Unutrašnji svemir Dejvida Bouvija

Dejvid Bouvi je jedan od onih ljudi koji se ne zadovoljavaju da budu dobri samo u jednoj grani umetnosti. On je muzičar, glumac, dizajner, slikar, šminker i vlasnik ormara punog fenomenalne odeće, vesnik promena i kosmonaut unutrašnjeg svemira. Bouvi razume snagu vizuelne umetnosti i koristi je bogato pri interpretaciji svoje muzike. Otkrijte sa !Kokoškom kako.

Magičnia Zigijeva garderoba. Fotografije Masajoši Sukite

Magična Zigijeva garderoba. Fotografije Masajoši Sukite.

Kada biste morali u 5 reči da objasnite ko je Dejvid Bouvi, npr. nekome ko je šest decenija bio u komi, ne samo da ne biste uspeli da nabrojite sve njegove hitove, albume, čak ni persone koje je stvorio, već ne biste uspeli ni da nabrojite čime se sve ovaj čovek bavio. Pored nemerljivog uticaja koji je ostavio u muzici, njegova originalnost pri dizajniranju kostima, scenografija za nastupe i omota za albume ostavila je dubok trag na pop kulturu XX veka. Imidž koji je iznosio na scenu uvek je pažljivo i detaljno kreirao. Učestvovao je u projektima od prvobitne zamisli do realizacije, angažujući odabrane umetnike i profesionalce koji bi realizovali njegovu ideju onako kako on traži. Aktivno je učestvovao čak i u odabiru promotivnog materijala.

Bouvi je bio kreativna mašina, prepun ideja koje je u dahu i ostvarivao. U ovom tekstu !Kokoška će pokušati da vam približi njegov umetnički genij, inspiracije koje se kriju iza njegovih najznačajnijih dela, kao i uticaje koji su ga učinili jednim od najbitnijih figura pop kulture.

Pre Bouvija beše Dejvid Džouns

Mlađani Bouvi, Septembra 1967. Fotografija Marka Hajvarda

Mlađani Bouvi, septembra 1967. Fotografija Marka Hajvarda.

Bibliografski podaci o Dejvidu Robertu Džounsu su lako dostupni na internetu, te se nećemo mnogo zadržavati na tome ko su bili njegovi roditelji, koliko je braće i sestara imao i kakve je palačinke voleo da jede kao mali. Ipak, neki interesantni detalji iz njegovog života nam pružaju bolji uvid u razumevanje kreativne mašine Bouvijevog mozga. Jedan od tih bibliografskih detalja je i pohađanje Srednje tehničke škole u Bromliju, gde je bio pod tutorstvom Ovena Fremptona, profesora umetnosti; isti taj profesor mu je našao poslić „komercijalnog umetnika“ u marketinškoj agenciji, gde je stekao iskustva koja je kasnije uspešno primenjivao tokom svoje karijere. Naučio je brzo koliko je imidž bitan za privlačenje pažnje publike: stil, vizuelna prezentacija, pa i ime proizvoda morali su biti prepoznatljivi i jedinstveniBouvi je razumeo kako svet marketinga funkcioniše i iskoristio ga je na najbolji mogući način.

Dok je čekao svoj muzički proboj, Bouvi je strpljivo učio, sticao vrlo korisna iskustva i upijao sve što mu je kulturni život Londona pružao. Bio je opčinjen pop artom i hepeninzima, a posebno mu se dopadala multimedijalna umetnost. Sa naročitom pažnjom istraživao je pozorište, u čemu mu je mnogo pomogao Lindzi Kemp (glumac, pantomimičar, plesač, koreograf…). On ga je naučio važnosti scenskog nastupa, ulozi šminke, kostima, mimike pri performansima. Naučio ga je da koristi celo svoje telo pri pričanju priče, a ne samo svoj glas. Takođe, jedna od bitnih lekcija koje je usvojio od Kempa je i važnost razumevanja i povezivanja sa publikom – nešto u čemu je Bouvi postao veoma dobar.

Novootkriveno carstvo unutrašnjeg svemira

"For here am I sitting in my tin can Far above the world Planet Earth is blue And there's nothing I can do...", preuzeto sa nasa.gov

„Izlazak Zemlje“ (Earthrise), preuzeto sa nasa.gov

Godina 1969. bila je sve samo ne obična: Čovek na Mesecu, Vudstok, Praško proleće, Stounvolske demonstracije… Svet se menjao veoma brzo. Ne čudi to što je svoj prvi hit „Space Oddity“ Bouvi objavio baš ove godine. Iako se ova pesma vezuje za svemirske teme, Bouvi se u njoj bavi jednom novom pojavom, novim trendom u razmišljanju i življenju, a to je „istraživanje unutrašnjeg svemira“. Ovu pojavu su u svojim delima obrađivali mnogi tadašnji umetnici i pisci (Vorhol, Balard, Barouz, Idi Sedžvik), opisujući način na koji istražuju svoju maštu i crpe inspiraciju. Okretanje sebi, stvaranje „Ja“ generacije, stavljanje sebe na prvo mesto u odnosu na društvo promena je koja se desila baš pred uzdizanje Dejvida Bouvija.

Par nedelja pre nego što je Bouvi napisao ovu pesmu, fotografija usamljene planete Zemlje u crnilu svemira kako izlazi iz mesečeve senke („Earthrise“), uslikana tokom uspešne misije „Apolo 8“, obišla je svet i postala simbol promene koja se dešavala ne u društvu, nego u pojedincu, a Dejvidu je poslužila kao svojevrsna inspiracija za okruženje u kojem je želeo da iskaže svoje viđenje „unutrašnjeg svemira“. U par reči Bouvi uspeva da se odrekne trijumfa tehnologije i ispriča priču o novim izazovima koji čekaju čovečanstvo: kakva je veza između pojedinca, slobodnog da odlučuje o sopstvenoj budućnosti, i društva. Narednih pet godina on će istraživati ovaj unutrašnji svet, pun straha, zavisti, ludila, samosažaljenja i izolacije. Prihvatiti sebe onakvim kakav jesi, bez obzira na društvene „norme“ tog vremena, poruka je Bouvija svojoj publici, koja je u njemu našla svojevrsnog mesiju za sve one koji su se osećali otuđeno od sveta.

Albumi androgene faze: David Bowie, The Man Who Sold the Earth i Hunky Dory

Albumi androgene faze: David Bowie, The Man Who Sold the World i Hunky Dory

Upravo intuicija koju ima za razumevanje i vođenje svoje publike jedan je od ključeva Bouvijevog uspeha. Njegovo predviđanje novih trendova u muzici, modi, kao i društvenih promena blisko je natprirodnom. Kao što spominje u „Ashes to Ashes“, on ne radi stvari „iz čista mira“ (out of the blue); ne samo da je svesan odjeka koje će njegove ideje ostvariti, već je svestan i kakav će prijem imati kod publike.

Moć vizuelnog: imidž, pozornica i video spot

Nakon uspeha Space Oddity slede još dva albuma u sličnom maniru: The Man Who Sold the World i Hunky Dory. Na njima predstavlja sebe kao androginu figuru, u haljini i sa divnom plavom kosom; pozira kao holivudske dive iz ’40-ih godina, intrigira svojom pojavom, mameći nas da ga bolje upoznamo. Posebna pažnja koju je posvećivao dizajnu omotnica ne treba da čudi. One su pre video spotova bile jedini vizuelni mamac za publiku i Bouvi je to dobro znao. Jedna od prvih plodonosnih saradnji sa drugim umetnicima bila je prilikom stvaranja omota za TMWSTW sa fotografom Kitom Mekmilanom i dizajnerom Majklom Fišom, odgovornim za prelepu „mušku haljinu“. Prilikom kratke turneje 1971. godine u Americi prvi put na scenu izlazi u haljini i biva oduševljen prilično pozitivnom reakcijom publike. Tada je shvatio da ne postoje granice u njegovom performansu i da je publika spremna za nešto novo i uzbudljivo. Vrativši se u London stvara Zigija.

Albumi: Ziggy Stardust i Aladdin Sane

Albumi: Ziggy Stardust i Aladdin Sane

Imidž

Zigi Stardast je jedan od revolucionarnih projekata koji je od Bouvija napravio rok zvezdu. U centru projekta je lik vanzemaljskog mesije, kojem je Bouvi pažljivo kreirao prepoznatljiv imidž, a kasnije i performans na turneji. Sam Bouvi menja svoj izgled napuštajući androgini stil i najpre promenivši frizuru. Šiša svoje plave lokne i farba kosu u crveno dajući nam jednu od najprepoznatljivijih frizura tog vremena, koja podseća na perike nošene u kabuki predstavama. Inspiraciju za Zigijev izgled pronašao je u modnim magazinima, konkretno fotografijama Aleksa Čejtlina na kojima su prikazani modeli japanskog dizajnera Kanašija Jamamotoa.

Inspiracije - Kristin Valton za pariski Vogue, kreacije K. Jamamotoa za Harpers & Queen

Inspiracije – Kristin Valton za pariski Vogue, kreacije K. Jamamotoa za Harpers & Queen.

Omot za album takođe je prikazivao promenu pravca za Bouvija. Umesto ženstvenih poza i androginog izgleda Zigi je fotografisan u zabačenom sokaku radničkog Londona, držeći gitaru kao pušku, pogleda kao vojnik u straži u posve muževnoj pozi, u čizmama kakve su nosili „druzi“ u Paklenoj pomorandži. Ovaj omot, koji je fotografisao Brajan Vord, načinjen je u crno-beloj tehnici, kolorit mu je naknadno dodao umetnik Teri Baster stvarajući još mračniji i nadrealniji prizor ovog svemirskog samuraja.

Kostimi sa turneja Ziggy Stardust i Aladdin Sane, dizajn F. Bureti i K. Jamamoto. Modeli prikazani na izložbi "David Bowie is..."

Kostimi sa turneja Ziggy Stardust i Aladdin Sane, dizajn F. Bureti i K. Jamamoto. Modeli prikazani na izložbi “David Bowie is…”

Iako mu je frizura tokom cele turneje ostala ista, kostimi su evoluirali velikom brzinom postajući avangardniji što je Bouvi postajao popularniji. Prvi kostimi nisu bili preterano stilizovani. Nastali su u kućnoj radinosti, sačinjeni od raznih krpica i dezena koji su mu pali pod ruku. Uspeh koji je stvarao ovim projektom dozvoljavao mu je da nosi specijalno dizajnirane komade odeće dizajnera Fredija Buretija i Nataše Korniof. Nakon objavljivanja albuma Aladdin Sane Bouvi je uspeo da ostvari saradnju i sa samim Jamamotom. Za ove kostime sam Bouvi je rekao da su „sve što sam želeo da budu i više. Inspirisani kabuki pozorištem i samurajima, oni su bili nečuveni, provokativni i nezgodno topli pod reflektorima pozornice“.

Nadamo se da postoji video tjutorijal za ovo dvosatno šminkanje i da ga je snimio sam Bouvi... Do tad se možemo voditi njegovim crtežom sa upustvima za šminkanje.

Nadamo se da postoji video tjutorijal za ovo dvosatno šminkanje i da ga je snimio sam Bouvi… Do tad se možemo voditi njegovim crtežom sa upustvima za šminkanje.

Velika pažnja posvećena je i šminki, koju je u početku sam nanosio primenjujući znanje stečeno kod Lindzija Kempa. Kao i kostimi i šminka je postajala sve kompleksnija i zahtevnija, te je pred kraj turneje Bouviju trebalo više od dva sata da je nanese pred nastup. Međutim, nakon što mu je šminker Pjer la Roše nacrtao prepoznatljivu munju za omot AS, Bouvi ga je angažovao da ga prati na ostatku turneje.

Pozornica

Novi projekat Bouvija Diamond Dogs značio je i kraj njegove glem rok faze. Ovaj album je nastao kao rezultat fascinacije romanom 1984. i pratio je novu promenu u društvenoj atmosferi, mračnog tona, beznađa i straha. Veliki uticaj na njega je imao i pisac Vilijam Barouz, sa kojim je Bouvi diskutovao o kreativnim procesima. On je bio poznat po svojoj fragmentativnoj tehnici naracije, izvedene od kolažne kat-ap metode, koju su uglavnom koristili vizuelni umetnici dadaizma i nadrealizma pri stvaranju svojih dela. Bouvi je počeo da koristi ove tehnike u pisanju svojih pesama za DD album ne bi li uzdrmao muzička i lirična očekivanja. Ove pesme su evokativne, ali nejasnog značenja.collage6

collage7

Serija fotografija Terija O’Nila koje su poslužile kao model za omot Diamond Dogs albuma.

Kat-ap fragmentacija je korišćena i pri kreiranju omota za DD album, za koji je angažovan belgijski umetnik Gi Palert. Omot prikazuje Bouvija kao bizarnu mešavinu čoveka i zveri, nalik sfingi, a kao model služile su serije fotografija koje je slikao Teri O’Nil. Palert je omot oslikao kao sliku cirkuskih nakaza.

Ono po čemu je DD poznat je i maestralno vođena promocija projekta, nešto što je Bouvi naučio dok je radio u marketinškoj agenciji. Ona je vođena u 2 faze: prva je podrazumevala prodaju albuma i prateće memorabilije, a druga promociju same turneje.

Video spot
Kostim pajaca za video "Ashes to Ashes", dizajn Nataše Kornilof. Kostim prikazan na izložbi "David Bowie is..."

Kostim pajaca za video “Ashes to Ashes”, dizajn Nataše Korniof. Kostim prikazan na izložbi “David Bowie is…”

Za Bouvija su sedamdesete bile plodonosne, ali i turbulentne. 1979. godine objaviviši Lodger stavlja tačku na ovu dekadu i okreće se novoj, spreman da svoje eksperimentisanje pretvori u novi zvuk. Album Scary Monsters (and Super Creeps) i numera „Ashes to Ashes“ bio je svojevrsno „pročišćavanje“ od svega onog što je ostavljao u odlazećoj dekadi, svojevrstan epitaf, po njegovim rečima. Sama pesma je introspektivna, sa puno detalja koji se mogu povezati sa Bouvijevom dotadašnjom karijerom i njegovim pogledom na sve što je učinio do tad, vraćajući lik Majora Toma iz „Space Oddity“. Njemu daje novu ulogu „džankija”, tj. kosmonauta kao narkomana koji je imao lud trip. 

Međutim, iako je ova pesma sama po sebi bouvijevski kvalitetna, ono što je izdvaja i zbog čega je značajna je zapravo video spot koji ju je pratio. Bouvi je još jednom predvideo trendove u muzici i shvatio je važnost videa kao vizuelnog medija kojim će moći da se iskaže i promoviše svoja dela. Video za ovu pesmu osmislio je lično, a u režiji mu je pomogao Dejvid Malet. Za njegovo snimanje utrošeno je oko 250 000 funti, te je dugo bio jedan od najskupljih spotova. Naracija u videu je nelinearna, sa tri nepovezane priče koje se smenjuju. Bouvi je u njima pajac (u kostimu koji je kreirala Nataša Korniof), zatvorenik u „ludačkoj ćeliji“ i Major Tom na aparatima za održavanje života. Usled efekta solarizacije, koji je korišćen na snimku, nebo izgleda crno, a zemlja ružičasta, što pojačava utisak apokaliptičnog vanzemaljskog okruženja. U spotu se pojavljuju i „Blitz kids“, grupa mladih koji su zaslužni za donošenje sveže subkulture novog romantizma, pravca koji je inspirisan upravo Bouvijevim radom.

Bouvijevi crteži planova za scene u videu "Ashes to Ashes". Ne bi nam smetalo da je spot bio animiran sa ovakvim ilustracijama.

Bouvijevi crteži planova za scene u videu „Ashes to Ashes”. Ne bi nam smetalo da je spot bio animiran ovakvim ilustracijama.

Video je pun skrivenih detalja i bio je podvrgnut brojnim analizama. Za samog Bouvija on je prikaz onog što je bio, što ga prati i šta ga u budućnosti čeka.

Heroj promena

U dokumentarnom filmu Inspirations Bouvi otkriva da je često koristio vizuelne umetnosti kao pomoćna sredstva pri stvaranju muzike i pisanju pesama. Uvek mu je bilo lakše da problem reši ako ga prvo nacrta tj. vizualizuje i vidi gde se rešenje nalazi. Nikad nije odvajao vizuelnu kreativnost od muzičke, već je smatrao da se one međusobno prepliću i upotpunjuju.

Kostimi za turneje The Outside, Earthling, Heathen i Reality, dizajn Aleksandra Mekvina, Hejdi Slimejn (za Dior) i Deth Killers of Bushwick. Modeli prikazani na izložbi "David Bowie is..."

Kostimi za turneje The Outside, Heathen, Reality i Earthling, dizajn Aleksandra Mekvina, Hejdi Slimejn (za Dior) i Deth Killers of Bushwick. Modeli prikazani na izložbi “David Bowie is…”

Svoju muziku je uvek zamišljao kao trodimenzionalnu i opipljivu: „Pesma zahteva karakter, oblik, telo i uticaj koji će ljude naterati da je iskoriste po sopstvenim potrebama i shvatanjima. Da utiče na njih ne samo kao pesma, nego i kao životni stil“. Bouvijeva konstantna potraga za inspiracijom i novim idejama, otvorenost ka rizičnim odlukama vezanim za karijeru i odbijanje da koristi prečice i zadovolji se lakim rešenjima stvorila je od njega jednog od najuticajnijih umetnika današnjice. Jedan od njegovih većih talenata bio je i da prepozna talente drugih ljudi i iskoristi ih za svoje zamisli, kao i da predvidi i najavi buduće trendove popularne kulture. On voli da pomera granice umetničkog iskazivanja i poseduje sposobnost da vidi promene i da im se preda, da bude na njihovom čelu kao predvodnik.

Džonatan Barnbruk je objasnio Bouvijevu jedinstvenu prijemčivost: „Ima veze sa duhom vremena, duhom muzike i nesvesnim razumevanjem svega što se dešava.“

1 komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *