Letnje preporuke za čitanje

Bilo da ovo leto provodite na plaži, u zakasnelom karantinu, ili na terasi usijale zgrade, sigurni smo da ćete u jednom trenutku dograbiti knjigu, makar da se zavarate da ćete baš ovog leta pročitati sve ono što ste namerili, da biste sekund kasnije nastavili da skrolujete. Ipak, ima knjiga uz koje će vaša namera da čitate biti lakše ostvariva, pa proberite nešto za sebe iz naših preporuka i pravac knjižara ili biblioteka!

Stakleni hotel – Emili Sent Džon Mandel

Pandemija se spominje samo jednom, što je dosta dobro. Preuzeto sa carobnaknjiga.rs

Emili Sent Džon Mandel je postala poznata pre sedam godina zbog knjige Stanica jedanaest koja je opisivala iznenadnu pandemiju i njene posledice. U želji da izbegnem previše realne scenarije, danas vam preporučujem drugu knjigu Mandel koja vas neće traumatizovati – sem ako niste uključeni u proneveru novca, onda pređite na sledeću preporuku.

Kada na prozoru skupog hotela osvane zloslutni grafit – „Zašto ne progutaš slomljeno staklo?“ – nekolicina ljudskih puteva se zamrsi. Melanholična Vinsent nekako ulazi u neočekivanu vezu sa milionerom Džonatanom Alkaitskom (kome je grafit verovatno i upućen), dok njen polubrat Pol biva otpušten zbog incidenta i odlazi svojim putem. Knjiga opisuje njihove životne puteve, odluke i posledice. Mandel i najsporednije likove čini živopisnim, dok oni glavni uspevaju da nas potpuno hipnotišu. Mada je u centru dešavanja finansijska pronevera, ova knjiga je sve samo ne suvoparni narativ o ekonomskim procesima. Stakleni hotel je empatična priča o odgovornosti. S jedne strane, Mandel pripoveda o neobičnim ljudima u još neobičnijim okolnostima, ali sa druge uspeva da nas natera da se bespovratno povežemo sa Vinsent i Polom. Pa ko od nas nije napravio baš glupu grešku nekad i probao da se nosi sa posledicama tako što npr. promeni identitet ili se baci sa broda?

Dejzi Džouns i šestorkaTejlor Dženkins Rid

Ko je dizajnirao ove korice, samo želimo da razgovaramo? Preuzeto sa laguna.rs

Ako biste radije da ovog leta čitate neku laganiju knjigu, možda će vam više leći Dejzi Džouns i šestorka. Iza neprivlačnih domaćih korica zapravo leži priča o muzici, ljubavi i, najviše od svega, čistom rokenrolu. Ako i dalje preslušavate ovogodišnje pobednike Eurosonga i vičete „Rokenrol nije mrtav“ dok svirate vazdušnu gitaru, preporučujem vam da zavirite u ovaj roman. Knjiga je napisana kao dokumentarac, što verovatno zvuči čudno, ali je istinito – radnju pratimo kroz intervjue sa članovima fiktivnog rok benda, te je jako lako sva dešavanja i scene videti kao film u glavi.

Očito inspirisan izvesnom stvarnom grupom čija su karijera i muzika obeležene ljubavnim skandalima, ovaj roman nam opisuje rođenje, život i smrt rok sastava. Dejzi Džouns i Šestorka je bend sačinjen od, iznenađujuće, solistkinje Dejzi, predodređene da postane zvezda, i – pogodili ste – Šestorke, već poznatog benda sa harizmatičnim Bilijem Danom na čelu. No, ovaj roman je više od pukog seksa, droge i rok‘n‘rola jer svedoči o jednom dobu i muzici koja nas i dalje opija, kao i o intrigantnim likovima na koje ćete urlati, za koje ćete navijati, i koje ćete voleti u isto vreme. Najbitnije od svega, ne spominje se nikakva pandemija.

Preporučuje Anja Zlatović


Sputnik ljubav – Haruki Murakami

Ovo je prvo Murakamijevo delo objavljeno na srpskom, u izdanju Geopoetike. Deo naslova deli ime s prvim veštačkim satelitima, što je metafora za ljudsku čežnju, oličenu u psu Lajki i pitanjem u šta je pas gledao „u toj beskrajnoj samoći svemira”? A čežnja, u svom najopštijem smislu, na drugom kraju sveta, u Japanu, poprima obrise dublje nego što je moguće zamisliti pre upoznavanja sa ovim sjajnim piscem. Naime, Murakamijev Japan nije Japan kao svetsko privredno čudo i postojbina samuraja ili zemlja iz koje je svet zahvatila mange/anime manija. On se u mnogome oslanja na zapadnjačku popularnu kulturu, pa je tako svoje najpoznatije delo, Norveška šuma, naslovio po pesmi Bitlsa. Njegovi junaci su ljubitelji umetnosti i samoće.

Glavni junak, K., mladi učitelj, zaljubljuje se u Sumire, koja ima poriv da postane pisac. No, ona razvija emocije prema Mju, poslovnoj ženi u kasnim tridesetim, pa Sputnik ljubav prerasta u neobičan ljubavni trougao. Postaje njena asistentkinja i prati je na zabačeno grčko ostrvo, gde u jednom trenutku – nestaje. Ovde pisac pribegava još jednom svom prepoznatljivom elementu: njegove priče su gotovo uvek pomalo ovde, a pomalo negde tamo, ali nije lako reći gde se završava stvarnost i počinje nadrealno… Jer su granice ljubavi, strasti i erotike podjednako upitne. Tu se K. upušta u detektivsku potragu gde pisac evocira jednog od svojih neskrivenih favorita, Rejmonda Čendlera. Budući da je veliki deo života proveo izvan Japana, Murakami je odličan poznavalac drugih kultura, pa ako ovog leta ne idete na more, skočite do Grčke kroz ovaj roman; čak i bez dobrodošlice.

Činilo se da ostrvo na koje sam se uputio nije bilo toliko popularno kao turističko mesto, jer sam na brodu uočio tek pokojeg turistu. Većina putnika su bili meštani, uglavnom starci, koji su otišli do grada da pozavršavaju svoje svakodnevne poslove. (…) Svi su, kao po dogovoru, imali duboke bore i bezizražajna lica. Kao da su im nemilosrdno sunce i težak fizički rad s lica oduzeli svaki izraz osećanja.

Preporučuje Andrija Mihajlović


Moja porodica i druge životinje – Džerald Darel

Prvi deo Krfske trilogije Džeralda Darela, Moja porodica i druge životinje, možda je među očiglednijim izborima za leto, bez obzira na to putujete li u Grčku ili ne. Mlađi brat čuvenog Lorensa Darela počeo je da se bavi pisanjem prvenstveno humorističke autobiografske proze kako bi finansirao svoje prirodnjačke ekspedicije. U svojim najpoznatijim delima, osim priča o porodici Darel, najviše se bavi upravo različitim životinjama koje je susretao i proučavao kada je od svoje desete godine živeo na Krfu.

Iako bi knjiga trebalo da je satkana od stvarnih događaja, onakvih kakvi su ostali u Darelovom sećanju, on neobjašnjivo izostavlja činjenicu da je na Krfu sa porodicom Darel živela i Lorensova supruga, mada se ekstenzivno i uglavnom sa neodobravanjem bavi društvenim životom svog najstarijeg brata. Međutim, od porodice i njihovih nesuglasica ipak su interesantnije druge životinje i čista dečja radoznalost sa kojom im prilazi mali Džerald Darel, bez obzira na to da li su u pitanju škorpije ili kornjače. Ova knjiga vas možda neće sprečiti da i ovog leta svoj najbolji repertoar psovki upućujete komarcima, ali ćete zahvaljujući njoj verovatno početi da više cenite živi svet koji nas okružuje. Moju porodicu i druge životinje, kao i drugi deo trilogije – Ptice, zveri i rođaci, kod nas je objavila izdavačka kuća Hoplit.

Beatlebone – Kevin Beri

Fiktivne priče o stvarnim ličnostima verovatno su jedan od najizazovnijih žanrova u književnosti, a zadatak postaje još teži kada kao glavnog lika odaberete nekoga toliko popularnog kao što je Džon Lenon. Upravo je to učinio Kevin Beri u knjizi Beatlebone koja je smeštena u 1978. i govori o Lenonovoj potrazi za ostrvom nadomak Irske koje je impulsivno kupio krajem šezdesetih, na vrhuncu slave Bitlsa. Jedanaest godina nakon kupovine nenaseljenog ostrva (a šta ste vi radili sa 26?), Lenon se bliži četrdesetoj, upada u kreativnu blokadu i zaključuje da mu je potrebna samoća i terapija vrištanjem (uviđavno od njega da kao lokaciju za to odabere pusto ostrvo). Međutim, dolazak do ostrva teži je nego što je očekivao i Lenonovo putovanje postaje zaista magično i misteriozno, istovremeno frustrirajuće i katarzično. Mahom sačinjen od dijaloga, roman Beatlebone pun je jezičkih vratolomija koje zahtevaju koncentrisano čitanje za puno uživanje, ali ukoliko ovog leta uspete da pobegnete na svoju verziju Lenonovog ostrva, biće vam odličan pratilac.

Preporučuje Milica Joksimović


The Fran Lebowitz Reader, Fren Lebovic

Iako svako leto odlučujem da se posvetim čitanju ili ponovnom čitanju nekog kapitalnog dela poput U potrazi za izgubljenim vremenom i onda ne pročitam ništa ili jako malo toga, ovo leto je drugačije i kao i neka od najbolje provedenih leta odlučila sam da makar deo njega posvetim čitanju onoga što bismo na engleskom nazvali non-fiction, a u ovom slučaju, preciznije, na srpskom – esejistike.

Nakon gledanja odlične dokumentarne serije Pretend It’s a City u režiji Martina Skorsezea, gde njegova prijateljica i pisac Fren Lebovic i on pričaju o životu u Njujorku, odrastanju, muzici, ispresecani arhivskim televizijskim snimcima, odlučila sam da pročitam nešto što je Lebovic napisala i dokopala The Fran Lebowitz Reader, knjige koja obuhvata oba (i jedina, ako izuzmemeno jednu knjigu za decu) njena dela, Metropolitan Life i Social Studies. Nažalost, nijedna od ovih zbirki nije prevedena na srpski, a Lebovic je postala poznata i po višedecenijskoj kreativnoj blokadi, tako da je pitanje kad ćemo je čitati u nekom domaćem izdanju, ali ko zna!

Ono što eseje u obe ove zbirke čini posebnim je upravo Fren Lebovic, njen britak humor i jezik, i to što, uprkos tome što su neke od tema o kojima piše zastarele, ovi eseji i dalje uspevaju da budu više od špijunki za gledanje u prošlost. Lebovic takođe uspeva, kao što se vidi i u Pretend It’s a City, da u isto vreme bude kritizer svih i svega i satiru dovede do nivoa umetnosti, ali i da između redova te principijelne satire i cinizma, pokaže i zašto piše, zašto baš tako piše, i dozvoli da, kad treba, provire i ljudskost i toplina.

Preporučuje Anja Baudisch


Naslovna ilustracija: Manuel Baudisch

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *