Sama fraza „sviranje lista“ ili „sviranje u list“ („svirka od list“, „lisje“ ili „lifče“ u Makedoniji, „usna svirka“ u Vojvodini, a kod vojvođanskih Mađara – „sajpikula“), zvuči nepravilno, čudno, arhaično. Nema smisla nekome ko je odrastao učeći o lišću, njegovoj građi i vrstama, striktno iz školske klupe – sakupljajući ih čisto za ocenu iz herbarijuma, nekad trojku, nekad četvorku.