Ilustracija: Miloš Bogdanović

Prolog

Upečatljivi, misteriozni muški glas komentariše video snimak na kome dve svetleće kugle prave, kao nekom nevidljivom silom, krugove u škotskom polju kukuruza. Kao da to što vidimo nije dovoljno neobično samo po sebi, i kao da nije dovoljno što glas naglašava kompleksnost i misterioznost oblika, u pozadini se čuje neodređeno pištanje, nalik na plač neke praistorijske ptice. Istovremeno, jeziva i šarena bitka, u potpunoj tišini, besni nedaleko odatle.

U sekciji sa komentarima.

Istraživanje onostranog i fantastičnog često navede na jednako fantastične komentare tog velikog smetlišta koje zovemo internet. Naširoko i nadaleko se raspravlja o autentičnosti snimka, tome da li je Putin upozorio Obamu na Nibiru ili nije, i tome slično. Izdvajamo:

Konačno, po mom mišljenju, autentični snimak kreiranja krugova u žitu. Ali, upozoravam vas ako je ovo lažnjak osetićete gnev Gospodnji. (slobodni prevod jednog od komentara)

Zašto je ova bitka neobična? Zato što je priloženi video otkriven kao prevara filmskog studenta 1996. godine. Pre 26 godina. (Do ovog podatka autor je došao s neverovatno napornih pet do šest klikova mišem.)

Šta to, dakle, podstiče ljude da kopaju po ovom i sličnim slučajevima, čak i kada su razotkriveni? Neinformisanost, trolovanje, potreba za onostranim? Ili zaista postoji nešto zanimljivo u tom žitu, čak i kada nije na slavskoj trpezi?

Kako je đavo odneo šalu

Mesto: Grofovija Hartfordšir u Engleskoj, inače čuvena po brojnim filmskim studijima u kojima su snimani i Indijana Džons i Ratovi zvezda, a u skorije vreme, mesto snimanja Hari Poter franšize.

Na ovom (očigledno po više stvari magijskom) mestu, 1678. godine, kao propratna ilustracija za priču o jednom seljaku, u jednom pamfletu pojavila se sledeća ilustracija:

Crtež, i tekst priložen uz njega, govori sledeću (navodno istinitu) priču:

Bio jednom jedan hartfordširski seljak, i na svom hartfordširskom imanju imao hartfordširsko polje šuštave šumeće trave (tri puta brzo, izazivamo vas). Kako je tu travu trebalo pokositi, seljak unajmi mladića ornog i vičnom tom poslu, ali mu se ne svide cena koju je mladić zatražio. Zato ga naš seljak odbije uz komentar da bi radije voleo da mu sam Đavo pokosi polje, nego da isplati pomenuti novac.

Ne lezi vraže, iste te noći seljaka je probudila buka i plamena svetlost koja je dolazila upravo sa pomenutog polja. Naoružan vilama i strahom, seljak se približio izvoru svetlosti i video upravo đavola kako marljivo kosi, uz pomoć plamenova, ostavljajući za sobom pravilan krug.

(Priča ne govori šta se desilo dalje sa seljakom, ali pretpostavljamo da je uzeo grabulje i ćutke uzeo da navlači travu na gomile.)

Pomenuta anegdota se uglavnom uzima za početak istorije krugova u žitu (ne računajući ranije, dvosmislene zapise, za koje se čini da pre govore o vilinskim kolima). Ipak, ovaj primer mnogi osporavaju kao relevantan za moderne krugove, po dve osnove:

•  savremeni krugovi su napravljeni poleganjem žita, ne njegovim košenjem
• polje iz priče nije pokriveno žitom, već travom
• (Đavo se, koliko nam je poznato, od onda nije pojavljivao da ponovo kosi [Autorova stavka])

Cereolozi (u slobodnom prevodu; cereologists u originalu), odnosno ljudi čija je primarna struka zanimanje za krugove u žitu će, pored pomenutih odstupanja, ipak uglavnom spomenuti ovaj slučaj. I to nije slučajno. Pored pomenute zgode, postoji još samo nekolicina onih koji se pojavljuju sve do druge polovine XX veka, kada broj nastalih krugova drastično raste. A svaki ozbiljan cereolog će vam priznati da je neka tema daleko misterioznija ako je aktuelna još od davnog 17. veka, nego ako je iz ovog nezanimljivog, magije lišenog novog doba.

Ironično je da je, ovaj put, od okultnog daleko zanimljivije sve ono što sa njim nema nikakve veze, a ima svake sa umetnošću, prevarom – i dobrom zajebancijom.

Dylan Dog se suočava sa misterijom krugova u žitu, u priči inspirisanoj đavolom iz Hartfordšira. (Izvor: autorova biblioteka)

KRUGOVI U ŽITU ULAZE U MODU

Negde krajem sedamdesetih, otprilike u isto vreme kada se pojavljuju prvi strip o Garfildu, Briljantin, Lovac na jelene i Bouvijev Heroes, krugovi u žitu doživljavaju bum, najpre u Velikoj Britaniji, a onda i širom sveta. Oduševljenju u javnosti nema kraja: jedni u tome vide znak više inteligencije, Boga ili vanzemaljaca; drugi traže objašnjenja u meteorološkim pojavama; treći u neobičnom ponašanju životinja (naime, ’80-ih se pojavljuje teorija o ježevima koji u jurnjavi oko parenja, nekako, uspevaju da naprave savršene geometrijske oblike na žitnim poljima), četvrti to shvataju kao znak planete kojim pokušava da nam skrene pažnju na sveopšte zagađenje…

Jedna od autoru omiljenih teorija je ona iz Tasmanije, data u zvaničnoj izjavi: ta da kenguri, posle hranjenja opijujajućim cvetom maka, nadrogirani idu u krug i tako prave mala umetnička dela.

Elem: snimaju se filmovi na temu, turizam raste, a koja god viša sila da pravi krugove, u nekom prećutnom skladu bira uvek lako pristupačne lokacije za nove kreacije u žitu. Objavljuju se knjige najeminentnijih stručnjaka. Struja koja zastupa tezu da su mali zeleni tvorci krugova nalazi potvrdu u sve kompleksnijim i savršenijim obrascima.

Ovde stvari postaju zabavne.

„yo mama’s so fat she can make a crop circle sitting in a crop field” (Izvor genijalne forice: youtube.com; izvor fotografije: livescience.com)

Jedne tople, letnje noći, dvojica prijatelja su, veseli, posle nekoliko krigli piva, pod vedrim nebom, došli na genijalnu ideju (a ko ne dođe?). Naime, jedan od njih dvojice se setio priče koju je čuo u Australiji, o misterioznim krugovima koji nastaju na poljima bez poznatog uzroka. Koristeći metalni zasun (reza za zatvaranje vrata, u ovom slučaju poveća metalna šipka) korišćen za zaključavanje radnje za pravljenje ramova u kojoj je jedan od njih radio, prijatelji su se uputili u polje i – napravili jedan lepi, veliki, idealni krug. (Za detaljniji opis procesa pravljenja kruga, pogledati ovde.)

Dvojica prijatelja se zovu David Chorley i Douglas Bower. Godina je 1978.

Dejvid i Daglas u žitu, već u godinama. (izvor: www.todayifoundout.com)

Medijska propraćenost koju je je pojava kruga izazvala zabavila je dvojicu prijatelja, koji su odlučili da ponove foru. I opet, pa još jednom. Počelo je da se govori o višoj inteligenciji upletenoj u stvar. Krugovi su počeli da se pojavljuju širom Zemljine kugle. A Dejvid i Daglas su se jako, jako fino zabavljali. Tako su, kada su meteorolozi pronašli moguće rešenje za kružne oblike (ciklonima), počeli da pravi ćoškaste, nepravilnije oblike, pa su jadni meteorolozi morali da nalaze sve komplikovanija i neverovatnija objašnjenja. Pustili su mašti na volju, i uživali u priči koju su pokrenuli, a koja se sada razvijala u najrazličitijim pravcima.

Ipak, odlučili su da izađu sa istinom na čistac kada je žena jednog od dvojice posumnjala na česte noćne izlaske. U ime ljubavi (a verovatno i želje umetnika da mu odaju počast za delo), dvojac je 1991. izašao u javnost sa pričom, demonstracijom korišćene tehnike, i nacrtima za  preko 200 urađenih paterna.

Ovo, naravno, nije dalo razuveriti cereologe. Ni povremene, slične prevare nisu pomogle (posebno je zanimljiva, po svojoj održivostu u vremenu, video montaža koju je izveo jedan filmski student 1996. godine, poznata pod imenom Oliver Castle video., pomenuta u samom uvodu testa).

Tako se razvila teorija, koja zvuči, otprilike, ovako: da, možda su krugovi u žitu nastali od strane ljudske ruke, recimo da je njih 97% nastalo tako; ali šta je sa preostalih 3%? Šta je sa onim, „pravim” krugovima u žitu?

Problem je, kako se ispostavilo, taj što ne postoji nijedan konkretan način da se „pravi” i „nepravi” krugovi razluče jedni od drugih, osim što su kreatori onih poslednjih poznati, a onih prvih nisu. Što naravno nije obeshrabrilo cereologe, koji su shvatili da, ako već vanzemaljci nisu kreatori krugova, a onda sigurno kontrolišu umove onih koji ih stvaraju. True story.

Stručnjaci za žitne krugove dali su sve od sebe da EEG-om potvrde ovu tezu, pa su prvo merili normalne moždane talase (na kontrolnoj grupi: slučajnim prolaznicima), a potom isto to poredili sa istraživanjima sprovedenim nad ljudima unutar žitnih krugova. Lo and behold, mentalna aktivnost ispitanika je skočila! Ovo, ipak, nije moglo da se tumači kao konkluzivan dokaz: skokovi moždanih aktivnosti su mogli vrlo lako da se objasne uzbuđenjem i nervozom ispitanika, ili čak i njihovim koncentrisanjem na neki oblik (recimo, krug. U žitu.).  Tako se, logičkim zaključivanjem, došlo do toga da i njih (rezultate) kontrolišu vanzemaljci, itd. itd.

Autor, naravno, ne insistira na tome da to nije hipotetički moguće, niti ima bilo šta protiv hipoteze da u ovoliko ogromnom svemiru postoje drugi inteligentni organizmi. (Ono što je sasvim drugo pitanje je verovatnost susreta, i njihove želje da se bave zemljanskim travnjacima.) U to ime, i nikako implicitno povezano:

TURIZAM

Valja samo spomenuti da su krugovi u žitu legitiman izvor zarade na turistima, te da je jedan farmer iz okruga Viltšir, 1996. godine, u četiri nedelje skupio £30,000 i više posetioca nego obližnji Stounhendž u tom periodu.

Moving on.

DANAS

Krugovi u žitu su danas prihvaćen način umetničkog izražavanja. Ljudi se nadmeću po konkursima, bilo za novac ili za to ko izmisli najlepši oblik, a reklamne kompanije koriste krugove u žitu kao još jedan mogući bilbord za svoje firme.  Jedno od čuvenijih umetničkih udruženja, Circlemakers, i danas su aktivni. Iako se bave nečim što hardkor fanovi malih zelenih mogu nazvati blasfemijom, mnogi od njih žive sa uverenjem da, uprkos svemu, neki od krugova mogu biti plod neke nerazumljive sile, ili neke više inteligencije koja nam poručuje nešto još uvek neshvaćeno.

Ali, na kraju, jedino što je bitno je da se zabave. I da ne izgaze žito previše, jer posle neće moći da se pokosi.

Usput, za vas koji niste primetili: Dejvid i Daglas su počeli sa svojim umetničkim radom tačno trista godine posle đavola u Hatfordširu, i početka naše priče.

Da nije možda…?