Morphine i Mark Sendmen: muzikom protiv bola

Zamislite duboki, mek, taman zvuk sačinjen od mešavine bluza, džeza, „klasičnog“ i indie roka. Eto „low rock” benda Morphine.

Morfin – ime, san, lek

Bend Morphine, nosi vrlo intrigantno ime jer osim na neverovatan zvuk, istovremeno aludira na morfijum, koji se koristi za ublažavanje jakih bolova. Mark Sendmen, frontmen benda  je jednom prilikom rekao da voli etimologiju reči morfijum, jer potiče od grčkog boga snova Morfeja, koji je, da budemo precizni, sin Hipnosa, takođe boga sna, a njemu je rođeni brat niko drugi do sam bog smrti, Tanatos.

Otkud taj Morphine zvuk?

Mark Sendmen, član alternativnog rok bluz benda Treat her right, Dejna Koli, član lokalne bostonske grupe Three Colors i bubnjar Džerom Dupri osnovali su 1989. godine u Bostonu, bend Morphine.

Dupri je 1991. godine zbog lošeg zdravlja otišao iz benda, da bi se vratio 1992. godine i snimio album Good. Za vreme njegovog odsustva zamenjivao ga je bubnjar benda Treat her right, Bili Konvej.

Ono što je Morphine izdvajalo od drugih bendova koji su takođe imali miks roka, bluza i džeza u svom zvuku bio je odabir instrumenata, ali i način sviranja. Zvuk bubnjeva i saksofona Dejne Kolija (svirao je često i dva saksofona istovremeno), kao i Markova bas gitara sa dve žice stvorili su ono što je Sendmen zvao „low rock“. Što se dve čuvene žice tiče, bas gitara ih obično ima četiri, ali ne i kod Sendmena, koji je prvo svirao samo sa jednom, a tek kasnije sa dve. Do toga je izgleda došlo slučajno, dok su svirali, sudeći po Dejni Koliju, mada je neosporno da je Mark tragao za „pravim“, novim zvukom:

Kada smo jednom bili u njegovom stanu, zvuk je samo na neki način „kliknuo“. To je bio jedan od onih „eureka“ momenata, znate? Nije bilo ničega što smo mogli da predvidimo.[1]

Predlažemo da za početak čujete jedan instrumental,pa da zatim pređete na pesme u kojima je osim prepoznatljivog Morphine zvuka i Sendmenov glas.

Zanimljivo je pomenuti da je baš ova „morfijumska“ muzika postala mera očekivanog kvaliteta benda; podrazumevalo se da od Morphine-a publika neće dobiti ništa manje savršeno od onog što su već čuli. Ljubitelji Morphine-a su očekivali da kvalitet bezuslovno ostane, i da zvuk bude prepoznatljiv. Sa druge strane, upravo taj „dobri stari zvuk” nekima je zvučao kao ponavljanje istog, a ne kao mera kvaliteta, pa su mnogi komentari upućivali da će ih baš to odvesti u propast.

Bas sa dve žice, baritonski saksofon, stvar sa bubnjevima, o, da. Iz nekog razloga, ljudi su na neki način gotovo želeli da tome vide kraj.[2]

I Sendmen je, dakako, prokomentariosao priču o dve strune, ali na svoj način:

Mnogo je lakše sa dve strune, jer ako imate više od dve lakše je pogoditi pogrešnu notu.[3]

Evo i vizuelno inovativnog, čuvenog spota za pesmu „Early to bed“, nominovanog za Gremi nagradu.

Mark Sandman „(…) vas very… Dorian Grey“[4]

Ključni sastojak koji je činio bend tako jedinstvenim, bio je, osim muzike razume se, i Sendmenov baritonski dubok, topao glas. Dakako, nije samo glas, što se Marka Sendmena tiče, bio nesvakidašnji. Po svedočenju poznanika i prijatelja bio je vrlo harizmatičan na sceni i van nje, sa poznatim lakonskim izražavanjem, škrt na odgovorima i objašnjenjima bilo koje vrste, naročito novinarima:

Bio je vrlo spora, lakonska osoba. Ne voli da objašnjava stvari mnogo. Voli da govori sporo.[5]

Delovao je, sudeći po komentarima poznanika i prijatelja, gotovo vanvremeno: „(…) to je kao, ko je ovaj čovek, čini se kao da je van vremena, van prostora, mogao bi biti iz budućnosti, prošlosti (…).[6]

Rukopis Marka Sendmena - Youtube screenshot

Rukopis Marka Sendmena

Mark i Sabin

Mark i Sabin

Pre početka muzičke karijere, po diplomiranju na Univerzitetu u Masačusetsu, bavio se svim i svačim, od taksiranja i gradnje, do ribolova. Bio je član u mnogim bendovima pre Morphine-a, a najpoznatiji je Treat Her Right, osnovan takođe u Bostonu 1984. godine. Mark je ovde svirao „nisku gitaru“ (low guitar), Bili Konvej bubnjeve, Dejv Kampanj gitaru, a Džim Fiting harmoniku. Sendmen je na privatnom planu bio u ozbiljnoj vezi sa Sabin Hrečdakjen (radi zanimljivosti, ovako se piše – Hrechdakian)

Taman kad je bend postao prepoznatljiv i činilo se, vrlo stabilan i oran da nastavi da stvara isto, a drugačije, Mark Sendmen je umro, u sred nastupa za vreme festivala „Nel nome del rock“ u Palestrinu, Italiji. Iz ugla Dejne Kolija to je izgledalo ovako:

Na početku pesme „Supersex“ (…) pogledao sam na desno i samo sam video da mu se savijaju kolena. Pao je dole, unazad, sa basom na sebi, i celo mesto je postalo potpuno tiho.[7]

Gotovo odmah u štampi i na televiziji, moglo se saznati o njegovoj smrti, mada vrlo često na izvitoperen način. Osim što se moglo pročitati da je kolabirao u Rimu, smesta su počeli naslovi koji aludiraju na korišćenje kokaina, bez provere, naravno. Bilo je naprosto zgodno i njega, kao i mnoge druge poznate muzičare svrstati u gomilu dobrih stvaralaca, umrlih od predoziranja. Ipak, ovde to nije bio slučaj ma koliko to zvučalo zgodno kao naslov za novine. Mark je, kako se Sabin kasnije prisećala kratko pre smrti imao zdravstvene tegobe koje jezanemario:

Sedeli smo na kauču uveče, i počeo je da se žali na bol i kratak dah. Trajalo je samo par minuta i onda je bio dobro. (…) Pitala sam ga želi li da ode u bolnicu, ali je odbio. Kada si još uvek relativno mlad, ne pretpostaviš najgore kada se nešto takvo desi. Misliš da će to proći. Nije velika stvar. Svi smo osetili čudne bolove u grudima s vremena na vreme. [8]

Obećao je da će otići na kontrolu kada se vrati sa turneje, što se naravno, nije dogodilo.

Jedna od vesti o smrti Marka Sendmena

Jedna od vesti o smrti Marka Sendmena

Osim ovih upozoravajućih signala, ishodu su čini se, dopirneli i veliki stres koji je Mark kao frontmen benda trpeo, kao i jaka vrućina tog dana. Pošto se njegova porodica nije oglasila povodom uzroka njegove smrti, ostalo je definitivno da je to srčani udar. Naravno, mnoštvo teorija na tu temu i dalje se razvijalo. Jedan od mogućih razloga zašto se o uzroku smrti ništa zasigurno ne zna može biti i verske prirode, kako su Markovi roditelji Jevreji, a u hebrejskoj tradiciji telo se posmatra kao hram duše koji bi autopsijom bio oskrnavljen. Naravno, ovo ne uzimamo kao činjenicu već kao još jednu mogućnost u tumačenju. [9]

Albumi i poetski tekstovi

Morphine ima pet albuma: Good (1992), Cure for Pain (1993), Yes (1995), Like Swimming (1997), i The Night (2000) koji je posthumni. Takođe postoji i live album Bootleg Detroit. Svaki od njih nosi speciifičan, a prepoznatljiv zvuk. Bitan segment pesama su i Sendmenovi tekstovi koji se slobodno mogu okarakterisati kao poetski. Njima se veoma često pripisuju biografski elementi iz života budući da je Mark izgubio dva brata što je jako uticalo na njega.

Evo jednog predloga za slušanje sa albuma Cure for Pain:

Let’s take a trip together
Headlong into the irresistible orbit

Kokoška preporučuje da neizostavno samostalno pročitate bar neke od tekstova uz slušanje pesama.

„Cure for Pain – The Mark Sandman story“

Someday there’ll be a cure for pain
That’s the day I throw my drugs away
When they find a cure for pain“

Ime jedne od pesama sa istoimenog albuma iz 1993. godine postalo je ime dokumentarnog filma o Marku Sendmenu, iz 2011. godine u režiji Roba Gordona Bravlera i Dejvida Ferina. U ovom dokumentarcu možemo čuti izjave njegovih roditelja i sestre, videti razglednice koje im je slao dok je bio ribar, odsečke intervjua i nastupa, fotografije. Takođe, vidimo Sendmena iz ugla njegovih kolega i tadašnje devojke Sabin. Ako već niste, preporučujemo da pogledate ovaj dokumentarac.

 

[1] http://www.huffingtonpost.com/tony-sachs/life-after-death-the-lega_b_225352.html

[2] isto

[3] Citat iz dokumentarnog filma

[4] Isto

[5] isto

[6] Isto

[7]   http://www.huffingtonpost.com/tony-sachs/life-after-death-the-lega_b_225352.html

[8] http://michaelazerrad.typepad.com/you_and_what_army/2010/11/real-story-mark-sandman.html

[9] http://michaelazerrad.typepad.com/you_and_what_army/2010/11/real-story-mark-sandman.html

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *