!Kokoška je odlučila da zaustavi večnu razjarenost povodom dodele Oskara i nominovanima dodeli svoje nagrade, za ono za šta su ih stvarno zaslužili. 

Oskar Kokoška za najbolju scenu sankanja

Ove godine, u kategoriji nominovanih za najbolji film, našla su se brojna dobra i jedno posebno očajno ostvarenje. Tačno je da nagradu Američke akademije dobijaju svakakva sranja, ali Američki snajperista zaista zaslužuje titulu fekalije pregolemih razmera, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog modnih izbora protagoniste (američki snajperista) i antagoniste (irački snajperista) koji su obučeni u tamne i svetle boje, shodno svojim vajnim karakterima, razume se. Ostali nominovani su klasična oskarovska mešavina u kojoj je bilo teško odlučiti da li Oskara Kokošku dodeliti za najbolju scenu letenja nad Njujorkom (Birdman) ili, pak, za nenadmašive trke sankama prikazane u The Grand Budapest Hotel. Kako je sankanje nešto što !Kokoškinu dušu uvek raduje, Oskara Kokošku odnosi upravo odlični film Vesa Andersona. Gledajte ga i veselo poskočite kada se omiljeni zlikovac svih vremena, Vilijam Defo, surva niz snežnu liticu, a Rejf Fajns ga sočno opsuje i nastavi dalje.

E to se zove sankanje! Preuzeto sa: www.creativecow.net

Oskar Kokoška za najbolje obesmišljavanje svega oko sebe

Preuzeto sa www.newyorker.com

Nakon višednevnog oplakivanja još jednog Di Kapriovog nedobijanja Oskara – da, svesni smo da nije bio nominovan i da, svesni smo da nije imao ni za šta da bude – kucnuo je čas da se vratimo u realnost i spasimo što se spasiti da. Kao na primer, svet filma od Bena Afleka. Akademija je ove godine uspešno prepoznala njegov talenat i nije ga nominovala ni za šta, što je zapravo veliki pomak u odnosu na prethodne godine, kada je u dva navrata nagrađen za najbolji originalni scenario, odnosno film. Suptilna poruka da ostane iza kamere, ili nam se samo čini? Neometen time, Aflek je 2014. odigrao još jednu u nizu svojih krajnje neupečatljivih i bezbojnih uloga u filmu Iščezla i time još jednom uspešno obesmislio i sebe i film i sve. Možda vam se čini da ovo spada u domen Razzie nagrada, ali mi smatramo da ovako šta ipak treba ovenčati Oskarom, pa makar i Kokoškom. Ukoliko pak moramo da biramo iz kategorije zapravo nominovanih, neka bude Benedikt Kamberbeč. Čovek je svuda, pa što ne i na podijumu?

Oskar Kokoška za najbolje nabijanje flaše u intimne delove

Džulijen Mur je možda super odglumila, ali gde je njena flaša bila?

Mada su filmu Isčezla promakle nominacije za najbolje adaptirani scenario i muziku, Rozamund Pajk je apsolutno zasluženo nominovana u kategoriji glavne ženske glumice. Ako još niste odgledali film ili pročitali knjigu, učinite  to brzo, a mi vam nećemo otkriti radnju i pobrojati sve razloge zašto je Rozamund toliko neverovatna (uglavnom jer bi nam trebala tri teksta). Umesto toga, prosto ćemo je nagraditi Oskarom Kokoškom za najsjajniju scenu nabijanja flaše u intimne delove. Možda joj konkurencija u ovakvoj kategoriji nije velika, ali morate se složiti da je ovaj momenat relevantan za otkrivanje njenog glumačkog talenta. Koliko ljudi se može pohvaliti da izgleda toliko prefinjeno i  staloženo dok gura bocu skupog vina u svoju vaginu?

Oskar Kokoška za najbolje glumljenje glume

I, čije su gaće bolje?

Edvard Norton se u stvarnosti u više navrata dokazao kao izvrstan glumac, ali uloga u Injarituovom filmu Birdman dala mu je priliku da pokaže i koliko uspešno to čini i na filmu. Ukoliko vam ova rečenica zvuči zbunjujuće, samo pričekajte metascenu, za čije su praćenje  potrebni blago nadljudski napori. Norton i Kiton se sa lakoćom šaltaju između standardne glume i glumljenja da glume, u sceni čije gledanje olakšava samo činjenica da ovaj put, na svu sreću, obojica na sebi imaju više od gaća. A kad smo kod gaća, možda biste želeli i da pogledate koliko Nortonovom liku ni najmanje ne smeta to što mu se, eto, desila erekcija na sceni. Napred autentičnost!

Oskar Kokoška za najbolju Meril Strip

Oskara Kokošku za najbolju Meril Strip ove godine dobija Meril Strip.

Nagradu bi joj, naravno, uručio !Kokoškin dragi prijatelj i Merilin najveći fan, Morgan Frimen.
Preuzeto iz video klipa The Best Performances of the Decade

Oskar Kokoška za najbolju Lisu Hanigan

Pošto je u pitanju crtani film i Lisu Hanigan nećete videti likom, želimo da vam to nadoknadimo.

Mnogi, pa i Kokoška, slažu se da je Oskara u kategoriji animiranih filmova trebalo da ide Lego filmu  – šteta samo što ovaj film nije ni nominovan. Od crtaća koji jesu nominovani ističu se tradicionalna nominacija za Diznija (Big Hero 6, ne baš srećno preveden kao Grad Heroja) i nominacija za neengleski film poznat kao „evo vam jedan da ne kažete da smo rasisti“ (Priča o princezi Kaguja). Ipak, naš glas ide Pesmi o moru, irskog režisera Tomija Mura. Prelepa animacija ovog crtaća podseća na njegov prethodni film, Tajna Kelsa, a priča zasnovana na irskoj i škotskoj legendi magična je i lepršava. No, nijedan od ovih faktora nije ono što je presudilo u izboru za Oskara Kokošku. Ovu prestižnu nagradu dodeljujemo Pesmi o moru prosto jer u njemu peva i pozajmljuje glas Lisa Hanigan, večna Kokoškina miljenica! Već samo slušanje njenog glasa u trejleru dovoljno je da ovaj crtać dobije sve nagrade.

Oskar Kokoška za tolerisanje puberteta i klimaksa

Možda i najveći propust u istoriji Nobelove nagrade za mir jeste izostavljanje Mahatme Gandija sa liste dobitnika. Ričard Linklejter nije zaslužio Oskara, on je definitivno zaslužio Nobelovu nagradu za promovisanje tolerancije i mira sledeći gandijevsku tradiciju u filmu Boyhood. Dvanaest godina je trpeo odrastanje Elara Koltrejna, od njegovog učenja tablice množenja do prvog džointa koji je sakrio od majke i pravio se da nije njegov nego od razrokog komšije. Istrpeo je emotivni razlaz Itana Houka i Ume Turman, Patriše Arket i onog lika što je glumio Panišera, istolerisao je njihovu drugu mladost i kukumavčenja o skoroj smrti koje svaka meno/andropauza donose.
Te, 2002. godine kad je Linklejter skontao da bi mogao da snimi real-life odrastanje – Leonardo Di Kaprio i dalje nije imao nijednog Oskara,  niko nije znao kako će se završiti trilogija Matriks i šta će biti sa Triniti, pred Britni Spirs su tek bili postavljeni životni izazovi a Džordž Buš je tek kulirao svoj prvi mandat u Ovalnom kabinetu. Sve je to istrpeo Ričard Linklejter i snimio dotestisan film koji će gledati i Balaševićevi neki novi klinci. Evo ruka i zaslužen Oskar Kokoška u rukama ovog reditelja koji je do danas bio najpoznatiji kao onaj arhont što je snimio „Školu roka“ gde Džek Blek brljavi sa onom decom o muzici svake subote od 10 na jednom od malobrojnih kanala najružičastije televizije sa ove strane univerzuma. Do danas. 

Linklejter da snimi film o ovom „odrastanju”

Oskar Kokoška za najbolje raspiždavanje majčice Rusije

Kako se samo usuđuju da piju i tako kaljaju ugled svoje domovine?!

Nominovane u kategoriji za najbolji film van engleskog govornog područja čine, po pravilu, odlični filmovi. Ipak, jedan se izdvaja od ostalih po tome što je samim svojim postojanjem izazvao donošenje nove besmislene zabrane u Rusiji. Naime, Levijatan Andreja Zvjaginceva je toliko iznervirao Ministarstvo koje ga je delimično finansiralo, da se u Rusiji trenutno radi na uspostavljanju smernica koje će ukinuti filmove koji, kako bi se reklo, piške po ruskom ugledu, šta god to značilo. Oskara Kokošku ponosno uručujemo Levijatanu i čestitamo na razjarivanju majčice Rusije, gde je, očigledno, uvredljivo piti votku i nemati skroz pozitivne likove u filmu.

Oskar Kokoška za najbolje krvarenje na pokretnim slikama

Svi smo u srednjoj školi imali neke profesore koji su svoje didaktičke metode zasnivali na principima na kojima je Žozef Giljoten temeljio svoju viziju pravde. Profesor Terens Flečer (u maestralnoj izvedbi Dž.K. Simonsa) vodi džez bend prestižne njujorške muzičke škole i tripuje da je Arturo Toskanini a u stvari fasuje sociopatiju. Bolesna ambicioznost i granice ljudskih mogućnosti vode mlađanog Endrjua Nimana do krvoliptanja nad bubnjevima dovoljnog da napoji pola Transilvanije iz cuga. Endrju vežba kao mladi matematičar pred Olimpijadu u Hong Kongu i nemilice izliva svoje eritrocite po činelama i dobošima, vođen svojom ambicijom da postane najveći bubnjar na svetu kao i bolesnom ambicijom profesora Flečera da gura svoje učenike van granica njihovih mogućnosti. Krv se očekivala u polufilmu od Američkog snajpera ali ne i u filmu o muzici, mada Whiplash je najmanje film o muzici. Maestralni Simons jeste personifikacija društva koje sokoli pojedince da u potrazi za svojom stolicom pod Suncem izgube dupe na koje će pod Njim i sesti. Krv je obilata a film ostavlja opor ukus u ustima. Oskar Kokoška za film i molba svim čitaocima Kultur Kokoške da dobrovoljno ne doniraju krv svojim i tuđim bolesnim ambicijama već tamo gde je doista potrebna – u Institutu za transfuziju krvi Srbije. Giljotina je moćno oružje ali ima jednu manu – potreban joj je dželat.

Oskar Kokoška za trčanje u gaćama po Tajms Skveru

Mnogo je WTF scena bilo u životima članova Akademije za dodelu popularnih „Oskara“ ali Majkl Kiton je protekle filmske godine imao posebno bizarnu. Možda čudniju i od one čuvene 1998. kad su mnogi iz Kokošarnika plakali ne zato što Džek u Titaniku umire nego zato što je mogao da se popne na vrata, preživi i ima sitnu decu sa Rouz. U momentima potpune nervne rastrojenosti, Kiton u Birdmanu pokušava da se smiri cigaretom ali mu se bade-mantil zaglavljuje o vrata i tamte vamte spletom okolnosti eto ga u donjem vešu kako jurca Njujorkom. Zanimljivija činjenica od toga što je šezdesettrogodišnji muškarac trčao polunag Tajms Skverom je to što je Majkl Kiton morao ovo stvarno da uradi pred nepoznatim ljudima. Nijedan Bog ne može da isprazni Tajms Skver kakav god sjajan razlog da ima i kako god se on zvao. Nije mogao ni Majkl Kiton. Oskar Kokoška za scenu. I za gaće.