U prvom broju KULTUR!KOKOŠKE u odeljku za muziku i slične radosti, rešismo da vam ponudimo neka iskustva mladih, talentovanih i upornih ljudi. Nadamo se da će vam njihove priče pomoći da i sami nastavite da čupate i rukama i nogama kako biste se bavili onime što volite,a za šta vam se čini da ljudi više nemaju sluha, da je u Srbiji nemoguće uspeti u nekoj drugačijoj muzici od ove najplasiranije. Nemojte se predavati, pa bile gologuze pevaljke uspešnije još ovoliko, jer rokenrol je mrtav samo ukoliko to priznamo.

U produžetku sledi intervju sa Nikolom Dum-Dum Radićem, jednim od članova benda Barka Dilo (bivši član benda sHpiritus mOvens).

K!K: Kako si počeo da se baviš muzikom i šta misliš da je na tvoj muzički ukus ostvarilo najveceg uticaja?

Nikola: Kasno sam počeo da se bavim muzikom, krajem srednje škole, i prilično spontano – počeo da hvatam ritam, dobio prve palice i vežbao na stolicama i krevetu. Posle bubnjeva, dohvatio sam se udaraljki, gitare i pevanja.

Valjda kao i kod mnogih drugih, na mene je najviše uticao rokenrol, muzika koja se nikad ne prevaziđe, zatim otkriće svetske muzike i jazza i najviše od svega kantautori poput Koena, Kejva, Dilana, Rundeka, Genzbura i Brela.

 K!K: Kao mladom muzičaru iz Beograda, kako tebi izgleda današnja muzička scena na ovim prostorima?Šta misliš da su ključni faktori koji su doveli do prolaska nekih srećnijih vremena što se tiče muzike?

Nikola:Scena je beskrajno monotona – ili već prežvakani autorski pokušaji rokenrola ili neslušljiva alternativa, mlitavi vokali, nezanimljive deonice i dosadni tekstovi. Zato posebno cenim izvođače koji iskoče iz tog koloseka, bilo muzički, scenski, idejno. Šunda i kopija je uvek bilo, ali mislim da ljudima fali širine, milje preslušane muzike i to da malo upornije traže svoj muzički izraz.

K!K:  Pošto imaš bend,znaš iz ličnog iskustva kako je to opstati u muzici.  Kakve su prema tvom mišljenju šanse mladih talentovanih ljudi koji žele da predstave nešto novo danas?

Nikola: Jako je teško opstati, zato bendovi brzo nestaju sa scene. Da bi opstao, osim originalnosti i kvaliteta, treba ti neviđena upornost i lud entuzijazam. Prilika nema mnogo, ali svaku treba ugrabiti. Velika imena iz sveta muzike sve su manje zainteresovana za mlade bendove, traže se isplativije stvari. Bitan je i taj finansijski momenat, probe i oprema se plaćaju, pa ako bend ne zarađuje dovoljno, stati. Ali uporno i optimistično u lepše godine za mlade muzikante!

K!K: Da li misliš da Beograd nudi mladima mesta gde mogu da čuju kvalitetnu novu muziku, ako da, koja su to mesta?

Nikola: Skoro da ih nema, obično klubovima odg cover bendovi koji u beskraj gule Daire, Mornar i Neko te ima noćas, jer to svi znaju. Klubovima dobra zarada, gostima laka zabava, muzičarima kakve-takve pare. Po malim barovima možete čuti talentovane sastave ili pojedince ako imate sreće. Izuzetak je zgrada BIGZa za koju mislim da je novi centar za mlade beogradske umetnike.

K!K : Da li misliš da je problem naše scene pretrpanost svime i svačime i masovna hiperprodukcija raznorazne muzike, odsustvo kreativnih ljudi ili možda nešto treće?

Nikola : Kao što rekoh, odsustvo kreativnosti i traganja za originalnim izrazom. To što danas svako može da snimi pesmu i spot ne znači da svako i treba da snimi.

K!K : Kaži nam nešto o svom bendu.kako ste nastali? Otkud francuska muzika? Šta su vam ciljevi?

Nikola:  Moj bend Barka Dilo je jedna posebna skupina muzičara-studenata-pesnika-kosmopolita-luđaka koju ja nekad nazivam frankofoni-džipsi-pank-kabare. Pod starim imenom i u prethodnoj postavi išli smo na turneju po Balkanu i odsvirali 120 svirki samo prošle godine. Francuska muzika zbog jezika koji neki od nas studiraju i zajedničke ljubavi prema njihovoj novoj sceni i velikim autorima šansone. Cilj nam je da i dalje pevamo svuda gde se pesma može zapevati. Šalim se, već neko vreme aktivno radimo na autorskim pesmama tako da je jedan od ciljeva album u bliskoj budućnosti, zatim stalne svirke na najrazličitijim mestima, još turneja po Evropi.

K!K : Članovi vašeg benda svirali su kao pregrupa ZAZ, imali mnogo nastuSrbiji i po inostranstvu. Kakva su vaša iskustva?

Nikola : Nastup pre ZAZ pred 15000 ljudi na Petrovaradinu je bio ključni momenat – odlična svirka i reakcije publike, a onda i veća zainteresovanost medija za nas. Iskustva su najrazličitija – od odličnih klupskih i festivalskih svirki, preko spontane svirke na Pančevačkom mostu oko ponoći na krovu automobila ili svirke usred Kosovske Mitrovice, toga da je komunalna policija u Budvi htela da nam zapleni instrumente, da su nas iz Makarske ispratili ovacijama do odličnih svirki po beogradskim barovima ili sviranja na nekim svečanostima gde su nas ljudi gledali u čudu i gde nismo dobili nijedan jedini aplauz.

K!K: Gde možemo da vas čujemo? Da li imate neko stalno mesto gde nastupate?

Nikola:  Trenutno smo svakog petka u Cafe de France u Dobracinoj 11, i svake subote u kafeu Amelie, blizu hotela Palas, a sve nastupe sa tacnim lokacijama najavljujemo na nasoj Facebook fan stranici – www.facebook.com/BarkaDilo.

K!K: Šta imate u planu za dalje?

Nikola: Što više i posvećenije da radimo na autorskoj muzici i čim se ukaže prilika – ulazimo u studio. Nastavićemo sa stalnim svirkama jer nas to u neku ruku održava i mislimo da je bitno da smo stalno u kontaktu sa publikom. Mnogi rade nešto što ja nazivam autističnim bavljenjem muzikom – zatvaraju se u studio, stvara se neka monotonija i gube realnu sliku o tome što rade. Ništa bez publike, to je drugi deo te muzičke slagalice.

K!K: Neka poruka ili savet mladim umetnicima kako da se izobre sa šundom, kičom, politikom i ostalim radostima?

Nikola: Tražiti prave ljude za saradnju pre svega, makar i potrajalo, svirati stalno i svuda i drsko držati do sebe i svoje muzike.