Ne dajte svoje sinove u Hitlerovu klanicu: Abigel Magde Sabo

!Kokoška predstavlja nova domaća izdanja evropske književnosti!

Nakon što su joj oduzete književne nagrade i nakon što je cenzurisana i označena kao neprijatelj Komunističke partije, Sabo se danas ponovo slavi u svojoj zemlji, kao i u inostranstvu, zajedno sa Abigel i njenim najpoznatijim delom Vrata (1987), koje se smatra za jedno od najpopularnijih proznih knjiga u Mađarskoj.

Beogradska izdavačka kuća Kontrast izdavaštvo objavila je prevod romana Abigel koji potpisuje Marija Cindori Šinković. Ovo jedinstveno i briljantno delo omladinske literature mnogi u poslednje vreme dovode u vezu sa dobro poznatim ciklusom o Hariju Poteru, ponajpre zbog nekoliko začuđujućih paralela između romana i ciklusa Džoan Rouling.

Glavni lik romana je Georgina Gina Vitai, razmažena devojka iz Budimpešte, ćerka generala. Otac je 1943.  bez objašnjenja šalje u institut Matula, seoski protestantski internat za devojke. Zatvoreni puritanski svet Matule primorava Ginu, koja je navikla na bogatstvo i slobodu, da se odrekne mnogih stvari u svom životu. Ona mora da prekine vezu između sebe i spoljnog sveta. Stroga pravila, užurban  raspored, neuređeno, monotono okruženje daleko su od njenog prethodnog, lagodnog života. Nakon što su je školske drugarice označile  kao izdajicu, Gina je  usamljena i pokušava da pobegne. Njen pokušaj ne uspeva, jer je nastavnik, gospodin King, pronalazi i odvodi natrag u školu. Njen otac, međutim, i dalje ne nudi objašnjenje za razloge zbog kojih je za nju nužno da ostane tamo.  Prava istina je da je general Vitai vođa pokreta otpora unutar vojske, i ne želi da njegovi neprijatelji pronađu njegovu ćerku. Kada sazna za nju, devojčica pokazuje zrelost i dobrovoljno prihvata svoje „zatočeništvo“, mireći se sa ostalima. Institut se više ne čini toliko nepodnošljivim, jer Gina postaje deo zajednice  i prihvata Matulinu tradiciju, koju je do tada smatrala detinjastom.

Najveća legenda škole isplela se oko statue u vrtu, koju devojčice imenuju Abigel. Tajanstveni dobrotvor koji pomaže svima ako joj napišu pismo pojavljuje se i u Gininom životu. Štaviše, Abigel ne samo da rešava probleme adolescenta, već preuzima ozbiljne poduhvate, poput  pribavljanja novih dokumenata za učenice jevrejskog porekla. Ginin otac je ne zove mesecima, ali ona biva umirena kada je nađe njen budimpeštanski prosac, Ferika Kunc, koji želi da pobegnu zajedno. Plan propada, ali devojčica, ipak, mora da ode. Vetrovi rata stigli su do naizgled neosvojive Matule. Uz pomoć Micike Horn, bivše Matuline učenice i ratne udovice, Gina beži iz Instituta. Dobija novi identitet i saznaje da je nastavnik kojeg je tokom školske godine mrzela i na kojeg je gledala s prezirom zapravo njen najveći pomagač i spasilac mnogih života.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *