Koliko god da smo želeli da vam detaljnije dočaramo ko je, zapravo, italijanska autorka koja je prodrmala svetske književne kružoke, to nam nikako nije pošlo za rukom. Spisateljica skrivena iza imena Elena Ferante se nearogantno povlači i ostavlja čitaocima prostora (ili ih primorava) da  fokus usmere samo na njena dela. Uspela je da u eri vladavine društvenih mreža učini gotovo nemoguće – da nam dâ samo svoj pseudonim i slobodu da sami kreiramo njen lik i karakter. Skoro kao da je i ona sama jedan od likova.

Možda je ovo Elena Ferante. A možda i nije. Izvor: YouTube

Međutim, prošle nedelje je pažnju javnosti privukao članak jednog veoma stvarnog lika – Klaudija Gatija, novinara lista Il Sole 24 Ore, u kom on tvrdi da je otkrio identitet povučene spisateljice. Gatijevo istraživanje je trajalo nekoliko meseci i obuhvatalo je praćenje finansijskih tokova i ulaženje u trag kupovinama nepokretnosti. Postoje uverljivi dokazi da je Elena Ferante zapravo Anita Raja, 63-godišnja prevoditeljka, supruga italijanskog pisca, scenariste i novinara Domenika Starnonea, čak i da joj on pomaže u pisanju. Podiglo se mnogo prašine, pojavljivala su se lažna priznanja na Tviteru, potvrde i demanti sa raznih strana. Ali nas ne interesuju nagađanja, a i verujemo da Elena ima svoje razloge za privatnost i smatramo da nam ne duguje ništa osim svojih dela.

Stoga se istog momenta bacamo na početak „Napuljske tetralogije”, njenog najpoznatijeg dela, i izvanrednu priču o prijateljstvu između Elene i Lile, dveju devojčica različitih temperamenata, ali sa uzajamnim poštovanjem i gotovo sestrinskom ljubavlju, pomoću koje se bore protiv letargične okoline i života obavijenog siromaštvom.

Na početku zatičemo vrlo napetu i zagonetnu situaciju. Izmešteni smo iz perioda u kom su Elena i Lila započele svoje „genijalno“ prijateljstvo; nekadašnje školarke su sada žene u zreloj dobi. Lila je nestala, a njen sredovečni, razmaženi sin Rino u očaju dolazi kod Elene. Iako su nekada bile bliske, Elena i Lila su se usled neminovnog toka odrastanja udaljile. Čitavu istoriju njihovog neobičnog drugarstva Elena pripoveda kao starica. Kako Elena kaže, Lila je oduvek žudela da jednostavno nestane, bez ikakvog traga o svom postojanju.

Ako ikad budete izgledali ovako kul dok vozite bajs, smatrajte svoje postojanje svhrhovitim. Preuzeto sa Pinterest-a.

Kako bi pokušala da shvati Lilin nestanak, odrasla Elena se u mislima vraća u mirno predgrađe Napulja pedesetih godina prošlog veka, na sam početak druženja sa Lilom. U prvi mah, njihovo prijateljstvo deluje sasvim uobičajeno: Elena i Lila provode vreme u igri, čitanju i šetnji ulicama svog malog mesta, zajedno otkrivajući svet koji ih pritiska sa svih strana. U tim otkrićima i načinu na koji ih svaka od njih pojmi oslikavaju se njihove ličnosti. Elena je sramežljiva, tiha, večito oprezna i rada da učini samo ono što je ispravno i lišeno ikakvog rizika. Potpuno suprotna Eleni, Lila je nepokolebljivog duha, otvorena, glasna, neustrašiva i uvek spremna da otkrije nešto novo. Lilino nepredvidljivo ponašanje često zbunjuje Elenu, ali čak i kada je ne opravdava ili je ne razume, Elena je spremna da je sledi. Na momente se stiče utisak da je Lila, zapravo, iskorišćava. Od brojnih epizoda Elena izdvaja scenu sa lutkama: igrajući se u dvorištu, Lila u iznenadnom naletu besa baca Eleninu lutku kroz rešetke kanalizacije, na šta joj Elena na isti način uzvraća. Ovaj čudan spoj rivalstva i prijateljstva nastavlja se i kada Elena i Lila počnu sa školovanjem. Elena pokazuje marljivost i trud, dok Lila „upija“ latinski, filozofiju i ostale predmete uz mnogo manje zalaganja. Elena želi da napreduje, ali ne kako bi pobegla od siromaštva, već kako bi osigurala budućnost prijateljstva sa Lilom i njeno prihvatanje. Za Elenu, Lila je nedostižni intelektualni ideal više nego prijateljica.

Iako su Elena i Lila protagonisti čitavog dela, autorka nam predstavlja i gomilu drugih likova: Stefana – Lilinog budućeg muža, braću Solara – decu najbogatije porodice u naselju, Nina – Eleninu prvu ljubav, Điljolu – Eleninu i Lilinu drugaricu, Adu – nesrećnu udovicu i ljubavnicu Ninovog oca i još pregršt njih. Kroz sporedne likove Feranteova naglašava karaktere glavnih junakinja i zajedno sa njima oslikava mentalitet jedne siromašne, tradicionalne i letargične sredine u kojoj ljudi teže isključivo materijalnom prestižu i bezbednosti koju on garantuje.

U njihovom svetu, novac je izvor moći i spokoja za one koji ga imaju, a otac nemira i nesigurnosti onima koji ga nemaju – i Lila je prva koja to shvata. Tako se jedne novogodišnje noći Lilino i Elenino prijateljstvo izmešta iz nevinog sveta na prag sveta odraslih, kada se njihovi drugari nadmeću sa braćom Solara u tome ko ima raskošniji vatromet. U tom naizgled bezazlenom nadmetanju braća Solara koriste i vatreno oružje i tada, plašeći se za svog starijeg brata Rina, Lila doživljava tzv. „razlistavanje“ – trenutak kada se čitav lik osobe razlije u mrlju i postaje samo mutna slika onog koga smo do tada poznavali. Ta osoba postaje loša verzija sebe i nestaje u sopstvenim manama. Taj momenat „razlistavanja“ preneo je Lilu iz sveta mašte, u kojem su i ona i Elena sanjale o boljoj budućnosti, u stvarnost, gde je jedini cilj bio obezbediti spas porodice i njihov mir. Tako Lila odbacuje svoj san o fabrici obuće, svoje crteže cipela koji su odudarali od modela koje su njen otac i brat pravili u svojoj radionici, o knjizi koju će napisati sa Elenom. Napustivši svoje snove pronalazi najbrže moguće rešenje – koristi svoju novootkrivenu ženstvenost i sa samo petnaest godina prihvata bračnu ponudu Stefana Karačija, mesarevog sina, koji je preuzeo porodični posao i nasledstvo. Za to vreme, Elena nastavlja da se za svoju budućnost bori putem obrazovanja – upisuje klasičnu gimanziju, radi kao dadilja, čita i nastoji da postane novinarka i objavi knjigu. Tokom knjige dolazi do zamene uloga između Elene i Lile – nekada opaka i neustrašiva Lila sada postaje rob imućnosti i blagostanja koje ona donosi, zbog čega postaje predmet zavisti i ruganja svojih vršnjakinja i nekadašnjih prijatelja, dok Elena, iako joj s vremena na vreme zavidi, nastavlja da razvija i unapređuje svoju ličnost i bira teži put ka sigurnosti, držeći kontrolu nad svojim životom.

Knjiga se završava venčanjem Lile i Stefana, koje simbolično prikazuje nagli završetak jednog detinjstva i kraj prvog dela ove neobične tetralogije. Osećaj nostalgije uočava se u scenama kada Elena pomaže Lili u spremanju za venčanje. Lila prvi put otvoreno pokazuje strah i sumnje u sopstvene izbore, što još više naglašava njihovu zamenu uloga.

Preuzeto sa: booka.in

Moja genijalna prijateljica predstavlja kolaž ličnosti koji odlično oslikava mentalitet jednog vremena i sredine. Elena i Lila jasno nam pokazuju kako se razumevanjem i prijateljstvom može suočiti sa odrastanjem i sazrevanjem i svim poteškoćama koje oni neminovno nose. Elena Ferante je sjajno prikazala tok njihovih misli i predstavila nam ih jednostavnim, pitkim stilom koji jednostavno tera da i mi uronimo u njih. Jedina mana je gorko-slatka potreba za nastavcima, budući da nam je Feranteova ostavila mnoga pitanja otvorenim: Šta se desilo sa Elenom? Da li je Lila zaista obezbedila mir i sreću svojoj porodici, a prvenstveno sebi? Da li prijateljstva zaista opstaju, uprkos različitim tokovima života?

Moja genijalna prijateljica je objavljena i na srpskom jeziku u izdanju Booke, u okviru edicije Zapadno od Sunca, a mi sa nestrpljenjem i ushićenjem čekamo prevode ostala tri nastavka „Napuljske tetralogije”.