Vreme je siledžija (A Visit from the Goon Squad) u izadnju Kontrast izdavaštva je jedina knjiga Dženifer Egan prevedena na srpski jezik i njeno najpoznatije delo nagrađeno Pulicerovom nagradom.

Preuzeto sa Mighty Girl.

Pitanje koje prvo valja postaviti je šta je zapravo Vreme je siledžija – roman ili zbirka kratkih priča? Sama Eganova je rekla da knjiga naginje ka tome da bude roman, ali i dalje ostaje da je to roman u vrlo specifičnoj formi. On je sačinjen od kolaža likova i njihovih doživljaja koji se prepliću bez hronološkog redosleda ili izjednačenog stila pisanja. Iz prvog lica mi se brzo prebacujemo u treće, čak i u često neslavno pričanje u drugom licu koje Dženifer Egan uspeva da iskoristi na najbolji mogući način. Upravo se u ovoj sekvenci vidi njena sposobnost pisanja, jer nam autorka lako prenosi atmosferu događaja, tako da zaista pomislimo da smo mi junak priče.

U neku ruku, mogli bismo i biti. Ideja iza knjige je univerzalna za sve ljude, a mali spoiler dobijamo iz naziva – vreme je zajebano i ne interesuje ga šta mi imamo da kažemo. Ono teče za nas kao i za likove, često nas ubacujući u užasne momente bez redosleda. Možda je upravo zato Eganova odlučila da batali hronologiju kada nam iznosi doživljaje likova, pa stoga postoji šansa da na pola knjige uhvatite sebe kako preračunavate kad se šta kome desilo ili pokušavate da shvatite kad se dešava ono što upravo čitate. Koliko god čudno zvučalo, ovo je jedna od čari knjige.

Sama Dženifer Egan je u toku sa ovim monstruoznim vremenom, pa pored toga što je našla način da ispriča donekle jednostavne priče na originalan način, ona se u jednom trenutku koristi i potpuno nesvakidašnjom metodom za književno delo – PowerPoint prezentacijom. Ovu metodu verovatno koristite da učinite svoju beskrajno dosadnu tezu šarenom i dopadljivom, ali u datom delu je malo drugačiji slučaj; tema je vrlo interesantna, a način iznošenja kroz PowerPoint je potpuno intrigantan.

Extract: A Visit from the Goon Squad by Jennifer Egan by The Guardian

Uverite se i sami.

Kratka recenzija u stripu. Preuzeto sa The Rumpus.

Čemu ovako hipsterski udar na ustaljene načine naracije? Motiv je upravo bio to što „niko više ne koristi reči kao što su „memorandum“ ili „papir“ ili „prezentacija“ – uvek je to PowerPoint.“

Junaka priče ima mnogo – na poleđini ćete moći da pročitate da događaji „manje više gravitiraju“ oko Benija, muzičkog producenta, Saše, njegove pomoćnice-kleptomanke, i Luija, jednog od najmoćnijih ljudi  muzičke produkcije i izrazitog hedonistu. Ovo je samo delimično tačno; možda su ova tri lika početna tačka, ali se priča razvija u nekoliko potpuno različitih pravaca, sve do onih osoba koje više ni nemaju dodirnih tačaka sa početnim trojstvom koje možda i zaboravite na momente dok se fokus ne vrati na njih. Svakom od likova Eganova prilazi sa posebnom pažnjom, posvećuje mu podjednako vredan odlomak i predano izučava njihove ličnosti i životne prekretnice. Njihova dešavanja variraju od uobičajnih svakodnevnih doživljaja, poput veza za jedno veče ili tinejdžerskog benda, pa do onih koji zvuče potpuno prenapucano, poput susreta glumice sa diktatorom militantne države ili pedofilskih pohoda muzičkih mogula. Likovi koji kroz ova iskušenja prolaze nisu crni ili beli, nisu ni dopadljivi ni iritantni. To možda zvuči kao otrcani ustaljeni način da se opišu junaci dela, ali kod Eganove ti junaci nisu ni toliko bitni – kod nje je glavni lik vreme.

Ako vas privlači da sami vidite jedan potpuno inovativan način sklapanja književnog dela, pa uzmete Vreme je siledžija, usmerite svoju pažnju upravo na te detalje. Možda vam se ne svidi ni priča, ni likovi, čak ni način pisanja, ali Eganovoj se mora priznati da se savim fino izborila sa siledžijijskim vremenom i stvorila delo koje sa njim ide u korak i koje će mu svakako odoleti.

Vreme je siledžija u Kontrastovom izdanju