Rekonstruisaše li ti se pozorišta?

O predstavi „Rekonstrukcija” Edukativnog pozorišta i onome što je razlikuje od svih ostalih predstava koje ste gledali. Razlikuje se, daćemo vam hint – po svemu.

Rekonstrukcija je predstava Edukativnog pozorišta (osnovanog od strane Udruženja građana Umivanje). Presedan koji predstava pravi jeste rušenje svake vrste privida, četvrtog zida, nazovite to kako hoćete. Premda sama konfiguracija kamerne scene Srpskog narodnog pozorista, na kojoj se predstava premijerno izvodi 8.12. daje podlogu za intimniju atmosferu i osećaj neposrednog učestvovanja, Rekonstrukcija ide korak dalje. Glumci će i nakon predstave ostati u svojim ulogama, a publika će  moći da popriča sa likovima, siđe na scenu i poigra se sa samim tokom predstave, kao u Forum teatru (o njemu malo kasnije u tekstu). Kao kad sanjate da ste se probudili: predstava je formalno završena, ali privid se i dalje nastavlja. Umesto da idete kući i pustite misli da se smire, pozvani ste da se pozabavite prikazanom problematikom, praktično, a opet zaštićeni zatvorenim svetom scene. Predstava ne nudi rešenje, već pruža svakom pojedincu priliku da pronađe ono rešenje koje njemu i njegovom životu odgovara. Koliko nam je poznato, osim Edukativnog pozorišta, ne postoji nijedno profesionalno pozorište u regionu koje se bavi Forum teatrom kao pozorišnom formom.

Rekonstrukcija Preuzeto sa fb stranice Edukativnog pozorista

Rekonstrukcija
Preuzeto sa fb stranice Edukativnog pozorista

Predstava Rekonstrukcija rađena je po istoimenoj drami Staše Bajac. Zbog silne uzbuđenosti prelazimo na teze da bismo objasnili zašto je to sjajno.

  • Mlada, domaća dramska spisateljica, čoveče! Da!!!
  • Prepoznat kvalitet teksta – dobio je Assitej nagradu  kao najbolji tekst koji se obraća mladima.
  • Obraća se mladima.
  • Nije imao ranijih inscenacija. (Zapravo, nekoliko reditelja je i želelo da ga radi, ali su vraćali tekst i odustajali zbog njegovih specifičnosti. Ali niste to od nas čuli. Uostalom, možda je čekao baš ovakvu postavku.)
  • Nesvakidašnji pristup narativu koji tekst ima. Nekoliko vremenskih tokova se prepliće, a flešbekovi su i veliki izazov za režiranje i obećavaju interesantna scenska rešenja.

Nećemo biti užasno inovativni nazovemo li vreme u kome živimo erom komunikacije. Problem koji predstava, između ostalog, istražuje jeste upravo ta ljudska, paradoksalna nesposobnost da komunicira, razmeni iskrenost. Takođe, komunikacija je u ovom projektu dobila još jednu dimeniziju u njegovoj naglašenoj upućenosti na publiku, odnosno u konkretnoj, usmenoj razmeni između publike i likova, koja će se dešavati na radionici posle predstave. Zapravo, u toku cele predstave u kojoj razredna pokušava da rekonstruiše šta se to desilo kad je jedan lik napravio tri šava na glavi drugog, publika je jedina strana koja dobija sve informacije i ima tu privilegiju da sklopi priču. Nije „živi šah” iz Harija Potera, ali jeste živi Kluedo!

Učionica. U svakom smislu. Preuzeto sa fb stranice Edukativnog pozorišta

Učionica. U svakom smislu.
Preuzeto sa FB stranice Edukativnog pozorišta

Glumci će imati taj težak zadatak da i u toku radionice sa publikom budu stalno u liku i da igraju i improvizuju uz indikacije gledalaca. Glumački tim čine: Tijana Marković kao razredna i, učenici: Slaven Došlo (Nemanja), Milan Kolak (Uroš) i Jelena Simić (Jovana). U načinu rada polazili su od ciljeva i osobina likova koje igraju, njihovih odnosa i stavova prema onome što ih okružuje. Bilo je važno da shvate koje su njihove projekcije i vrednosti. „Mogu slobodno reći da smo se mi više bavili životom nego glumom. Mi svakako u životu vidimo realnost samo iz svoje perspektive, a to ne mora da znači da su stvari takve zaista. Donosimo odluke i reagujemo iz vlastitih strahova, nepoverenja ili bojazni da ćemo biti odbačeni, tada biramo razne maske za koje verujemo da će nas spasiti. Retko izgovaramo čistu istinu”, rekla nam je Gea Gojak, rediteljka predstave. Takođe, Gea je ukazala na važnost unutrašnjeg sukoba u kom se često krije razlog zašto ne možemo da postignemo svoje ciljeve i postanemo srećni. Svi likovi su mladi i bistri ljudi, i publika ih prvo kao takve upoznaje, a zatim se susreće i sa etiketama koje nose. Tako nam oni postaju bliski, ne posmatramo ih kao šablon ili karikaturu i možemo da ih prepoznamo u svojoj sredini.

''Što si tako tvrdoglav, jebote?'' Preuzeto sa fb stranice Edukativnog pozorišta

„Što si tako tvrdoglav, jebote?”
Preuzeto sa fb stranice Edukativnog pozorišta

Edukativno pozorište odlučilo je da svoj rad posveti mladima jer smatra da su mladi često zapostavljeni kako u društvu tako i u pozorištu. Verovatno veliki broj mladih ljudi već štuca kad pročita reči kao što su – vršnjačko nasilje, vršnjački pritisak i slično, što je moguće posledica poluiskrenih i svakako neuspešnih školskih predavanja i pokušaja da se oni suzbiju na nivou škole. Ipak, ovaj projekat pristupa pomenutoj tematici sa realnom slikom o inteligenciji i zrelosti ciljne grupe kojoj se obraća. Ne povlađuje, ne pametuje, ne predstavlja šablone, stereotipe i opšta mesta već prosto nudi situaciju koja je veran prikaz naše stvarnosti i sa kojom je, kao takvom, lako povezati se. A ključ za razrešavanje situacije stavlja u ruke pojedinca, dopušta svakome da osmisli za sebe prihvatljivo rešenje. Ekipa Edukativnog pozorišta smatra da edukacija treba da bude zabavna, a ne da zastrašuje i ograničava. U ovom slučaju, prilikom uključivanja publike ne postoji tačan odgovor niti greška. Obrazovanje ovde ne treba da se shvati u smislu nekog podučavanja, drvljenja, već kao osposobljavanje za empirijski pristup problemu. Publika dobija moć govora i kritičkog mišljenja. Gluma je u čovekovoj prirodi i kao takva je najneposredniji, najlakši način učenja.

Gledalac koji se odvaži i da preuzme ulogu samim tim preuzima i odgovornost da nešto pokuša da promeni.

''Nije bitno ko je koga prvi udario'' Preuzeto sa fb stranice Edukativnog pozorišta

„Nije bitno ko je koga prvi udario”
Preuzeto sa fb stranice Edukativnog pozorišta

Iza ovog projekta stoji „Udruženje građana Umivanje”, osnovano 2015. čiji je predsednik Đorđe Marković. Đorđe je, inače, zaslužan za scenografiju i kostim u predstavi Rekonstrukcija. Gea Gojak i Momčilo Miljković rediteljski su duo, a Marijana Topo je PR projekta. Gea je takođe i idejni tvorac, koordinatorka projekta i kreator radionica. Udruženje su osnovali kako bi mogli da se prijavljuju na konkurse. Bili su jedni od deset pobednika konkursa „Centrifuga” – deo Superste kluba, koji finansira Erste banka, i namenjen je upravo mladim ljudima na njihovom profesionalnom početku koji nemaju prethodnih iskustava u ostvarivanju projekata (pored sjajnog projekta, za to su zaslužni i glasovi, odnosno lajkovi ljudi koji su prepoznali ovaj projekat kao potreban). Projekat Edukativno pozorište takođe su finansijski i prijateljski podržali Rotary club Alma Mons Novi Sad i Parking servis, Srpsko narodno pozorište sa kojim su sklopili saradnju u trajanju od godinu dana, i još mnogi sponzori i prijatelji projekta koji su prepoznali njegov značaj. Značaj projekta prepoznali su i Moby i britanski bend Underworld koji su im dozvolili da koriste njihovu muziku u predstavi.

Forum teatar

Edukativno pozorište, kao metod neformalne edukacije o socijalnim temama uz pomoć pozorišta, zasniva se na principima rada metode Forum teatra. Kao što smo gore i obećali, evo nekoliko reči o njemu.

Forum teatar osmislio je brazilski reditelj i aktivista Augusto Boal.

Augusto Boal, mnogo kul lik

Augusto Boal, mnogo kul lik.

Zamislio ga je kao formu interaktivnog pozorišta sa idejom da kroz umetničko stvaranje na sceni podstiče promene u realnosti. Forum teatar ili teatar potlačenih  nastao je u želji za smanjivanjem diskriminacije određenih grupa, suzbijanjem opresije i rešavanjem socijalnih problema putem pozorišta. Boal je osmislio Forum teatar kao forum gde ljudi mogu da uče kako da mjenjaju svet. Započeo je sa eksperimentisanjem 50-ih i 60-ih dok je bio umetnički direktor Arena teatra u Rio de Ženeiru. On je izvan scene organizovao izvođenja sa Arena trupom na ulicama, u fabrikama, sindikatima, crkvama gde su mogli da dođu do ljudi iz favela ili siromašnih četvrti Ria. Godine 1971. Boalov rad je privukao pažnju vojne diktature, bio je uhapšen i žrtva torture. Nakon nekoliko meseci je pušten i prognan iz zemlje, te je narednih petnaestak godina proveo u egzilu. „Sve što je Boal radio u Forum teatru namenjeno je svim ljudima, i glumcima i ne-glumcima, on je tražio odgovore za životna pitanja. A pozorište je svakako slika života. I ono treba da nam pruža znanje, da nas edukuje i osveštava”, kaže Gea Gojak. Rekonstrukcija se razlikuje od Forum teatra utoliko što ne postoji tlačitelj i tlačeni, svi imaju svoje unutrašnje razloge i opravdanja zašto postupaju tako kako postupaju, kako smo i navikli u jednom dramskom tekstu. Ali Forum teatar je podrazumevao kratke situacije koje bi se rekonstruisale dok je ovde rekonstrukcija sprovedena nad celom predstavom (vidi: naziv predstave).

Za kraj – izazivamo vas! Gea nam je otkrila da u predstavi postoje dve situacije koje, da su drugačije odigrane, možda do sukoba ne bi ni dovele. Priuštite sebi to zadovoljstvo, jer zadovoljstvo jeste, da pogledate Rekonstrukciju, a zatim provežbate svoju dedukciju, analitičko razmišljanje i primenite svoje stavove uz ovu mladu i energičnu ekipu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *