Sto godina samoće, Ljubav u doba kolere. Gabrijel Garsija Markes, nobelovac, ozbiljan pisac, velikan svetske književnosti, uticajan i značajan.

Markes, ozbiljan književnik. Preuzeto sa Templetontwins Tumblr

Da – ali to uopšte nije zabavno. Iako su nesumnjivo sjajna i značajna dela, spor i razvučen tok radnje Ljubavi u doba kolere zahteva ogromnu količinu strpljenja, a Sto godina samoće je svet u koji je lakše uroniti nakon male pripreme. Neko kome je jedan od ova dva romana prvi kontakt sa Markesom mogao bi da pomisli, pujpujdalekobilo, da je tip dosadan, naporan i nerazumljiv.

Srećom, dopadljivi brkajlija je doneo na svet i tri kraća romana, koji nisu ništa manje bogati od njegovih kapitalnih dela, ali su daleko pristupačniji. Igrajući se na ivicama žanrovske književnosti – krimića, ljubića, istorijskog romana – Markesu uspeva da postigne onu vrstu napetosti i uzbuđenja koja čini da se popularna književnost čita u jednom dahu. Istovremeno, on ostaje potpuno svoj: u ono što je poznato i očekivano uvodi neobičnost magijskog realizma koja pomera granice i preispituje sve ono što se naizgled podrazumeva i u životu i u književnosti.

Ako ste ikada bili u iskušenju da okusite nešto kolumbijsko što izaziva zavisnost, Kultur!Kokoška vas ohrabruje da probate Markesa: uticaji na zdravlje su isključivo pozitivni. Doza ekscentrizma u sva tri romana idealna je za prvo upoznavanje. Odaberite svoj slatki otrov i zaljubite se.

Jedan neobičan krimić: Hronika najavljene smrti

Scena iz filma Frančeska Rosija. Preuzeto sa i-italy

Loša vest: braća Vikario će ubiti Santjaga Nasara ne bi li spasili ukaljanu čast svoje sestre.

Dobra vest: ovo nije spojler.

Iako će vam na samom početku reći ko je počinio zločin, kako i zašto, Markes uspeva da održi uzbuđenje i napetost do samog kraja. Predrasude, pravila i uverenja stanovnika malog grada, u sudbonosnom spletu okolnosti, dovode do situacije u kojoj je zločin ne samo nužan, već i do te mere predvidljiv da niko nije u stanju da ga spreči. Zajedno sa komšijama  i prijateljima koji zbunjeno tumaraju kroz sopstveno društveno okruženje u jutro tragedije, bespomoćan ostaje i čitalac. Upravo je ovaj osećaj nemoći da se zaustavi nešto što deluje toliko suštinski nepotrebno ono što vas navodi da stranice okrećete jednu za drugom sve do kraja, kada je Santjago Nasaro napokon usmrćen od ruke braće Vikario, a  završnica romana uranja u njegov početak, zatvarajući krug i spremna da ga poče iznova.

Ako se mora izdvojiti jedna stvar koja Markesa čini književnim genijem, to je sposobnost da roman ovako složene strukture izvede sa toliko virtuoznom lakoćom da čitalac, zauzet vrtlogom podstaknutih briga i strahova, ni ne primeti da je suočen sa nečim izuzetno ozbiljnim i značajnim.

Jedan neverovatan ljubić: Sećanja na moje tužne kurve 

Preuzeto sa NY Times

Ljubav je jedan od osnovnih činilaca u skoro svim Markesovim delima, ali u svom poslednjem romanu, objavljenom kada je imao čak 78 godina, on uzdiže ovaj motiv na jedan sasvim novi nivo. Junak Sećanja na moje tužne kurve ne veruje u ljubav, a seks uvek kupuje. Za svoj devedeseti rođendan, odlučuje da se “časti” izuzetno mladom, nevinom prostitutkom. Četrnaestogodišnju devicu u bordelu zatiče kako mirno spava, i zaljubljuje se istog trenutka.

Možda je još na početku trebalo napomenuti da je ovo kontroverzan roman, koji se ne libi da udari direktno na predrasude o tome šta znači ljubav, kada joj je vreme, i koji su preduslovi za to da se priča završi srećno. Međutim, priča pleni svojom dirljivošću, dok razotkriva jednostavnu istinu da čak ni na pragu smrti nije prekasno da čovek okrene novi list i počne iznova da otkriva šta je to što je bitno za njegovo postojanje.

Jednostavniji, ali možda iskreniji od druga dva ovde prikazana romana, Sećanja na moje tužne kurve je čudesna priča o neprikladnom i neočekivanom. I kada se korice romana sklope, ostavljeni smo sa pitanjem: zašto bi bilo šta sprečavalo starce da se zaljubljuju poput klinaca? Danima nakon čitanja, zagarantovano je dobroćudno i setno smeškanje kalemegdanskim šahistima.

Jedan bajkovit istorijski roman: O ljubavi i drugim demonima

Scena iz filma Hilde Hidalgo. Preuzeto sa Random walk through film

Iako bi i ovo mogao biti i ljubavni roman, ovde su ipak prevagnule opštije istorijske teme: kolonijalizam, religija, susret kultura, nerazumevanje. O ljubavi i drugim demonima se bavi inkvizicijom, ali iskorakom iz Evrope u španske karipske kolonije uranja u tipično markesovski svet vrućine, memle i zaborava. Junakinja priče, Sierva Maria de Todos Los Anheles, odrasta na granici između dva sveta: rođena sa plemićkom titulom, a odgajena među višejezičjem i verskim šarenilom afričkog roblja. Splet slučajnosti dovešće do naglog sudara njenih stvarnosti, i ostaviti je prepuštenu na milost i nemilost nesporazumima i sujeverju.

Na neki način, ovaj roman je sličan Hronici najavljene smrti, jer kroz njega provejava ona ista neizbežnost koja ne proizilazi iz više sile, već iz proste slabosti ljudi koji su uvek na korak od sprečavanja fatalnog kraja. A zatim je, naravno, tu i ljubav: kao i obično kod Markesa, iznenadna, čudnovata, pogubna i dirljiva. Svaki lik koji će prošetati kroz tragičan usud Sierve Marie oplemenjen je dodirom neobičnog koje se graniči sa neverovatnim. Zajedno sa slikovitim i egzotičnim mestima i situacijama, oni čine svet oko sebe magičnim, i kao da su i sami zbunjeni onda kada se u njega uplete surova stvarnost. Roman koji guši u neverici i istinskoj strasti, O ljubavi i drugim demonima je kandidat za svačijeg omiljenog Markesa.