Jedno od nesumnjivo najvećih dela prevedenih sa portugalskog književnog jezika je i roman „Psi iz Galveiasa“ Žozea Luisa Peišota, što je sasvim sigurno i razlog zbog koga je roman 2016. godine nagrađen prestižnom nagradom Oceanos za najbolji roman objavljen na portugalskom jeziku. Nakon toga, roman je preveden na desetak svetskih jezika. Peišoto je, uostalom, već kao dvadesetsedmogodišnjak za roman „Nijedan pogled“ osvojio i nagradu Žoze Saramago, bezmalo jednako uticajnu u Portugaliji. Sam Žoze Saramago bio je veoma naklonjen Peišotu, ističući kako se radi o jednom od najvećih iznenađenja u portugalskoj književnosti, o „jednom od pisaca za koje odmah znate da znaju da pišu i koji će sasvim sigurno nastaviti tradiciju velikih portugalskih autora“. Nesvakidašnjost Peišotovih ambicija jasna je i sledstveno činjenici da je objavio zbirku poezije u saradnji sa najvećim portugalskim hevi-metal bendom Moonspell, te da je posetio Severnu Koreju četiri puta, objavivši i opširan putopis „Unutar tajne“.

Srpsko izdanje objavila je izdavačka kuća Kontrast u prevodu Dejana Tiaga Stankovića, koji je maestralno preneo živu i bogatu priču u čijem srcu je Galveias, Peišotovo rodno mesto. Roman počinje nesvakidašnjim dešavanjem: meteorit pada na obližnju njivu, pokrećući niz događaja koji na nezamislive načine uvezuju i premrežavaju sudbine stanovnika.

Likovi romana konstruisani su prema realističkom modelu i predstavljaju tri generacije portugalskog naroda, njegovog doživljaja realnosti i političke stvarnosti, posredno se dotičući pitanja istorijskih okolnosti i ideoloških tema, kroz sudbine junaka često nesvesnih da proživljavaju korenite društvene promene u svojoj državi, koja munjeglavo prestaje da bude kolonijalna sila i siromaši.

Te okolnosti najživopisnije su predočene u sudbinama lika poštara, Žoakima Žaneira, koji živi paralelne živote seoskog poštara i glave porodice u Gvineji Bisau, koju skriva, ili lik brazilske prostitutke koja u selo dolazi ne bi li se dokopala nasledstva koje joj je ostavila madam koja, otišavši iz Galveiasa, predano pomaže tamošnju crkvu.

Zato je pad meteorita i smrad koji dolazi sled njega, koji pokreće radnju, okrutno precizna metafora za transgeneracijski jaz, ali i jaz između tradicije i nadolazećeg načina života. Ovo je sve samo ne pohvala otporu promeni i atemporalnosti. U pitanju je melanholičan i potresan doživljaj promena koje nezadrživo dolaze. U svakom slučaju, „Galveias“ je izuzetan roman o životu malenih ljudi i njihovih sudbina, o selu, o sadašnjosti i budućnosti.

Autor: Vladimir Jovanović