Iza umetničkog imena St. Vincent krije se mlada multiinstrumentalistkinja Eni Klark, koja je do sada ostvarila zapažene uspehe svojim prethodnim albumima, kao i saradnjom sa legendarnim Dejvidom Brnom. Od nje smo navikli da očekujemo upotrebu zavidnog broja instrumenata  (sama svira gitaru, bas gitaru, klavir, organ i teremin), složene aranžmane i dvosmislene tekstove; i dok su je kritičari žanrovski svrstavali u kamerni rok, pop, indi rok i kabare džez, ona sama je opisala svoje najnovije, četvrto studijsko ostvarenje, naslovljeno St. Vincent, kao „svoju viziju muzike za žurku… ali to je muzika za žurku koja bi mogla da se pusti na sahrani”. Deluje kao da ćemo ga obožavati. Pritišćemo plej!

„Rattlesnake” daje albumu zanimljiv elektronski start: dens uticaj je osetan u odnosu na ostale albume, ali se sjajno uklapa; zvuči kao sudar oba albuma Roisin Murphy. Gitarske fraze su kratke i vešto sakrivene, ali upravo zato i efektne. Početak je dinamičan, te i obećavajuć. 

Naredna, „Birth in Reverse”, ima jednostavniji ritam u odnosu na prvu, ali St. Vincent čak ni u ovakvoj pesmi ne može da ne zvuči kao vrtlog. Podseća na Electric Six, ili Blur – u svakom slučaju, i dalje elektronika kakvu nismo očekivali, i koja je nadasve prijatno iznenađenje. Kao i prethodna numera, „Birth in Reverse” traje kratko i završava se upečatljivo.

Nakon prvih deset sekundi „Prince Johnny” postaje jasno da se Vinsent u prve dve pesme izludela, pa se sada prepušta ovoj smirenijoj, classy numeri. Iako je u pitanju balada, dinamika je dobra, lepo pliva i fanki  je. Karakteristično za Eni Klark, gitare su ponovo odlične: nisu gurnute u prvi plan, ali su stilski jako zanimljive.

Dok ulazimo u „Huey Newton”, i dalje smo mirni, a intrigantna kombinacija iščašenosti i melanholične zavodljivosti u vokalu podseća na staru Vinsent. Muzika prati senzualnost, solo na sintovima spašava atmosferu koja je umalo pala, a onda, iznenada – odlična završnica režećeg vokala i gitara. Za sada, album uopšte ne zvuči loše.

„Digital Witness” donosi duvače i hrabro maršira sa njima, i dalje u duhu dobrog fanka: čini se da je Vinsent uzela sve najbolje iz sveukupno mlake kolaboracije sa Dejvidom Brnom i to uspela da ugradi u nešto sebi svojstveno, i posve odlično. Kada bismo morali da izdvojimo jednu stvar kao singl – ovo bi bilo to. I Eni se, očito, slaže: „Digital Witness” je objavljen kao drugi singl nakon „Birth in Reverse”, i traje jednako kratko kao i prve dve numere. Dužina dinamičnijih numera zadržava uzbuđenje i poziva na dalje slušanje bez da previše naglo prekida stvar koju se ne bismo bunili da slušamo još minut-dva.

„I prefer your love” je možda prva prava balada na albumu, a stilski podseća na Kejt Buš. Sama po sebi nije loša, ali  njena bledunjavost pomalo odudara u kontekstu albuma i narušava mu dinamiku. U najboljem slučaju, više podseća na stvar za završnicu albuma. Srećom, „Regret” uskače u priču efektnim početkom koji, čini se, spasava stvar. Predstavlja lep produžetak „Digital Witness”, refren je prijatan i pitak, ali ne i preterano razliven. Upotreba gitara nas ovde ponovo obara s nogu. Prelaz zaskače iz prikrajka i smesta grabi pažnju, dovodeći razvoj pesme do vrhunca.

Uvod „Bring Me Your Loves” nemoguće je opisati a da ne bude spojler, te ćemo reći samo: odličan je. Druga polovina albuma je nastupila, i Vinsent je zagrejana, razmrdana i razluđena u za sada najhaotičnijoj numeri, koja možda nije za svačiji stomak, ali je uz nju nemoguće ostati miran. Naknadno saznajemo da su na nastanak ove pesme uticale turska narodna muzika i Panthera, što objašnjava mnogo stvari. Količina energije koja izvire u drugoj polovini je zadivljujuća, i to je sada kvalitativno sasvim drugačija, daleko manje konvencionalna i prijemčiva vrsta dinamike – što nam se, kanda, i dopada.

„Psychopath”, ironično, zauzdava St. Vincent od pada u totalno ludilo, i prijatno smiruje atmosferu. Nakon kratke i jarosne tuče mandarinama oko mogućih asocijacija – da l’ je Pink, The Cardigans, No Doubt, Cranberries? – dolazimo do zaključka da peska svakako teče nalik na ženske bendove s prelaza devedesetih na dvehiljadite, ali ne uspevamo da napipamo konkretan primer. Produkcijski je, međutim, daleko agresivnije od ma kog takvog uticaja: zvuk nije radio-friendly, bilo ko bi ovakvu pesmu obradio pitomije – ali Eni Klark nije bilo ko, i zato je i slušamo.

„Every Tear Disappears” još jednom donosi sjajnu produkciju, sa obiljem oštrih, jasnih zvukova. Vrludajući sintovi u pozadini raduju uši, i vreme je da skinemo kapu St. Vincent za to što uporno uspeva da ne postane predvidiva niti dosadna, a bez osetnog, prenaglašenog truda. Svaka pesma deluje kao da će joj iskliznuti iz ruke i raspasti se ili preći u monotonost, ali je ona u pravom trenutku ponovo grabi, zauzdava i podiže na sledeći nivo.

„Severed Crossed Fingers” je upravo balada kakvu bismo i očekivali za kraj: lepo teče, spušta atmosferu ali zadržava pažnju i interesovanje. Uprkos sporom tempu, zvuči moćno i svečano, pomoćni vokali i zvona odjekuju i ostavljaju nas sa pozitivnim utiskom. Ovo je jedina balada na albumu pored „I Prefer Your Love”, i izbor da je se ostavi za kraj je ipak dobar: prva bi album ugušila, dok ova uspeva da ga nežno i elegantno spusti na zemlju.

Nakon albuma sa Brnom, koji je zvučao veoma organski, svakako nismo mogli očekivati ovoliko sintisajzera, ali ta je promena dobra ne samo jer unosi raznolikost, već i jer je vraški interesantno izvedena. U nekolicini stvari s kraja albuma počinje da deluje kao da reciklira ideje sa prve polovine, ali to joj ne pravi dramatičan problem, naprosto jer na početku ideja ni ne manjka. Uopšteno, St. Vincent je prijatno osveženje nakon prethodnog solo izdanja, preterano atmosferičnog i preozbiljnog Strange Mercy. Donosi dosta valjano kontrolisanog ludila, sa vokalom koji pluta i prijatno je nežan, i kontrastnom agresivnom, šiljatom i prljavom muzikom. Uz to, album uspeva da diše kao celina i ima strukturu gde ovakav kontrast nije neprijatan, već, naprotiv, odlično funkcioniše.

Sve u svemu, istoimenom novom albumu St. Vincent dajemo hrabrih 8/10, i stavljamo ga na plejlistu za ponovno preslušavanje.