U poslednje vreme se prosto desilo da se susrećem, kroz različite forme kulture , sa temom robovlasništva i njegovog ukidanja u Americi, pa mi je bila simpatična podudarnost da je upravo ovo jedna od centralnih tema nove knjige Trejsi Ševalije, “Poslednji begunac”. To da već tri puta spominjem temu robovlasništva je puka slučajnost – verni sam i dugogodišnji ljubitelj njenih dela, i ovu knjigu sam, kao i prethodne zaista isčekivala.

Ne mogu reći, ipak, da sam toliko iščekivala zbog teme  koliko zbog same Trejsi, jer me opis knjige nije privlačio – Ohajo, Kvekeri, robovlasništvo, železnica i šivenje pokrivača nije nešto što bih inače izabrala kao štivo za slobodno vreme, a i samih prvih pedesetak strana me nije  razuverilo.  Ipak, iznenadila sam se kad mi se, zapravo, svidelo – priča, tema, knjiga.

Preuzeto sa www.laguna.com

Ševalije je, kao i inače u svojim delima, odradila majstorski posao sa istraživanjem teme koju piše i vernim opisima svake sitnice koja je u vezi sa radnjom (što se vidi time da na tri strane navodi korišćenu stručnu literaturu). Sama je naučila da šije kape i pravi pačvork i toliko se udubila u funkcionisanje Kvekera, zajednice Prijatelja, da ću to slobodno nazvati istraživanjem „posmatranje sa učestvovanjem“. Ali, nije samo o tome reč. Ništa lošiji posao nije uradila ni sa oživljavanjem likova koji su i zločinci i heroji, i pobednici i gubitnici, i moralni i grešni, a opet je svaki detaljno okarakterisan, čak i oni koji su najsporedniji. Naterala me je (i stidim se!) da simpatičnim likom smatram lovca na robove (čitaj: rasistu), a da pri tome ni sa čime nije umanjila ogavnost njegovih postupaka. Kvekerku, tihu, mirnu, požrtvovanu i, na prvi pogled Mary Sue, Ševalije pretvara u feministkinju, a da ni u jednom trenu ona ne izlazi izvan rama svog lika ili zakona božijeg.

Radnja nije spektakularna u smislu akcije i iščekivanja, ali je sjajno sklopljena, poput svih pokrivača koji se tokom knjige opisuju. Što se više razvija priča, to više želite da je čitate. Nešto što je zvučalo kao blago bljuzgavo (jer nam korice između redova samo kažu: „Kvekerka koja iz Engleske ide u Ohajo, šije pokrivače i pomaže odbeglim robovima“ pa ne možete me kriviti što sam imala predrasude)  je postala knjiga koja se zaista može porediti sa najpoznatijim Trejsinim delom, Devojka sa bisernom minđušom i to sve zahvaljujući prostim, ali posebnim delovima (fabulozna modistkinja, beg kroz kukuruze i seks u poljima su samo neki od njih).

Nemojte misliti da automatski hvalim knjigu zato što sam veliki fan – bila sam vrlo razočarana sa njena dva poslednja dela i mislila da nikad neće napisati nešto što ću voleti kao što sam, na primer, Damu i jednoroga, ali, pogrešila sam. Utisak koji je ova knjiga ostavila je veliki i mislim da vredi dati joj šansu čak iako ne zvuči kao nešto što bi vam inače leglo. Možda se i vi iznenadite.

Izdavač: Laguna