Jabuka razdora u ratu „Jabuka“

Apple Corps, danas jednu od vodećih kompanija u muzičkoj industriji, osnovali su Bitlsi – Džon, Pol, Džordž i Ringo – u Londonu, 1968. godine. Osam godina kasnije, Stiv Džobs, Stiv Voznijak i Ronald Vejn su u Kaliforniji osnovali kompaniju Apple Computer (koja sada nosi naziv Apple Inc.). U nazivima ovih dveju kompanija je „apple“ (jabuka), a i njihovi logoi su slični i čini ih, gle čuda, jedna jabuka. Po svoj prilici, u pitanju je i ista sorta jabuke – Granny Smith, sa krupnim plodom, „okruglasto tupo-konusnog oblika“. Godine 1978. sve je ukazivalo na to da je boginja nesloge Erida između ova dva wannabe korporacijska giganta bacila jabuku s natpisom Trademark.

Kada su muzika i kompjuteri zaratili: Album „Please Please me“ (1963), preuzeto sa The Beatles Record Collection, i kompjuter Apple II (1977), preuzeto sa oldcomputers

Bitlsi su tužili Apple Inc. za neovlašćenu upotrebu njihovog trejdmarka (registrovanog zaštitnog znaka), i to i imena i logoa. Činilo se da su 1981. došli do sporazuma – Apple Corps će se držati isključivo muzike, Apple Inc. će se držati isključivo kompjutera. Tada su obe strane verovatno verovale da je ovaj uslov lako ispuniti. Pretpostavićete, prevarili su se. Sa ubrzanim tehnološkim napretkom tokom narednih decenija, to je postalo i nemoguće. Kompjuteri su ušli u muziku, i muzika je ušla u kompjutere. Spor je obnovljen i trajao je ukupno gotovo 30 godina! Pratile su ga prekršene nagodbe, prekrajanja odredbi dogovora, isplaćivanje novčanih nadoknadi čiji su iznosi skrivani od javnosti, operativni sistemi sa „Let It Beep“ i „sosumi“ (od engl. „so sue me“ – pa tuži me) tonovima zvuka, negodovanja zbog sudskih odluka, periodi primirja… Sve je završeno 2007. godine, kompromisnom nagodbom čiji se uslovi drže u tajnosti. Apple Inc. i Apple Corps su platili zaostale sudske troškove i nastavili da koriste svoje, sada već čuvene, jabuke, kao i do tada.

Na servisu iTunes, onlajn prodavnici muzike čiji je vlasnik Apple Inc., tek su se 2010. godine pojavile u ponudi pesme liverpulske četvorke. Ovom događaju je, naravno, prethodilo trogodišnje sporenje oko cene pesama i albuma. Da se samo Stiv Džobs (1955–2011) pitao, muzika Bitlsa bi verovatno i ranije bila u prodaji, pošto je on bio njihov veliki obožavalac. U stvari, na listi njegovih omiljenih muzičara, možda bi se samo Bob Dilan našao na višem mestu. Džobs je čak i filozofiju rukovođenja kompanijom Apple zasnovao na svom ružičastom viđenju ovog benda: „Četiri talentovana momka kontrolisali su svoje negativne sklonosti. Uravnotežavali su jedan drugog, pa je ukupnost bila bolja od zbira delova. […] Velike stvari u poslu nikada ne postiže pojedinac, već to čini tim.“

Mlađani Džobs fotošopovan među Bitlse, preuzeto sa satiričnog sajta Scoopertino

Džobse, zašto jabuka?

Prošle godine je „Interbrand“, vodeća globalna savetodavna kompanija za brendove, na prvo mesto liste stotinu najboljih svetskih brendova postavila Apple Inc. Uprkos tome, niko još uvek nije uspeo da otkrije zašto je baš zagrizena jabuka postala njihov logo. Pored toga što se izgled logoa nepobitno podudara sa nazivom ove računarske kompanije, neizvesno je da li se iza njega krije neko dublje značenje. A tokom godina pripisivana su mu razna.

Prvi Eplov logo je 1976. godine dizajnirao Ronald Vejn, jedan od osnivača kompanije. Činila ga je čuvena scena jabukovog drveta ispod koga sedi zamišljeni Njutn. Ovaj konvencionalni i sličan kakvoj poštanskoj marki logo, ubrzo je zamenila modernija verzija. Grafički dizajner Rob Dženof je 1977. predložio logo sličan onom koji danas dobro poznajemo. Kompjuteri koji su te godine prodavani na sebi su imali jabuke zagrizene s desne strane, sa anarhično raspoređenim bojama duge. Vremenom je logo postao sve svedeniji, simetričniji i jednobojan, ali su priče oko njegovog porekla postajale sve zamršenije.

Evolucija Eplove jabuke, preuzeto sa MacTrast

Kada su Dženofu ukazali na to da je „ugriz” (engl. bite) istozvučnica reči „bajt” (engl. byte), on je morao da ih pita šta taj termin uopšte znači. Dakle, pretpostavka da je ugriz na jabuci igra reči i da je povezan sa jedinicom mere informacija u računarstvu, odmah je pala u vodu. Nagađalo se i da je Eplova jabuka omaž Njutnovoj, pa i da je simbol znanja poput one iz Edenskog vrta. Na ovo je Dženof u intervjuu 2009. odgovorio sa „To je samo jedna divna urbana legenda“. Istina nije tako poetična. Od uprave Epla nisu nikada stigli detaljni zahtevi u vezi sa izgledom logoa; ugriz je tu samo zato da bi jabuka i umanjena izgledala kao jabuka, a ne kao trešnja.

Jabuka je igrala ključnu ulogu u životu engleskog naučnika Alana Tjuringa, „oca računarstva“, pa su se isplele i priče da je upravo on bio inspiracija za Apple Inc. trejdmark. Ova pretpostavka je neko vreme opstajala u limbu, nepotvrđena od strane zvaničnih predstavnika kompanije, ali i neopovrgnuta. Mit je konačno odbačen kao netačan u decembru 2011, kada je Stiven Fraj u televizijskom kvizu „QI XL“ ispričao kako je jednom prilikom pitao Stiva Džobsa o tome, a da mu je ovaj odgovorio: „Nije tačno, ali tako mi boga voleli bismo da jeste!“. I mi bismo voleli. Poput princa koji je poljupcem probudio Snežanu, ovaj logo je mogao da probudi sećanje na tekovinu Tjuringovog naučnog rada.

Ko je bio Alan Tjuring?

Šesnaestogodišnji Turing – kako ga vidi umetnik Henrik Olesen, preuzeto sa Mousse

Računarstvo se pre oko 70 godina prvi put javilo kao samostalna disciplina, a svoj vrtoglavi napredak velikim delom duguje jednom od najznačajnijih naučnika prošlog veka – Alanu Matisonu Tjuringu (Alan Mathison Turing, 1912—1954).

Alan Tjuring je bio engleski matematičar, logičar i kriptograf. Bio je jedan od pionira kompjuterske nauke i dao je neprocenjiv doprinos istraživanju veštačke inteligencije. Tokom Drugog svetskog rata, uspešno je razbijao nemačke ratne šifre. Naslovi u novinama mogli su da glase „Tjuring pobedio Hitlera“, ali, avaj, tamošnje društvo je na Tjuringa pre gledalo sa neodobravanjem, nego što ga je poštovalo, a tome je doprineo jedan događaj pred kraj njegovog života.

Tjuring je rođen 23. juna 1912. godine u Londonu, pošto su se njegovi roditelji, Džulijus i Etel Sara, tu preselili iz Britanske Indije. Još od malena je pokazivao izvanredne intelektualne sposobnosti u oblasti matematike i prirodnih nauka, i već sa navršene 22 godine izabran je za asistenta na Kembridž Univerzitetu. Sa 22 je tražio od mame da mu kupi plišanog medu za Božić. Medu je nazvao Pordži i postavljao ga je ispred otvorene knjige u prostoriji u kojoj je podučavao studente. Tjuring je bio slika i prilika rasejanog naučnika sa još mnoštvom ekscentričnosti. Bio je izvanredan trkač maratona, često je doslovno tumačio izjave ljudi oko sebe, vozio je pokvaren bicikl…

Tjuring: Prometej računarske revolucije

Za okolinu možda čudak, Tjuring je u nauci bio brilijantan. Konstruisao je ono što nam je danas poznato pod nazivom Tjuringova mašina (ili program). Ova „mašina“ nije zaista napravljena, već je u pitanju misaoni eksperiment u kome se računanje simulira preko trake sa simbolima. Originalan i jednostavan mehanizam u osnovi takvog uređaja definisao je buduće kompjuterske algoritme, koji su i danas u upotrebi. Pored toga, genijalni Alan je pružio i dokaz za postojanje Univerzalne Tjuringove mašine (onoga što danas nazivamo digitalnim kompjuterom), koja može da simulira rad bilo koje Tjuringove mašine (ili programa).

Poigrajte se interaktivnom Tjuringovom mašinom na Google Doodle

Tjuringova skulptura u Blečli parku, preuzeto sa Flickr naloga christopher_brown

U radu „Računarske mašine i inteligencija“ (1950), Tjuring se drznuo da postavi pitanje: „Mogu li mašine da misle?“. Kao odgovor na njega, pružio je opis Tjuringovog testa, koji će uticati na razvoj robotike tokom 20. veka. Test se zasniva na takozvanoj igri imitacije. Učesnici u igri su: čovek, mašina koja se samo predstavlja kao čovek i ljudski sudija, koji se sa njima upušta u razgovor. Ako sudija ne uspe da odredi ko je od sagovornika čovek, a ko mašina, onda je mašina prošla test.

Za vreme Drugog svetskog rata, Tjuring je bio angažovan da radi u Blečli parku, britanskom kriptoanalitičkom centru. Tada je konstruisao „Bombu“, elektromehaničku mašinu koja se smatra jednim od prvih računara. Pomoću nje je uspeo da razbije ozloglašeni nemački kod „Enigma“. Tek tri decenije kasnije je ovo Tjuringovo ratno herojstvo obelodanjeno javnosti.

Tjuringova jabuka

Godine 1952. Tjuring je stupio u intimnu vezu sa Arnoldom Murijem, 19-godišnjem mladićem. Zbog toga je osuđen za delo od „velike nepristojnosti“ (engl. Act of gross indecency), prema zakonskom aktu Ujedinjenog Kraljevstva iz 1885. Bio je prinuđen da bira između zatvorske kazne i hormonske terapije, čiji je konačni cilj kastracija hemijskim putem. Izabrao je ovo drugo. Tako je „otac modernog računarstva“ podvrgnut ponižavajućem „lečenju” homoseksualnosti. Mogući sporedni efekti injekcija estrogena koje je primao su depresija, anksioznost, oštećenje kognitivnih sposobnosti, uz fizičke manifestacije poput uvećanih grudi i gojenja.

Otrovna jabuka u bajci o Tjuringu: Stilboestrol (sintetički estrogen), preuzeto sa DES Daughter

Nedugo zatim, 7. juna 1954, sa nepune 42 godine, Alan Tjuring je preminuo usled trovanja cijanidom. Veruje se da je njegova smrt samoubistvo (iako neki sumnjaju u to). Pored njegovog kreveta je nađena polupojedena crvena jabuka – voćka koju je običavao da jede pred spavanje. Iako za to nema opipljivih dokaza, neki Tjuringovi biografi smatraju da je on jabuku namerno optočio cijanidom i na taj način odigrao scenu iz animiranog filma Volta Diznija „Snežana i sedam patuljaka“ (1937), koji je urađen prema njegovog omiljenoj bajci.

Godine 2009, britanski premijer Gordon Braun uputio je posthumno izvinjenje Alanu Tjuringu zbog užasnog tretmana, a u avgustu 2014. engleska kraljica Elizabeta II je Tjuringa zvanično proglasila pomilovanim.

Zla veštica iz Snežane i sedam patuljaka (1937)

Tjuring u 21. veku

Sto godina nakon Tjuringovog rođenja, širom sveta je u upotrebi preko milijardu ličnih računara, a na mnogima od njih je logo zagrizene jabuke. Kada je vide, neki se sete Tjuringa, a neki i ne. Engleski glumac Stiven Fraj se ovog januara venčao sa svojim momkom. Kraljicu ne može biti manje briga za to.

Ako Vas je posle čitanja ovog teksta uhvatila neizdrž za „guglanjem“ informacija o Alanu Tjuringu, preporučujemo da u polje za pretragu unesete sledeće: „alan turing“ -benedict -cumberbatch, da Vam rezultati ne bi bili preplavljeni naslovima u vezi sa najnovijim filmskim ostvarenjem o tajnom timu razbijača šifara.

Svim genijima pomenutim u ovom tekstu posvećujemo sledeći kratak govor Stiva Džobsa (1997):

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=8rwsuXHA7RA]

Naslovna fotografija je ilustracija Endija Potsa za magazin Nature.