London se u jesen 1888. uskomešao zbog ubistva pet prostitutki u oblasti Vajtčapel. Ove žene su pronađene prerezanih grla i rasporene. Zaključak javnosti i istražitelja bio je istovetan: to je delo hladnokrvnog serijskog ubice. Policija nije uspela da pronađe počinioca ovih svireposti, koji je, zahvaljujući štampi, u istoriju ušao pod imenom Džek Trbosek. Više od 120 godina kasnije, priča je i dalje primamljiva piscima, režiserima i drugim umetnicima koji su fascinirani ubičinim promišljenim postupcima, preciznošću i zadivljujućim znanjem anatomije. Naposletku, i dalje se pitamo koji je bio motiv Džeka Trboseka, zašto je postupao na tako okrutan način i zašto je iznenada stao posle pet savršenih ubistava?

Ubica je – lekar!

U grafičkom romanu Iz pakla Alan Mur pruža sopstvenu interpretaciju činjenica, pretežno zasnovanu na knjizi Džek Trbosek: Konačno rešenje Stivena Najta iz 1977. U pitanju je adaptacija teorije po kojoj je dr Vilijamu Galu – lekaru na kraljevskom dvoru – naloženo da ubije pet prostitutki u Vajtčapelu, u okviru zavere kako bi se zaštitila već uzdrmana monarhija. Naime, kraljica Viktorija saznaje da je njen unuk, princ Edi (Edvard Albert Viktor, vojvoda od Klarensa i Ejvondejla) napravio dete pučanki, te da se u tajnosti venčao njom, sa čime su, sticajem okolnosti, pomenute prostitutke upoznate; stoga Gal dobija misiju da spreči curenje tajne u javnost. On ozbiljno shvata svoj zadatak i eliminiše sve žene koje znaju za kraljevsku bebu. Međutim, ovo ne otkriva zašto se Trbosek ponašao krvožedno.

Kraljica nije zadovoljna.

U jednom od prvih poglavlja dobijamo uvid u um ubice i psihoze čoveka navodno odgovornog za zločine. Pratimo budućeg kraljevskog lekara od detinjstva, njegovu ranu fascinaciju biologijom i napredovanje u medicinskoj struci, uvođenje u društvo masona i tajni sastanak sa kraljicom. Galov pogled na čovečanstvo je proizvod godina puritanskog suzdržavanja od telesnosti, ali i obožavanja ljudskog tela kao umetničkog dela, što se iskazuje njegovom hirurškom veštinom.

Skriveni motivi

Vilijamu Galu ubistva služe za demonstraciju ličnih psihotičnih motiva, ali on ne bi mogao da bude uspešan u svojim poduhvatima da je delovao samostalno. Zato je ispletena široka mreža prećutnih dogovora između raznih slojeva društva – mreža labave moralnosti koja se prostire od kraljevskog dvora, preko podzemlja slobodnih zidara i korumpiranih vlasti, do nezadovoljne javnosti i štampe.

Tematski odjek onoga što ubistva treba da predstavljaju, Gal opisuje ovako:

Dok mu kočijaš pravi drušvo prilikom obilaska grada, Gal iznosi logiku svojih motiva i izbor lokacije za svako ubistvo. Iako ima za cilj da ućutka prostitutke koje nameravaju da ucenjuju Krunu, Gal dalje namerava da ubistva posluže kao simboličan čin suzbijanja žena, odnosno podrške duboko ukorenjenim simbolima muške hegemonije, čiji se primeri mogu pronaći širom Londona, u arhitekturi njegovih građevina.

Štaviše, ideja arhitekture izranja kao važna tema dela uopšte – konkretnije: arhitektura vremena i istorije. „Četvrta dimenzija“ istražuje metafizički pojam vremena kao dimenzije izvan granica ljudske percepcije, vremena kao linearnog niza. Ova ideja ispituje nasilje koje se snažno manifestuje u određenim istorijskim epohama i njegovu ulogu katalizatora u periodima društvenih prevrata.

Osim toga, Iz pakla ističe značaj zločinâ u smislu komentara na strukture vlasti prisutne u viktorijanskom dobu. Kako se opširno navodi u Prilogu 1 stripa, pokret sifražetkinja je tada počeo da dobija na snazi. Ovi počeci progresivizma rođeni su iz ogromnog nesklada između životnih standarda viših i nižih klasa – naročito kad su u pitanju žene. Budući da su uslovi za život postali toliko očajni da se ogromni broj žena okrenuo prostituciji, prostitutka je sama po sebi postala simbol bede radničke klase.

Dalji razvoj

Kako se priča odvija i zaplet komplikuje, širi se i simbolika Galovih postupaka. Tako će, na primer, dobri poznavaoci istorije u naizgled sporednoj sceni smeštenoj u Austriju prepoznati moguću sinhronizaciju vremena ljubavnog čina između izvesnih Aloaza i Klare (njihovo prezime se ne navodi eksplicitno, ali je jasno da je reč o Hitlerovim roditeljima) te začeća njihovog sina sa trenutkom izvršenja prvog ubistva u Vajtčapelu (koji su mahom naseljavali Jevreji).

Interesantno je i pojavljivanje istaknutih istorijskih ličnosti poput Džoa Merika (poznatijeg kao Čovek slon), Oskara Vajlda, Alistera Kroulija i Voltera Sikerta u priči – svi su oni bili Trbosekovi savremenici. Iako im uloge nisu ključne, njihova inkluzija je podjednako intrigantna i smislena.

Budući da Galove deluzije sve više rastu, u trenucima ubilačke ekstaze on doživljava nekontrolisane vizije savremenog sveta (za njega sveta budućnosti koju neće doživeti), koji ga opčinjava koliko ga i užasava; iznenada svestan nadolazećeg vrtoglavog napretka tehnologije, ali i otuđenosti i nikad većeg nerazumevanja između pojedinaca, on konstatuje da je svojim delovanjem „porodio“ dvadeseti vek. Međutim, proročanska saznanja pogubno deluju na njegovo već poremećeno mentalno zdravlje. Sačekavši da ispuni svoj zadatak i zaključivši da je Gal postao pretnja društvu, braća masoni odlučuju da moraju da ga sklone, ali da ne smeju da ga ubiju. Završnica (koju nećemo odati!), kompleksna i sveobuhvatna, no ipak elegantna, spaja sve niti, zatvara krug i tera na razmišljanje.

Vizuelni utisak

Ako očekujete šareni, oku prijatan strip, Iz pakla će vas razočarati. Izobilje nasilja, seksa i krvi samo otežava čitanje. Uz to, crtež Edija Kembela je grub; njegovi potezi su vrlo tvrdi, hitri i besni, skoro impresionistički. Međutim, grafički izraz se mora ceniti prema meri u kojoj se ostvaruje saglasnost između teksta i slike. U tom smislu, može se reći da Kembelov rad više nego adekvatno odražava sadržaj i doprinosi stvaranju mračne, prljave atmosfere vikorijanske Engleske, a „ružna lepota“ njegovog stila kulminira u desetom poglavlju, koje čini ubistvo poslednje žrtve, Meri Džejn Keli – ovo poglavlje je skoro sasvim lišeno dijaloga, a čin kasapljenja prikazan je do najsitnijih detalja i krajnje brutalno.

Fascinacija nerešivim

Sekvenca posebno značajna za razumevanje ovog dela nalazi se nakon završetka naracije stripa i prikazana je u Prilogu 2, svojevrsnom bonus-meta-stripu pod nazivom „Ples lovaca na galeba“, u kom Mur detaljno prepričava stvaranje Iz pakla, temeljno istraživanje legende i proučavanje istoriografskih, literarnih i ostalih izvora koji su mu poslužili kao osnova i nadahnuće. Lukavo se ogradivši preciznom podelom iznetih činjenica na potkrepljene, moguće i izmišljene, on meditira nad neuhvatljivom prirodom beskrajne radoznalosti javnosti u pokušaju da reši nerešiv zločin star više od jednog veka.

Dok autor opisuje različita shvatanja o Trboseku koja su se pojavljivala tokom decenija, neka zanimljiva i provokativna, ali većinom banalna i preterano fantastična, njegova poenta postaje očigledna. Teorije i opravdanja za Trbosekova ubistva će bez sumnje nastaviti da niču, a budući da nikada neće biti načina da se naučno i nesumnjivo dokaže počinilac tih ubistava, ljudi će se iznova vraćati projektovanju sopstvenih identiteta i senzibiliteta u uzroke, a zatim u pojednostavljene sledove događaja koji će moći da zadovolje njihove racionalizacije užasa. Kako Mur objašnjava:

Ubistvo, osim u najstrožem forenzičkom smislu, nikad se ne može raščiniti. […] Detektivska literatura nam govori suprotno: sve je samo meso i hladnokrvna balistika. Ukoliko imate ubicu, motiv i sredstvo, rešili ste zločin. Kad bismo koristili ovaj metod, rešenje za Drugi svetski rat je sledeće: Hitler. Nemačka ekonomija. Tenkovi. Tako se zarad jednostavnosti isključuju složeni događaji. Veći deo svakog ubistva jeste oblast teorije, fascinacije i histerije koju ono stvara. Crna dijaspora. Naš neumorni i zlokobni entuzijazam. […] Džek je odraz naših histerija. Bezličan, on je prijemnik za svaku novu socijalnu paniku. On je Jevrejin, doktor, mason ili zabludeli plemić.

Zaključak

Iz pakla je teška knjiga velikog formata koja se proteže na skoro 600 strana, u okviru kojih su sadržani Prolog, 14 poglavlja nejednake dužine, Epilog, Mape ubistava i dva Priloga. Teško ju je čitati, teško joj je odrediti žanr, teško ju je u potpunosti shvatiti, teško je prepričati sve njene narativne tokove i rezimirati sve nivoe na kojima ona funkcioniše. Iako izgleda kao studija o legendi o Džeku Trboseku i njenom poreklu, Iz pakla pruža mnogo više. Nije to misterija u konvencionalnom smislu, mada u njoj ima policije, detektiva i rešavanja ubistava; čitalac rano saznaje „identitet“ Trboseka, a poslednje ubistvo biva izvršeno negde na polovini priče. Nije ni triler, utoliko što se priča ne vrti oko pokušaja vlasti da uhvati ubicu pre nego što ponovo ubije; vrh policije ga zapravo štiti podmećući narodu žrtvenog jarca, a konačni susret inspektora koji je raskrinkao zaveru i ubice je, u najmanju ruku, antiklimaktičan. Sa druge strane, podrobno se pretresaju sociološko-psihološka pitanja: uloga žene u viktorijanskom društvu; kolektivna neuroza kulture koja je iznedrila ovakvog ubicu; uticaj Trboseka na dvadeseti vek: uspon serijskog ubice, senzacionalizam u medijima, promene u stavovima o seksualnosti i polovima; kritički pogled na sadašnjost iz vizure pripadnika prošlosti.

2001. godine je Iz pakla ekranizovan. Istoimeni film, sa Džonijem Depom i Heder Grejem u glavnim ulogama, nije uspeo da uhvati ni delić „šire slike“ na kojoj strip insistira, ali može proći kao prosečan istorijski triler.

Iz pakla je preveden i na srpski u fenomenalnom, kompletnom izdanju Darkwood-a, pri ediciji Supernova. Sve slike preuzete su sa sajta Darkwood-a i iz njihovog pregleda Iz pakla, koji možete pogledati ovde.