Preuzeto sa Tumblr-a.

Miranda Džulaj je sve – književnica, rediteljka, scenaristkinja, glumica, muzičarka… Režirala je filmove u kojima i sama glumi, autorka je različitih performansa koji su dosta skretali pažnju javnosti i uključivali poznate ličnosti kao što su Lina Danam ili Kirsten Danst, autorka je zbirke kratkih priča Baš ti, baš tu kao i romana Prvi negativac, koji je povod za ovaj tekst. Obe knjige možete pazariti na Bookinom sajtu, a oni su toliko divni da vam čak neće naplatiti dostavu ako knjige naručite preko interneta.

Miranda je jedna od onih ljudi koje možete ili voleti ili mrzeti. Kako god da je htela, ona je našla način da se izrazi i nije prošla nezapaženo – ili su ljudi podržali njenu ekscentričnost ili su deo hejt kluba I hate Miranda July. Zbirku kratkih priča Baš ti, baš tu objavila je 2007. godine. Njom je pokazala da joj ni pisanje nije strano i uvela nas u živote i navike različitih ljudi na jedan vrlo pristupačan način. Njen prvi roman Prvi negativac je knjiga koja vam neće „leći“ ako ne volite čudne likove u čudnovatim situacijama koji rade čudne stvari. Roman vrvi od neobičnosti s kojom se svi likovi nose kroz život, a nesvesnost o njegovoj prolaznosti kao da je jedna od osobina svih likova – glavne junakinje ponajviše.

Radnja prati Čeril Glikman, sredovečnu ženu naviknutu na samoću i samostalnost. Tokom godina samačkog života stvorila je određena pravila koja joj olakšavaju svakodnevicu. Njen ritam je vrlo teško poremetiti, ona je sve isprogramirala do tančina; u suštini je to jedan veoma uigran sistem koji ima za cilj da „s vremenom sve postane glatko do nivoa kada više ni samu sebe ne osećam, kao da ne postojim“. Autorka uspeva da na jako prijatan i pristupačan način prikaže njene navike, koje nam na kraju i ne izgledaju toliko nelogično. Ceo taj sistem je jako logičan, za nekoga ko od života ne želi ništa više od pukog disanja i svakodnevne predvidljivosti.

Prestanite da premeštate stvari.
Koliko vremena provedete premeštajući predmete s mesta na mesto? Otarasite se korpe za prljav veš i sve bacajte direktno u mašinu za pranje – neka vam mašina bude ujedno i korpa. Pre nego što uzmete nešto s mesta gde stoji, imajte u vidu da ćete kasnije morati tu da ga vratite. Da li je to zaista vredno truda? Zar ne možete da čitate knjigu stojeći kraj police i držeći prst na mestu gde treba da je vratite? Ili još bolje, nemojte ni da je čitate.

Ipak, ne možemo samo pretpostaviti da je Čeril skroz bez emocija. Koliko god joj život delovao prazno i dosadnjikavo, njena glava je prepuna sanjalačkih ideja o ljubavi koja traje nekoliko života, neobjašnjivih seksualnih fantazija i moralnih dilema koje pokušava da reši. Njene misli čine njen život dinamičnim. Nesrećna zaljubljenost u kolegu Filipa, koji je skoro 20 godina stariji od nje i ujedno ona njena „višeživotna“ ljubav, pomaže da njen život između kućnih pravila i posla u neprofitnoj organizaciji ne izgleda potpuno sivo.

Preuzeto sa: booka.in

Kada u Čerilin život iznenadno uleti Kli, ćerka njenih šefova (čijoj molbi da Kli boravi kod nje neko vreme Čeril ne može da se odupre jer izbegava konflikte gde god može), ceo njen svet polako počinje da se obrušava. Kli ima dvadeset godina i nezadrživ bol u međunožju prema svojoj okolini, a pogotovo prema ljudima u njoj. Drska je, nepristojna i nevaspitana. Zaposeda Čerilin stan i odbija da se usaglasi sa njenim ustaljenim pravilima. Čeril, koja je posle tolikih godina samoće odviknuta da se nosi sa neočekivanim situacijama, a kamoli prsatim dvadesetogodišnjakinjama kojima smrde noge i koje deluju vrlo nasilno dok razbaškareno leškare na kauču, troše neizmerne količine tople vode i jedu samo gotova jela iz mikrotalasne i to obavezno uz neki televizijski program. Od trenutka kada Kli stupi na scenu počinje vrteška uvrnutosti u ovom romanu. Čeril se istinski trudi da se prilagodi, ali se u njoj stvara nelagodnost koja je čak primorava da potraži pomoć psihoterapeuta. U ovom trenutku već postaje jasno da se autorka previše trudi da naglasi čudnovate osobine koje, po njenom mišljenju, svako od nas poseduje, te ih šakom i kapom deli svim likovima. To postaje najjasnije kada nas Džulajeva upozna sa terapeutkinjom koja umesto odlaska u toalet koristi kutije od kineske hrane koje bi na kraju radnog vremena izbacila iz ordinacije. Ili kada Filip traži dozvolu od Čeril da se pojebe sa maloletnicom.

Čerilin i Kliin odnos se razvija vrlo dinamično i neočekivano. Od izuzetno jake obostrane mržnje koja prerasta u neku vrstu ženskog fight club-a (da, one se zaista besomučno lemaju veći deo knjige!), kojim se obe junakinje služe da suzbiju negativne emocije (Čeril sopstvenu anksioznost, a Kli svoj bes) kreće se ka nekoj čudnoj sprezi – prvo Čeriline majčinske brige, a zatim i obostrane strastvene ljubavi koja se stvara onog trenutka kada junakinje skontaju da je Kli zatrudnela sa jednim od brojnih partnera. Na kraju odnos doseže do nekog mlakog nerazumevanja i ravnodušnosti, što Čeril opet vraća u njeno staro poimanje stvarnosti, ali sa jednim dodatkom: detetom. Jako su interesantna unutrašnja stanja kroz koja Čeril prolazi: u jednom momentu vas mogu zaista iznenaditi i možda čak naterati da prestanete da čitate knjigu. Džulajeva kao da je previše dubinski ušla u likove i bila suviše opterećena time da ih sve učini unikatnim da je zaboravila da priču iznese do kraja i dâ joj „ono nešto“ što je uvek uspevala u svojim kratkim pričama.

Podsetimo, Booka je izdala i njenu zbirku kratkih priča Baš ti, baš tu za koju imamo sve pohvale i u kojoj su svi likovi čudnovati, ali je i svaka priča dovršena i zaokružena. Takav utisak nemamo o ovom romanu. Ovog puta je Džulajeva preterala i pogubila se u sopstvenim idejama. Ipak, ono u čemu Miranda ponovo briljira jeste neverovatna lakoća pripovedanja i obrada likova zbog koje je vrlo lako poistovetiti se sa njenim junacima, iako nam se možda ne dopadaju. Zato je ovaj roman odličan ako želite da istražite sopstvene svesne i nesvesne granice kada su u pitanju uvrnute seksualne fantazije, odnos prema porodici, majčinstvu, prijateljstvu i uopšte emotivnim odnosima prema ljudima u vašoj okolini.