More i Grad kostiju

More – Džon Banvil Upozorenje:  postoje šanse da vam se ova knjiga ne svidi. Ako više volite trilere priče sa akcijom, nešto za brzo…

More – Džon Banvil

More

Upozorenje:  postoje šanse da vam se ova knjiga ne svidi. Ako više volite trilere priče sa akcijom, nešto za brzo čitanje, srećne događaje i srećne završetke, ako ne volite puno opise i zapetljane priče, ili ako ste prosto zimski i planinski čovek, ne uzimajte ovu knjigu. Ako ste, pak, i dalje na ovom članku i ako ste zainteresovani za obično-neobičnu priču o jednostavno-komplikovanim ljudima, ovo je možda knjiga za vas.

Rekla bih da Džon Banvil „More” nije napisao već oslikao. Njegove reči se jednostavno moraju pratiti jedna po jedna, svakoj treba da se posveti pažnja, jer tek onda možete videti punu sliku mora, ostarelog udovca i istoričara Maksa i ljude koji su prolazili kroz njegov život. Priča (ono što od klasične priče postoji) sporo se razvija i otkriva epizode iz sadašnjosti i prošlosti. Uporedo, Maks priča o povratku u mesto iz detinjstva i niže uspomene jednog leta koje je tu provaeo sa blizancima, Kloi i Majlson, osvćući se i na uspomene na gubitak svoje žene. Ne bih više otkrivala, a ne znam ni kako, jer je čar u deskripciji, u osećanjima i u naraciji. Način na koji je priča napisana skoro pa potiskuje samu priču. Ovo je knjiga koja oslikava život i smrt, tugu i sreću, ljubav i patnju – pa, da skratim priču, govori o svemu oko nas i u nama, naročito o onome pokrenutom neverovatnom snagom sećanja i uspomena.

Izdavač: Laguna

Grad kostiju (Instrumenti smrti) – Kasandra Kler

Grad Kostiju

Priznajem, i dalje čitam YA fiction (fikciju za mlade), i to vrlo predano. I, eto, priznajem, ponekad mi se nešto i svidi. „Grad Kostiju” na primer…

Istina, ova knjiga nije neverovatno, originalno sjajno ostvaranje, niti je novi Hari Poter, ali ako vam prosto treba nešto u tom stilu, što ne opterećuje previše, nešto sa zabavnim paralelnim svetom, magijom, vukodlacima i vampirima koji ne sijaju, serija „Instrumenti smrti” vam možda utoli žeđ. Priča kreće kada petnaestogodišnja Kleri, dok je u nujorkškom klubu sa najboljim prijateljem, Sajmonom, vidi tri tinejdžera koja ubiju mladića. Sve postaje mnogo čudnije kad shvati da to niko drugi nije primetio, nema krvi… niti ima tela. Tu Kleri, spletom raznih okolnosti, otkriva da je mladić zapravio bio demon, da je ona Snenolovac koji lovi demone, da joj je majka oteta i da Džejs, koji je ubio demona u klubu, je savšeno iritantan i zgodan u isto vreme. Ovo je početak „Grada Pepela”, ali i priča koja se proteže kroz naredne (kod nas prevedene) dve knjige (pa i još dve kod-nas-ne-prevedene).

Ono što je sjajno kod Instrumenata smrti je što, i pored osrednje priče, želite da ih pročitate. Likovi nisu originalni, ali ih zavolite. Zapleti su predvidljivi, ali ih isčekujete. Vampiri nisu zastrašujući, ali ne svetlucaju. Priča je pokradena, ali zarazna i neobavezujuća. Ali najbolji kod Instrumenata smrti su humor, konstantne pop-kulturne reference i potpuno verni prikazi hormonalnih tinejdžera koji moraju još pride i da ubijaju demone. Ako tražite delo književnosti, vratite se članku iznad. Ako želite da se zabavite i (eventualno) prestanete da plačete za Hari Poterom, odmah kupite ceo komplet. Jer, ko zna – kad izađe film ovog leta, možda će biće rasprodat.

 Izdavač:  Čarobna Knjiga

 

Slike preuzete sa goodreads.com

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *