlučila da ih pokloni Tumblr-u. Ovo je melodiji donelo zasluženu pažnju, pa je jednako zaslužni Tumblr kolega napravio znatno milozvučniji horski aranžman; metal ljudi interneta takođe nisu izdali, pa tako nastade fantasy metal obrada „Pesme dupeta“. Ubrzo, štovani su se anglofoni mediji dohvatili fenomena i tako Bošov maleni gregorijanski spjev postade tema za šerovati u februaru 2014.

Mjetal

No Vrt zemaljskih uživanja postoji već makar 500 godina, i za to vreme je pribavio pažnju mnogih muzički nadarenih i zabavi sklonih ljudi. Jedan od njih bio je i Španac Paolo Fajea, koji je 1978. komponovao fenomenalnu simfoniju Codex Glvteo inspirisanu istom ne-tako-neprimetnom notacijom. Istoimena ploča je objavljena pod oznakom skupine izvođača Atrivm Musicae, sa dirigentom Gregorijom Paniagvom. Slušajmo, dakle, „Pesmu paklenog dupeta” kako po pravilima hipsterstva dolikuje:

Zabave Španije 70-ih

Vredi napomenuti da su živahne renesansne zemlje današnje Holandije, odakle potiče i Hijeronimus, gajile zaista pošteno leksičko i semiotičko bogatstvo kada su zadnjice u pitanju. Veliki broj starih flamanskih poslovica bavi se dupetom; tako, ako se kad nađete u društvu nizozemskog putnika kroz vreme, možete bez brige reći: „Ko jede vatru, sere žeravice”. „On briše dupe o vrata“ je, pak, solidan način da izrazite uverenje da je dotični nehajan i protivan establišmentu. Za još detalja o zadnjicama nekadašnjih žitelja današnje Holandije, obratite se „Nizozemskim poslovicama”, iz 1559. gde autor Pieter Brugel Stariji oslikava ondašnje narodne umotvorine, obdarene uznemirujućim prikazima raznovrsne dupadi, jagnjadi, prosutih kačamaka, dvoličnih nadzornika i odbeglih sekira:

Možda se uz dovoljno medijske pažnje ispostavi da je na temu „Nizozemskih poslovica” komponovan bar kakav koral.

Za još udarnih vesti i životopromenljivih otkrovenja, zapratite !Kokošku u dolinama Fejsbuka