Progoni veštica – sadistička igra klerika

Sigurno nestrpljivo očekujete Noć veštica, (verovatno) jedini praznik koji zahteva da budete što čudniji i neobičniji, bez bojazni da ćete biti izloženi ruglu ili da će vas prozvati nakazom. Suština Noći veštica je u kostimima. Ipak, često zaboravimo da čitavo šarenilo ovog praznika krije priču o hiljadama (možda i milionima) ubijenih u borbi protiv Sotone zarad očuvanja „čistote“ crkve i njenih odanih sledbenika. Zapravo, reč je o kleričkoj demonstraciji moći i bolesnom uživanju u mučenju nevinih. Srećna Noć veštica!

Do kasnog srednjeg veka ideja natprirodnog kao svakodnevne pojave smatrala se sasvim prihvatljivom i uobičajenom. Šta je, onda, pokrenulo opštu bojazan od magije i masovno istrebljivanje veštica?

Pogodili ste: crkva.

Inkvizicija je baš umela da se dobro zabavlja. Preuzeto sa http://medievaltimes14.weebly.com/the-inquisition.html

Inkvizicija je baš umela da se dobro zabavlja. Preuzeto sa Medieval Times

U XIII veku osnovana je ozloglašena Inkvizicija, pod izgovorom da treba iskoreniti albižansku jeres. Pre njenog osnivanja stradao je neznatan broj pojedinaca optuženih da su svojom mađijom uništili useve. Progona za kakve danas znamo nije bilo sve do osnivanja Crkvenog suda. Pohodom protiv Albižana Inkvizicija je započela eru masovnih progona, ne samo u Evropi, nego i na međunarodnom nivou. Dominikanci, papini potrčci, izveli su svoju misiju toliko uspešno da više nije bilo „jeretika“ koje je trebalo istrebiti. U nekom trenutku dokolice Invkizicija je sebi osmislila novi zadatak: prognati sve veštice i vračeve u smrt.

Šta morate posedovati da biste bili veštica?

Zbog čega su pape toliko bile opsednute idejom o ženi sa natprirodnim sposobnostima?

Jednostavno: glavni zadatak veštica je da, udružene sa Sotonom, unište presvetu hrišćansku veru. Možemo primetiti da je mizogina nota u mržnji crkve prema vešticama itekako očigledna.

Kako Crkva kaže, one su te koje Sotonu smatraju ravnim Bogu i koje tvrde da je pakleni princ taj koji mora zavladati svetom. U skladu sa tolikom ljubavi prema njemu, one sa njim redovno seksualno opšte i to kada im se Sotona ukaže u obličju jarca. Pošto ih zavede, nagovara ih da skrnave crkve. Veštice se sa svojim bogom sastaju petkom noću i uživaju u orgijama. Kada ne opšte sa Sotonom, bacaju čini, prave splačine od tela mrtvih ljudi i životinja, krpica odeće sa obešenih i otrovnih biljčica. Dešava se da ponekad ukradu koju bebu i smažu je, a svojim vradžbinama uništavaju useve. Ah, da, umalo da zaboravimo: u slobodno vreme takođe vajaju figurice od voska s obličjem svojih žrtava i… pa, možete zamisliti.

Šta je loše u kuvanju i ludovanju petkom uveče? Preuzeto sa http://www.inquisition-art.net/eng/witchcraft01.htm

Ima li ičeg lošeg u kuvanju i ludovanju petkom uveče? Preuzeto sa Inquisition-art

Dakle, da biste bili veštica, potrebno je:

  • Da posedujete umeće kuvanja otrovnih bućkuriša;
  • Da ste slobodne za orgijanje petkom uveče;
  • Da destruktivne porive iskalite demoliranjem crkvenih objekata;
  • Da posedujete umeće vajanja (jer figurice žrtava se neće magijom stvoriti).

Ukoliko posedujete navedene sposobnosti, nema sumnje da vam slede optužba i suđenje u što kraćem roku.

Ekipa Monty Python-a sjajno demonstrira kako otkriti vešticu u svom selu.

Priznala, ne priznala, mrtva si

Bilo ko je mogao biti optužen za veštičarenje: sedmogodišnje dete, uzorna majka i supruga ili osamdesetogodišnji starac. Zaista, nije postojao određen model ponašanja koji bi mogao da vam glavu održi na vratu. Optužbe su podnosili svi: ljubomorni muževi, zavidne komšije, čovek kojem dugujete pozamašnu sumu ili crkva, ukoliko ste previše iskočili iz njenih ušuškanijh kalupa. Optužiti nekoga za veštičarenje sasvim sigurno je značilo suđenje, mučenje i smrt.

Ceo proces imao je tačno određen tok: najpre optužba, potom suđenje, tokom kojeg je optužena (ili optuženi) mučen pitanjima i lažnim svedočenjima sve dok ne prizna. Ako prizna, sledi joj kazna vešanjem. Ukoliko odbije da prizna svoju veštičiju prirodu, sledi test i ispitivanje delova tela kako bi se utvrdilo da je optužena zaista poklonica Sotone.

Priznati ili ne? Preuzeto sa History of Massachusetts

Priznati ili ne? Preuzeto sa History of Massachusetts

Najpre bi svukli optuženu, obrijali joj celo telo i dali se u potragu za bilo kakvim belezima. Bilo kakav mladež, beleg ili bradavica smatrali bi se veštičijim znakom i mestom koje Sotona voli da sisa (suptilno, zaista). Dalja provera se vršila na razne druge načine, među kojima su i raznovrsne šiljate sprave sa iglama koje su se uvlačile (a koje su služile da pronađu neosetljivi deo tela kao znak veštičarenja) ili, još bizarnija metoda: naime, sudije bi psa nahranili ražanim kolačem (simpatičnog naziva veštičiji kolač) natopljenim urinom devojaka koje je veštica začarala. Ako je optužena veštica, dala bi se u vrištanje. Ako je nedužna, ostala bi nema. Kako bi izmamili priznanje, sudije su sa radošću pribegavale vrlo kreativnim metodama mučenja. Zavrtnji za stezanje palca, vratilo za istezanje, lestve za razapipanje samo su nagoveštavali šta dalje sledi. Mučitelji bi potom prešli na zavrtanj za stezanje nogu, usijana klešta i, kada bi već i oni izgubili živce zbog upornih osuđenica koje jednostavno ne žele da priznaju svoj greh, pribegavali bi strapadu, spravi sa ogromnim tegovima koji su se vezivali za ručne zglobove i pritom povlačili žrtvu nagore. Za kraj, sledilo bi vešanje ili potapanje. Optuženoj bi se vezale ruke i noge i privezalo kamenje: ako potone, nevina je, ako se desi suprotno, veštica je i onda novi ciklus mučenja.

Strapado - omiljeno oruđe Inkvizicije. Preuzeto sa wikinut

Strapado – omiljeno oruđe Inkvizicije. Preuzeto sa wikinut

Da ove tvrdnje nisu puke izmišljotine govore mnoga sačuvana svedočenja. Tako jedno govori da je u Škotskoj 1594. Alison Bolfor mučena 48 sati tako što su joj gvozdenim mengelama slomljene ruke; njenog 80-godišnjeg supruga smrvili su tegovima od 300kg, dok je njena sedmogodišnja ćerkica pretrpela stezanje palca; njen sin, pak, osetio je metodu gvozdene čizme: 57 klinova zdrobilo mu je nogu. Posle ovakvih muka, jedina mogućnost je prihvatiti osudu, pa makar vodila u smrt.

Širok asortiman sadističkih igračaka. Preuzeto sa About Religion

Širok asortiman sadističkih igračaka. Preuzeto sa About Religion

Ovim tempom Inkvizicija je uticala na progone u mnogim zemljama: u Nemačkoj je stradalo 100.000 ljudi, u Francuskoj i Škotskoj zajedno 10.000, dok je Engleska ispunila kvotu od „samo“ 1.000 žrtava. Tortura je trajala do kraja XVII veka, a najpoznatija mučenja iz tog veka su svakako ona sa susednog kontinenta: suđenja i mučenja u Salemu. U gradiću koji je zabranio proslavu Božića i Uskrsa, svaku pesmu i igru, i u kojem su letargija i nehigijena oduzimale svaku volju za životom, puritanci su se svojski trudili da pronađu krivca za svaku prirodnu katastofu, bolest, nemaštinu i ono što ne mogu da objasne zdravim razumom. Tako je u periodu od februara 1692. do maja 1693. stradalo 20 ljudi, mahom žena. Metode mučenja i suđenja puritanci su savesno preuzeli od oca im pape. Konačno, Holandija je stala na put sumanutom krvoproliću 1610. i proširila glas razuma po Evropi i preko okeana.

Pa, jeste li smislili svoj kostim za Noć veštica?

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *