Hiromu Arakava – upornost, kravice i mange

Hiromu Arakava, japanska autorka mangi, dokazuje da je moguće ostvariti sve što naumite, pa i uspeti u muškom svetu mangi, a pritom crtati i slatke kravice sa naočarima.

Isečak iz autobiografskog stripa, Hiromu Arakava (preuzeto sa themarysue.com)

Isečak iz autobiografskog stripa, Hiromu Arakava (preuzeto sa themarysue.com)

Hiromu Arakava je neverovatna žena. Verovatno nikada niste čuli za nju, i to je u redu, čak i obožavaocima njenih radova promakne njeno ime. Ako niste čuli za neka od njenih najpoznatijih i najpopularnijih dela, nije strašno, ne zanima to svakoga. To što vam ovo ime ne zvuči poznato ne treba da vas spreči u tome da pročitate nešto više o njoj, jer ova posve interesantna osoba uspeva da svojim radom bude inspiracija ne samo svojim kolegama, ili fanovima, već svima onima koji su sa svojih 7 godina znali šta će da budu kad porastu, ma koliko to nedostižno izgledalo. Hiromu Arakava je tvorac mangi i veoma veliki obožavalac „Ratova zvezda“, video igrica i kravica.

Ovaj tekst je posvećen svima onima koji su u jednom trenutku svog života, na učiteljicino pitanje „Šta želiš da budeš kad porasteš?” odgovorili – da budem crtač japanskih crtaća.

Kratak uvod u svet japanskog stripa za neupućene (iliti one-koji-imaju-život)

Izgled mange - FMA (preuzeto sa imgkid.com)

Izgled mange – FMA (preuzeto sa imgkid.com)

Pre nego što počnemo priču o jednoj od malobrojnih žena koje se bave japanskim stripom, par sitnica koje morate da znate:

  • Manga je naziv za japanski strip, dok su animirani filmovi – anime. Veoma često anime budu ekranizacija već postojeće mange. Japanski strip čita se zdesna nalevo i uvek je crno-beo, manjeg formata.
  • Autor mangi se zove mangaka, i u Japanu oni ponekad imaju status super-zvezda. Ako se pravi ekranizovana verzija mange, ona skoro u potpunosti bude „precrtana“ sa papira, a često mangake i same učestvuju u produkciji anime.
  • Postoje mnogobrojni žanrovi i podgrupe mangi/anime, kao što su: Shōnen manga namenjena tinejdž dečacima (najpopularniji žanr), ili Shōjo namenjena tinejdž devojčicama; tu su i mange namenjene maloj deci, pa starijim momcima ili devojkama, ali naravno i mange za „odrasle“ (znamo da ste čuli za njih). Umesto da snimaju sapunice ili tinejdž komedije sa pravim glumcima, u Japanu se sve „crta“, čak i biografije sportista (Piksi je tokom svoje karijere u Japanu bio protagonista nekoliko manga serijala).

Postoji još mnogo informacija i lekcija o mangi i anime, ali ovaj tekst posvećen je karijeri jedne od najpoznatijih mangaki, tvorcu mange i anime Fullmetal Alchemist.

Mala lekcija o upornosti

Hiromu, autoportret

Hiromu, autoportret

Iako nas prve asocijacije na današnji Japan navode na pomisli o modernom Tokiju, robotima i veoma komplikovanim wc šoljama, postoji i druga, ruralna strana Japana (priznajte, pomislili ste na robotizovan seoski čučavac). Arakava je rođena na Hokaidu 1973. godine i  detinjstvo je provela na farmi svojih roditelja, pomažući im u seoskim poslovima zajedno sa sestrama. Iako je sanjala da postane mangaka jednog dana, obećala je roditeljima da će posle završene srednje poljoprivredne škole ostati na imanju da im pomaže narednih 7 godina. Uvek je bila ponosna na svoje korene i u svojim kasnijim delima često je isticala dobre strane odrastanja na selu, lekcije života koje je naučila gledajući kako naporan rad daje rezultate. „Onoliko koliko vi sebe uložite u zemlju, ona će vam toliko i vratiti,“ pouka je koju nam je ova mangaka prenela preko svog najpoznatijeg dela – Fullmetal Alchemist.

Godine provedene na farmi za Arakavu nisu značile samo čišćenje za kravama ili skupljanje sena – ona je tih 7 godina provela razvijajući veštine koje bi je dovele bliže ostvarenju detinjeg sna. Iako devojčica, odrastala je čitajući Šonen mange, neretko smišljajući svoje. Nije sedela skrštenih ruku, nego je uzela časove slikanja na platnu, ne bi li poboljšala svoju tehniku. Sa drugaricama je čak pravila doujinshi mange (vrsta fanfikcije) koje je izdavala za lokalni magazin.

Kada se obećanih sedam godina navršilo, Arakava je napustila roditeljsku farmu i krenula ka Tokiju, ovog puta obećavši roditeljima da će se kući vratiti tek kada bude u mogućnosti da živi od plate mangake. Iako samouka, bez prethodnog radnog iskustva, brzo nalazi posao u struci, praveći kratke, komične stripove od 4 panela (poznatim kao 4koma). Nedugo zatim dobija posao asistenta poznatog mangake Eto Hirojukija, tvorca mange Mahōjin Guru Guru.

Naslovica Arakavinog prvenca (preuzeto sa wikipedia.com)

Naslovica Arakavinog prvenca (preuzeto sa wikipedia.com)

Nepunih godinu dana nakon dolaska u Tokijo, Arakava uspeva da ostvari san i postane samostalna mangaka, pobedivši na 21st Century Shounen GanGan konkursu sa svojim prvencem Stray Dog (Pas lutalica), mangom iz jednog toma. Nagrada je uključivala izdavanje pobedničkog rada, kao i ugovor sa prestižnim izdavačem Enix-om. Stray Dog je Arakavi značio mnogo i u svojim kasnijim radovima često je davala omaž svom prvencu. U svom magna opusu Fullmetal Alchemist-u, glavni lik je često u negativnom smislu nazivan „psom vojske“, dok u Stray Dog-u postoji lik devojčice koja beži iz vojne laboratorije gde su na njoj vršeni eksperimenti sa psećom DNK, koja je zapravo deo programa „psi vojske“. Ova dva lika čak poseduju i fizičke sličnosti, a davanje omaža najočiglednije je u samoj seriji, gde glavno alkoholno piće koju piju likovi nosi ime Arakavinog prvenca.

Fullmetal Alchemist (FMA)

Fulllmetal Alchemist - Hiromu Arakava

Fulllmetal Alchemist – Hiromu Arakava

Za Enix 2000. godine izdaje svoj prvi serijal mangi Demons of Shanghai (Demoni Šangaja), ali pravi uspeh čekao ju je godinu dana kasnije kada je izdala prva poglavlja Fullmetal Alchemist-a (Hagane no Renkinjutsushi iliti Čelični alhemičar). Radnja ove kultne anime prati dva brata, Edvarda i Alfonsa Elrika, u njihovoj potrazi za načinom da vrate svoja osakaćena tela u normalu, nakon što su ih povredili pri neuspelom pokušaju da vrate majku iz mrtvih. Edvard nosi titulu „Čeličnog“ u vojsci koja angažuje alhemičare da im služe kao oružje. Međutim, braća većinu svog vremena provode putujući kraljevstvom Amestris, pomažući ljudima i otkrivajući opasnu zaveru unutar same vojske.

Manga FMA izdavala se od 12. jula 2001. do 12. juna 2010. godine, u 27 toma, a prodata je u 64 miliona primeraka, od čega je 5 miliona prodato van Japana. Veliku popularnost manga je stekla prevashodno dobro ispričanom slojevitom pričom, koja nigde ne gubi svoj pravac, već se drži planirane rute, što olakšava čitaocu da prati komplikovanu radnju. Ipak, ono što FMA čini jednom od najboljih mangi dosad izdatih, jeste odlična ravnoteža između humora i veoma potresnih scena, te će vam u istom tomu suze teći i od smeha i od tuge. Svim svojim likovima, bili oni negativci, ili komične budale, Arakava je dala prostora za razvijanje, te ozbiljni likovi imaju svoje komične momente, a budalasti otkrivaju svoju bolnu prošlost, što svim njenim likovima daje trodimenzionalnost i ljudskost, realnije prikazanu nego u nekim od delima popularne fikcije. Za svoj rad na ovoj mangi, Arakava je osvojila prestižnu Shogakukan Manga nagradu, u kategoriji „Shōnen“ 2003. godine.

Scene iz FMA: Brotherhood – od suza, preko smeha, do jeze

Popularnost mange dovela je do stvaranja istoimene anime 2003. godine. Međutim, iako je u početku učestvovala u produkciji, Arakava je odustala od toga smatrajući da njeno mešanje u pravljenje anime nema smisla, pošto sama manga još nije bila ni blizu kraja, te ova ekranizacija ima potpuno drugačiju priču i kraj od originalne mange. Ipak, kada se priča o braći Elrik primicala kraju, Arakava se pridružila produkcijskom timu na novoj ekranizaciji FMA: Brotherhood (Hagane no Renkinjutsushi Furumetaru Arukemisuto  iliti Čelični alhemičar: Bratstvo). Ova anime, koja se danas smatra jednom od najkvalitetnijih, prikazivala se od 5. Aprila 2009. do 4. Jula 2010. godine, u 64 epizode, a finale serije usledilo je svega par nedelja posle objavljivanja poslednjeg toma mange.

Uvodna špica za Fullmetal Alchemist: Brotherhood

Kravica sa naočarima

U svetu mangaka, Arakava je poznata kao veliki radoholičar. Tokom svog obimnog rada na FMA, gde je crtala i pisala po 40 stranica mange mesečno, radila u produkciji anime, učestvovala u dizajnu likova za istoimenu igricu, 2007. godine rodila je prvo dete, a da nije ni uzela porodiljsko odsustvo. Ali, to nije sve. U istom periodu izdala je još nekoliko manga serijala: Raiden-18, Hero Tales (Herojske priče) i Noble Farmer (Plemeniti Farmer). Ova poslednja manga je zapravo autobiografija Hiromu Arakave, i predstavlja skup životnih lekcija koje možete naučiti na selu, prikazano kroz oči komične kravice sa naočarima, tj. autoportreta same autorke.

Autoportret Hiromu Arakave (preuzeto sa themarysue.com)

Autoportret Hiromu Arakave (preuzeto sa themarysue.com)

Naime, iako dosta znamo o Arakavinom privatnom životu, fasciniranosti kineskom kulturom, njenoj ljubavi prema „Ratovima zvezda“ i životnoj filozofiji, ono što o njoj ne znamo je zapravo kako ona izgleda. Umesto fotografija, sebe predstavlja kao kravicu sa naočarima. Postoje samo dve fotografije sa dodela nagrada na kojima se ona nalazi, ali ni za jednu se ne može sa sigurnošću reći da je ona na njima. S obzirom na to da u Japanu mangake zaslužuju status super zvezda, jasno je zašto Arakava krije svoj lik. Međutim, to nije sprečilo ljude da je prepoznaju na druge načine, uglavnom po gomili knjiga o alhemiji koje je iznajmljivala iz biblioteke tokom rada na FMA. Arakava je veoma temeljna pri istraživanju, te je za potrebe Hero Tales-a trudna putovala po kineskim provincijama tražeći inspiraciju.

Silver spoon, naslovna strana mange (preuzeto sa wikipedia.com)

Silver spoon, naslovna strana mange (preuzeto sa wikipedia.com)

Nakon napornog rada na FMA, 2011. godine Arakava započinje novi, veoma popularan serijal mangi i anime Silver Spoon (Gin no Saji  iliti Srebrna kašika), koja prati živote đaka i profesora u srednjoj poljprivrednoj školi, nalik na onu u koju je ona išla kao dete. Ona sama priznaje da je dosta svojih ličnih iskustava prenela na stranice mange, te je dosta likova u seriji zasnovano na ljudima iz Arakavinog okruženja. Namera joj je bila da približi ljudima pogodnosti života na selu, kao i to koliko ispunjujuć rad na farmi može biti. Popularnost ove mange doprinela je i popularizaciji srednjih poljoprivrednih škola, a Arakavi je donela još jednu Shogakukan Manga nagradu, u kategoriji „Shōnen“ 2012. godine. Naravno, Arakava nije mogla da se suzdrži da radi na samo jednom projektu, te je 2013. godine počela da radi na manga verziji romana The Heroic Legend of Arslan (Herojske legende Arslana), dok je istoimena anime počela sa prikazivanjem u aprilu 2015. godine.

Žena u muškom svetu

Kao tvorac nagrađivanog serijala FMA, postala je jedna od najuspešnijih mangaka današnjice, i to pišući u šonen žanru, prevashodno namenjenom tinejdž dečacima. Hiromu je ime kojim se ona potpisuje, što je zapravo muška verzija njenog imena Hiromi. Na početku svoje karijere koristila je i druga muška imena, ne bi li sakrila svoj pol, jer nažalost, u svetu japanskog stripa i dalje postoje rodni stereotipi koje Arakava, zajedno sa nekolicinom koleginica pokušava da iskoreni iz ove industrije.

Svi vole Arakavine akcione scene (pogotovo ako je Roj Masteng u njima), FMA: Brotherhood

Svi vole Arakavine akcione scene (pogotovo ako je Roj Masteng u njima), FMA: Brotherhood

Arakava nije prva žena koja se proslavila u svetu muškog stripa – ta čast pripada Suiho Taganavi, koju Hiromu navodi kao glavnu inspiraciju za svoj rad. Tokom svoje karijere, Arakava se borila da svoje ženske likove, koje u šonen žanru jedva dobijaju i sporedne uloge, načini kompleksnim i realnim, ali i neophodnim za priču. Tokom rada na FMA imala je sukob sa urednikom koji nije želeo da sporedni ženski likovi zauzimaju previše stranica u mangi, ali Arakava je to nadomestila u anime, gde su Vinri Rokbel, Rize Hovkaj i general Olivije Armstrong jedne od ključnih figura u raspletu serije. Takođe, u svim svojim delima ženski likovi su zaposleni i imaju veoma napredne karijere, što se poklapa sa motom koji njena porodica vodi: „Nema hleba bez motike“ (poslovica koja ne zna za jezičke barijere).

Žena + tenk = pobeda (scena iz FMA; preuzeto sa tumblr.com)

Žena + tenk = pobeda (scena iz FMA; preuzeto sa tumblr.com)

Kada su je upitali kako uspeva, kao žena, da pravi veoma uspešne šonen stripove namenjene dečacima, Arakava je odgovorila da “je ukorenjena tvrdnja da žene lakše pričaju o emocijama, da im je lakše da pišu dijaloge koji će vas pogoditi pravo u srce, dok su muškarci vičniji pisanju priča punih obrta i tenzije. Što se mene tiče, mislim da je danas teško napraviti jasnu razliku između žanrova. Neki muškarci uspevaju da stvore veoma osećajne i kompleksne likove, dok neke žene uspevaju da muškarce nadmaše u brutalnosti scena borbe i rata. Bolje je reći da danas svaki autor ima svoju užu specijalnost, po kojoj je poznat. Više nije važno da li si muškarac ili žena“.

Arakava i !Kokoška (preuzeto sa themarysue.com)

Arakava i !Kokoška (preuzeto sa themarysue.com)

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *