Kultur!Kokoška:  Reci nam nešto o svom bendu. Kada ste nastali? Ko su članovi? Koju vrstu muzike svirate? Otkud to ime?

Bogdan:  Quarterbuzz svira zajedno skoro godinu dana, mada su pre toga Todor (gitara) i Srećko (bas gitara) sastavljali pesme, a onda im se pridružio Voja (vokal), koji pozvao i mene, i na kraju je upao Fića kao trombonista. Počeli smo kao funk u osnovi, i polako uz razne primese oblikujemo svoj zvuk. Reč “buzz” je na neki način opisivala naš zvuk, a zbog prepoznatljivih akcenata na svaku četvrtinu u prelaznim taktovima (primetićete), dodali smo i “quarter”. Zvuči sveže!

K!K:  Kako si počeo da sviraš?  Da li imaš muzičke uzore?

Bogdan:  Ritam mi je oduvek u duši, ali sam tek pre par godina imao prilike da počnem da sviram bubnjeve. Tek sam nedavno kupio svoj   prvi set. Najveći uzori su mi Matt Cameron (Soundgarden), Gavin Harrison (Porcupine Tree) i Jack White (The Dead Weather). Studirajući njih razvio sam stil kojim sam zadovoljan.

 K!K:  Kakve su vam ambicije sa bendom i  da li ova prilicno beznadežna situacija u zemlji po pitanju muzicke scene utiče na vaš odnos prema bendu i generalno prema profesionalnom bavljenju muzikom?

 Bogdan:  Sastali smo se svako sa različitim bendovskim iskustvima, i sada se oseća zrelost i prava posvećenost u bendu. Konstantno radimo složno, zajedničkim snagama, i ne vidim zašto ne bismo. Profesionalno bavljenje umetnošću je odgovoran i stresan posao kao i svaki drugi, pun neočekivanih okolnosti. Zato mnogi odustaju, kada im na glavu padne obaveza da stvaraju, vežbaju, probijaju se na sceni, i često bivaju na neželjenim lokacijama u neželjeno vreme. Sve je stvar izbora. Ali, uvek ima zainteresovanih i zaljubljenih u umetnost, samo nije zdravo živeti u ubeđenju da Srbiji nema pomoći, ili pak da će se nešto samo od sebe dogoditi. Mi smo daleko od profesionale, ali zašto da ne? Svakako, nastavljamo nesmetano i uživajući da stvaramo.

K!K:   Da li misliš da u Srbiji ipak postoje šanse za mlade talentovane muzičare? Da li ste vi kao bend imali susreta sa nekim konkursima/ festivalima/ ponudama za snimanje i nastupe?

Bogdan:  Nisam baš uspešno prošao sa predhodnim bendovima i izdanjima, ali, kao što rekoh, mislim da je ovde trenutno samo malo teže nego drugde u svetu, ali ne i nemoguće. Prvi, a potom i drugi nastup imali smo na skorašnjem Mikser Festivalu uz odličnu publiku i atmosferu, a nakon toga još nekoliko nastupa u Beogradu, i jedan u Nišu. Trenutno širimo svoj program, pa se vraćamo nastupima. Konkursi su redovni po internetu, mada, nažalost veći broj je onih u kojima “lajkovi” presuđuju, pa često ne dobiju šasnu oni koji to možda više zaslužuju.

K!K:   Šta misliš da je ključno da mladi bendovi danas imaju da bi se progurali kod šire publike? Da li su talenat i trud dovoljni ili su ipak jaka ledja presudna?

Bogdan:   Trud, strpljenje i volju kao podlogu, zatim realan, objektivan pogled na svoje i tuđe delo, i na očekivanja i budućnost, što je jako važno. Talenat i “kliker” su veliki bonus, ali nikako osnova. Nažalost, novac ima veliki, ali na kraju krajeva ne i presudni uticaj.

K!K:  Gde imate probe i kako se snalazite sa opremom i demo snimcima pesama?

Bogdan:  Probe redovno održavamo u prilično dobrim uslovima High Voltage studija u Bigzu. Polako radimo i na opremanju sopstvenog prostora, koji će nam jednog dana doprineti adekvatne uslove za vežbu, a time i željeni zvuk na nastupu. Odrastao sam u Nišu, gde ne postoje studija za probu, tako da je u Beogradu znatno bolja situacija što se toga tiče.

K!K:  Da li smatraš da u Beogradu ( i u Srbiji generalno) postoje klubovi gde se može čuti kvalitetna nova muzika?  Gde najviše voliš da odeš da čujes neki bend?

Bogdan:  U Beogradu postoji zadovoljavajući broj klubova gde su često odlične svirke. Doduše, čini mi se da ponekad nisu onoliko posećene koliko je Beograd veliki. Slušao sam fantastične bendove sa svega nekoliko ljudi u publici. To je, rekao bih, do promocije.

K!K:  Koji od novijih bendova smatras dobrim?

Bogdan:  Straight Mickey And The Boyz, Freaky Fight For Freedom, možda nisu baš novi, ali za mene jesu, i fenomenalni su. U Nišu ima strava bendova, moji favoriti su Decokvaritelji, Ego i Plastic Sunday.

K!K:   Da li planirate prvi album?

Bogdan:  Pesme za album su dobrim delom sastavljene. Imamo skromne uslove za snimanje, i puno volje, tako da će se pojaviti i snimci u nekom trenutku.

K!K:  Neka poruka ili savet kolegama muzičarima istomišljenicima?

Bogdan:   Družimo se, slušajmo se, podržavajmo se!