Preuzeto sa www.iikv.org/gazete-kupurleri.

Propali ETF-ovac je umesto autodetonacije u prvom bloku Studentskog grada odlučio da u centralnoazijskoj pripizdini upliva u politički bazen pun krokodila i izrazi ekscentričnost tako da ga istorija zapamti kao jednog od onih koji su ostvarili najveći skor na patkometrijskoj skali.

1) Nisi dovoljno dobar, nizak si i niko te ne voli

Patim. Pati i Mjuća Prada.
Preuzeto sa: news247.gr

Netaknut od strane nekonsolidovanih država koje su nastale raspadom SSSR-a, i potpomognut bogatstvom Turkmenistana, proglasio se ocem svih Turkmena i počeo da se natpišava sa istorijom. Kad je počeo da gubi kompas, 1999. godine organizovao je izbore na kojima je ručno birao ko sme da glasa a ko ne. Tradicionalni, krvavi, izborni afterparti nikad nije organizovan jer je simpatični Nijazov dobro odabrao glasače i postao doživotni predsednik. Dodelio je sebi titulu Turkmenbašija što doslovno znači „otac svih Turkmena“ i tako nastavio svojim putem hardcore ljubitelja demokratije. Prema zvaničnoj biografiji, Saparmurat Nijazov imao je vrlo srećno detinjstvo – otac mu je ubijen od strane nacista u Drugom svetskom ratu, a ostatak porodice mu je izginuo u zemljotresu koji je pogodio prestonicu Turkmenistana. Kao i svako sovjetsko siroče u jeku Hladnog rata, Saparmurat se bavio tehnikom, pa je studirao i dobio diplomu Sanktpetersburškog ETF-a. Međutim, kad se oprobao na daljim studijama, dušmani mu zbog loših ocena ne dadoše, aman, aman. Dvadeset tri godine probijao se kroz partijske redove Komunističke partije Turkmenistana, gde je 1985. kao već podebeo čovek od četrdeset pet leta zagospodario nakon što je Gorbačov smenio njegovog prethodnika zbog korupcionaške afere oko branja pamuka. Propatio je raspad Sovjetskog saveza u državi sa četvrtim u svetu rezervama prirodnog gasa i nezanemarljivom količinom nafte.

Sa pozicije vođe svih Turkmena nije se skidao sve dok mu srce nije otišlo na produženi odmor. U smrt.

2) Šta će vam ostale knjige ako imate moju?

Svoje ideje, zapažanja i baljezgarije o poluizmišljenom liku – Oguzu Kanu, na kome je sazdao prošlost, sadašnjost i budućnost Turkmenistana – Saparmurat je izložio u knjizi koju je nazvao Ruhnama tj. „Knjiga duše“. Ona predstavlja hronologiju porodice Nijazov, Turkmenistan u očima nacionaliste i tvrdokornog islamiste, koji folklor svog naroda temelji na duhovnim vrednostima dok briše dupe pedesetdolarkama, a diku Turkmena vidi na leđima rasnih konja i zalihama nafte.

Zahvaljujući Ruhnami, lekari su Hipokratovu zakletvu zamenili zakletvom predsedniku, a sve biblioteke van Ašhabada su zatvorene zato što su predstavljale suvišan trošak, jer su jedine dve knjige koje i imaju smisla – Kur’an i Ruhnama. Smehotresnost neslobode medija pod kapom Saparmurata Nijazova ogledala se u zabrani TV novinarima i reporterima da nose šminku, jer je Turkmenbaši imao poteškoća u razlikovanju muških i ženskih reportera.

Nacionalna televizija je imala njegov lik umesto logoa na ekranu i obaveštavala je građane o pojedinostima iz života Velikog vođe; takođe, osnovana je televizija na kojoj je svakodnevno, tokom celog dana, 365 dana u godini gledaocima iščitivana Ruhnama kao politička ideologija nezaboravnog lidera Turkmenistana. Poznavanje Ruhname napamet je bilo neophodno ukoliko želite da uradite nešto sa svojim životom u Turkmenistanu, pa je čak bilo i preduslov za posedovanje vozačke dozvole. Pored toga, Turkmenbaši je tvrdio da svako ko tri puta pročita njegovu knjigu ide u raj i proglasio je Noja za Turkmenistanca.

I Rasel Krou je Turkmenistanac i tim se diči.
Preuzeto sa: e-manic.blogspot.com.

3) Dekreti i sekreti

Postoji razvojni put svake postkomunističke države i on se sastoji u tome da je prvi korak da skineš slike Lenjina i Marksa sa zida i staviš svoje. Saparmurat Nijazov je ovo ispoštovao kao štreber test iz organske hemije i počeo da gradi svoj kult ličnosti.

Nijedna lisica nije umrla za vreme pravljenja ovog teksta.
Preuzeto sa www.ii.umich.edu/crees.

Saparmurat Nijazov u momentima diktatorskog splina shvata da bi bilo super da uvede nove praznike u državni kalendar i da izmeni postojeći jer januar, februar, ožujak, prosinac i „ostali drugari“ jesu tako dosadna kategorizacija vremena. Umesto toga, januar naziva „Turkmenbaši“, april po svojoj mrtvoj mami „Gurbanzoltan Edže“, a decembar naziva „Neutralnost“. O da, rimokatolički hrišćani u Turkmenistanu Božić slave 25. neutralnog meseca kao da slave rođenje pavlake a ne osobe koju smatraju sinom Božijim.

Svake druge nedelje u avgustu, Turkmenistan je ponosan na omiljenu povrtarsku biljku svog lidera – lubenicu. Jedan od motoa ovog megacara bio je: „Neka život svakog Turkmenistanca bude lep kao naše lubenice“.
Poslednja nedelja u maju je rezervisana za državni praznik „Dan tepiha“, a do zaključenja ovog teksta niko iz turkmenistanskih vlasti nije našao za shodno da nas obavesti da li se tog dana veličaju i itisoni, tepih staze ili samo tepisi karakteristični za centralnoazijsko podneblje.

Svi mi imamo one prijatelje sa motom „Piši ćirilicom ako si Srbin.“ – Saparmurat Nijazov je bio jedan od najvećih mogućih hejtera tog soja ljudi jer je zastupao upravo ono suprotno: „Piši latinicom ako si Turkmenistanac, nema veze što vekovima pišemo samo ćirilicom, sad ću da uvedem latinicu jer tako sam u mogućnosti“. Ovakvu naglu izmenu pravopisa opravdao je 74-ogodišnjim tlačenjem pod sovjetskom čizmom koja nije davala dovoljno prostora turkmenistanskom življu da se kulturno izrazi i hvali svojim rasama pasa i napicima od kobiljeg mleka.

Prisutan i u toaletima ali ne kao podsticaj.
Preuzeto sa www.politiken.dk.

Da je Saparmurat Nijazov imao Facebook nalog, u polje „Interests“ bi svakako stavio „podjebavanje taksista i autoprevoznika“. Tokom svog života, grad Krasnovodsk je u svoju čast preimenovao u Turkmenbaši, a škole, aerodrome i druge institucije je takođe nazvao po svom cenjenom imenu i imenima preminulih članova svoje porodice. Čak je i meteorit zalutao na teritoriju Turkmenistana imenovao sebi u čast, a razlog je poneo sa sobom u grob, mada postoji šansa da ga ni tamo nećemo naći.

Otac svih Turkmena je imao celoživotnih problema sa srcem, te je nakon jedne operacije morao da prestane da puši. Da se ne bi zamarao time što drugi smeju da duvanišu a on ne, uradio je najbistriju stvar koju je mogao – zabranio je pušenje na svim javnim mestima. Nakon što su se najdovitljiviji nikotinski zavisnici Turkmenistana dosetili da zabrana ne važi za žvakanje duvana i počeli obilato da ga konzumiraju, te je cela država izgledala kao reklama za Orbit, Nijazov im je doskočio zabranivši i to.

Na državnom nivou je odredio kvote za količinu dobijenih žitarica i branje pamuka, a ukoliko bog Perun/Alah/Jehova/Odin ne pogleda blagonaklono na zemlju turkmensku, onda ni Saparmurat Nijazov više ne gleda blagonaklono na ministra poljoprivrede Turkmenistana. Voleo je da na toj prestižnoj poziciji menja ministre indirektno ih okrivljujući za lošu poljoprivrednu mehanizaciju, irigacione sisteme i vremenske uslove u državi.

Čika Saparmurat voli svako dete.
Preuzeto sa www.obkom.com.

Saparmurat Nijazov je smatrao da opera, balet i cirkus „nisu dovoljno turkmenistanski“ da bi postojali, pa je cirkuskim klovnovima diljem ove drevne države rekao istorijsko „¡No pasarán!“ pretvarajući lažne klovnovske suze u stvarne.

U februaru 2004, predsednik Turkmenistana je doneo dekret koji nalaže muškarcima da ne nose dugu kosu ili bradu. U Turkmenistanu nema hipstera, lamberseksualaca kao ni dečaka koji su se primili na slične trendove iako su im facijalne dlake izražene ravnomerno kao Pešterska visoravan.

Internet kafei namenjeni maksimalnom užitku.
Preuzeto sa www.photos.uncorneredmarket.com.

A u februaru 2005. Saparmurat Nijazov je odlučio da zatvori sve bolnice van prestonice, jer nije uviđao zašto bi bolesni ljudi van glavnog grada države nešto manje od Španije lečili svoje čireve, hemoroide i slepa creva.

Nijazov je zabranio pevanje na plejbek, a bio je i veliki protivnik žurki. Saparmurat je zabranio puštanje snimane muzike na državnim praznicima, turkmenistanskim televizijama i drugim svečanostima. Da je Dejvid Geta (David Guetta) kojim slučajem rođen kao Turkmenistanac, ne bi se ‘leba najeo od svog sadašnjeg poziva.

Leta Gospodnjeg 2006, trećina penzionera Turkmenistana ostala je bez svog ličnog dohotka i neznani broj ljudi je umro od gladi i nemaštine, ali je državna kasa uštekala neki dinar tj. neki manat, kako se turkmenistanska valuta zvanično i zove. Sveukupno, tokom njegovog mandata, svaki treći žitelj Turkmenistana je završio iza zatvorskih rešetaka, a svaki drugi je izgubio posao, ali je to ništa ako se uzme u obzir da će na kraju svaki žitelj Turkmenistana umreti i da ništa nije bitno. Turkmenbaši je običavao da zatvara imame ukoliko nisu preporučivali Ruhnamu vernicima za čitanje iako se kleo u Alaha.

Njegov odnos sa psima je možda bio i bizarniji od odnosa koji je imao prema ljudima. Saparmurat je proterao sve pse iz glavnog grada Ašhabada zbog njihovog „nedopadljivog smrada“. Ali je zato smatrao da bi stanovništvo trebalo da se u pogledu oralne higijene ugleda na pse i glođe kosti jer to jača zube, zato što je on to sam tako shvatio gledajući pse kako glođu.

Dok ne dođe vreme da me pravite od blata, pravite me od zlata. Preuzeto sa www.whereislarry.com.

Dok je prema psima gajio pasivno-agresivni odnos, jednu životinjsku vrstu je obožavao. Pingvine. I to baš u pustinjskoj zemlji. Osamnaest miliona dolara je uložio u izgradnju zoološkog vrta koji je specijalizovan za čuvanje pingvina.

Saparmurat nikad zvanično nije bio proglašen za voajera, ali je zato nakon navodnog pokušaja atentata odlučio da Ašhabad popuni kamerama za prismotru stanovništva ne sluteći da ga je smrt čekala ne iza ćoška u Ašhabadu, već u mašću zakrčenim arterijama sopstvenog srca.

4) Sliku svoju ljubim

Nijazovljeve slike, portreti i arhitektonski kičeraji su svuda po državi. Međutim, samo tri arhitektonska čeda zavređuju Kokoškinu pozornost:

Spomenik Neutralnosti iliti Zlatna statua koja se okreće 

Spomenik posvećen „Neutralnosti“ kao političkoj poziciji Republike Turkmenistan („Ni levo ni desno, ni istok ni zapad“) podignut je u Ašhabadu i sastavljen je od postolja visokog 75 metara, dok se na vrhu nalazi 12 metara visoki Saparmurat Nijazov napravljen od čistog zlata. Uzevši u obzir da je Nijazov u stvarnosti bio visok tek 150 centimetara, jasno se vidi da se izgradnjom ove statue vodio kompleksom niže vrednosti. Bukvalno niže. 12 m naspram 150 cm – e to je niže.

Neutralno postolje. Preuzeto sa www.atlasobscura.com.

Spomenik se rotira tako da statua uvek bude okrenuta ka Suncu.
Preuzeto sa www.lockerdome.com.

Ledena palata u pustinjskoj državi

Ašhabad na ledu. Preuzeto sa www.polimeks.com.

Iako je 80 posto države pokriveno peščanom pustinjom, predsedniku je dunulo da napravi ledenu dvoranu. Apsurd je da je ovaj projekat nastavljen i završen nakon smrti Nijazova.

A ovako izgleda 80% Turkmenistana, prosečna temperatura je 18 stepeni. Preuzeto sa www.goista.com.

Spomenik Ruhnami

Pročitaj me triput i večnost je u Raju. Preuzeto sa www.esareklam.com.tr.

Turkmenistanska besplatna karta za raj u jednom pravcu ima svoj spomenik. I kao da to nije bilo dovoljno, spomenik knjiga se svake večeri u 8 otvara i uz prigodan video se pušta audio snimak delova knjige.

5) Odabrati jogurt ili salamu je mnogo lakše u Turkmenistanu

Era Saparmurata Nijazova je donela promene i u prehrambenoj industriji – njegovom odlukom tradicionalni turkmenistanski naziv za hleb, “chorek” preimenovan je u „gurbanzoltan edže“ kao omaž diktatorovoj majci.

„Daćete mi jedan beli gurbanzoltanedže”. Preuzeto sa www.imgarcade.com.

Ima i svoju votku:

Preuzeto sa www.lifebg.net.

Kao i konjak:

Preuzeto sa www.advertka.livejournal.com.

 Ovo ne znamo ni šta je ali izgleda bolesno:

Preuzeto sa: jeremynicholl.photoshelter.com.

Turkmenistanskim časovničarima ovo nije uopšte čudno:

Preuzeto sa www.stickmanbangkok.com.

Međutim, u ovoj diktatorskoj državi, ljudi su imali pravo na besplatan plin, gorivo, vodu, struju i so, a srednješkolsko obrazovanje je bilo obavezno.
Lekcija iz ove predivne centralnoazijske države jeste da je lakše provesti život bez posla i u zatvoru ako imaš doživotnu zalihu soli.
A ni tradicionalni turkmenistanski melos nije loš.