Meredit, preuzeto sa The Times

Meredit Kerčer je bila dvadesetjednogodišnja britanska studentkinja kada je septembra 2007. stigla u Peruđu. Tamo je planirala da provede godinu dana. Tečno je govorila italijanski i imala je velike ambicije da radi za Evropsku uniju. Prijatelji je opisuju kao pametnu, brižnu i popularnu, a porodica kaže da je bila vredna, ali i da je često provodila vreme sa njima. 2. novembra, nepuna dva meseca po dolasku u Italiju, njeno telo je nađeno u stanu koji je delila sa dve Italijanke i Amerikankom, Amandom Noks. Uprkos tome da je ovo Mereditina tragična priča, Google pretraga njenog imena izbacuje više nego duplo manje rezultata nego pretraga imena Amande Noks. Dobrodošli u priču staru sedam godina koja je fokus potpuno okrenula sa žrtve na osuđenika.

Činjenice…?

Jako je teško dokučiti istinu kada je reč o ovom slučaju. Svako od osuđenih ima svoju priču, a neki čak i po dve-tri. Sumirajmo potvrđeni razvoj događaja:

Amanda i Meredit su se upoznale u septembru kada su se uselile u  stan u Via della Pergola, broj 7. Poznato je da su pre ubistva srele Rudija Guedu, ranije poznatog policiji, i provele izvesno vreme sa njim. 25. oktobra devojke su zajedno otišle na koncert gde je Amanda upoznala Rafaelea Solećita (koji je tada imao 23 godine) i oni počinju da se zabavljaju.

Na državni praznik 1. novembra Meredit je sa drugaricama bila van grada. Večerala je sa tri Engleskinje u njihovoj kući i sa drugaricom se rastala oko 8:45 uveče na oko 500 metara od stana. Izveštaji kao vreme smrti navode period od tog momenta pa do 12:50 ujutru.

Amanda i Rafaele su sutradan shvatili da je Mereditina soba zaključana, a da je prozor jedne od italijanskih cimerki razbijen i pozvali policiju. Kada su vrata provaljena oko 1:15, nađeno je Mereditino telo, pokriveno, sa ranom od noža na vratu. Policija je potvrdila da ju je napalo više od jedne osobe, da je umrla od gubitka krvi i gušenja i da je bila seksualno zlostavljana. Već 6. novembra policija hapsi Amandu Noks, njenog dečka Rafaelea Solećita i vlasnika lokalnog bara u kome je Amanda radila, Patrika Lumumbu. Petnaestak dana kasnije Rudi Guede, čiji su otisci jedini zasigurno nađeni u stanu, biva uhapšen u Nemačkoj.

Može biti, al’ ne mora da znači

Utvrđeno je još jako malo podataka sem ovih. Policija je aljkavo skupljala DNK dokaze, pa prvobitna priča da se Solećitov DNK nalazi na Mereditinom brushalteru, a Noksin na dršci noža na čijoj oštrici je Mereditina krv nije pouzdana, naročito jer niko nije siguran da to jeste Mereditina krv i da je taj nož uošte korišćen pri ubistvu. Amanda i Rafaeleo nemaju pouzdan alibi: navode da su veče proveli zajedno kod njega u stanu, gledajući TV i pušeći marihuanu. Jedini svedok koji je naveo da je Amanda bila te večeri blizu stana je zavisnik od heroina. Amandina svedočenja se najmanje od svega mogu smatrati pouzdanim: prvo je priznala ubistvo i kao saučesnika navela Lumumbu, zatim je rekla da je samo čula Kerčerino vrištanje, da bi kasnije rekla kako ju je policija mučila da bi izvukla priznanje. Da bi stvar bila još sumnjivija, izjavu je davala bez advokata, na jeziku koji nije tečno znala.

Osuđen za ubistvo, Rudi Guede, preuzeto sa The Telegraph

Lumumba je brzo pušten, a Guede (čija je izjava takođe varirala) osuđen na trideset godina zatvora. Amanda i Solećito su decembra 2009. osuđeni za ubistvo, pa oslobođeni 2011. Sa jako malo dokaza i mnogo mesta da maštoviti um nadogradi priču, ovaj slučaj se pokazao kao radost za medije širom sveta.

Engleska protiv Amande

Slika se s oružjem: mora da je kriva! Preuzeto sa Sabotage Times

Već na samom početku istrage istakle su sve dve zaraćene strane: ona koja misli da je Amanda upletena, i ona koja misli da je nevina. Oni koji optužuju Amandu bili su neformalno vođeni britanskim listom Daily Mail koji se može pohvaliti time da je popularizovao nadimak Foksi Noksi (Foxy Knoxy: Prepredena Noksi) i objavljivao članak za člankom o mračnoj prošlosti i poremećenoj ličnosti Amande Noks. Neki od bombastičnih naslova navode kako je opljačkala Meredit da bi kupila drogu, da je u sudnicu ušla poput holivudske dive, da se sa majkom takmičila za muškarce, a najrasprostranjenije su bile optužbe da je Meredit ubijena u satanističkim orgijama. Umesto o istrazi ubistva, novine su uporno pisale o internacionalnom okršaju „Amerikanka protiv Britanke”. Uz opise Amande Noks kao raskalašne, amoralne, promiskuitetne Amerikanke koja pije i drogira se, slika koju je izgradio Daily Mail zaličila je na Kamijevog Stranca, jer se Amandi u javnosti više nije sudilo za ubistvo, već za ponašanje i manjak emocija.

“Najneumesnija slika zločina”, preuzeto sa Daily Mail

 Gomila je tekstova pisana o tome koji je donji veš Amanda Noks kupovala u danima nakon ubistva i o tome kako nije pokazala emocije pri hapšenju, a video nje i Solećita kako se ljube ispred stana u kome policija pregleda dokaze počeo je da se vrti po televiziji, postavši ono što je BBC nazvao „najneumesnijom slikom slučaja”. U celoj priči se apsolutno gube svi ostali učesnici: Mereditino ime se jedva tu i tamo pojavi uz opise osećanja njene porodice, a Solećito kao da prestaje da ima ikakvu ulogu u ubistvu. On je sam izjavio da mu sude uglavnom jer se zabavljao sa Amandom, što je, kad je reč o osudama medija, svakako tačno.

Ubedljivo najgori potez Daily Mail-a je usledio kada je Amanda Noks 3. oktobra 2011. oslobođena. Prvobitna objavljena vest bila je da je „Amanda Noks zapanjena nakon što je molba protiv osude za ubistvo odbijena” i stajala je punih 90 sekundi pre nego što je skinuta.

Video koji je Daily Mail obilato koristio kao prilog uz tekstove o Noksovoj

Amerika za Amandu

Nakon što je oslobođena optužbi, Amandu Noks je u Sijetlu dočekala gomila novinara i onih koji su verovali u njenu nevinost.

Još i pre nego što je oslobođena izašao je i film o njenom suđenju, a ove godine izlazi još jedan. Ponuđeno joj je mnogo para da glumi u porno filmu, i kao svaka ozbiljna američka tema, njen slučaj je dobio mesto kod Opre. Po američkom običaju glorifikovanja kriminala, Amanda Noks je postala zvezda.

Amanda nakon sletanja u Sjetl, preueto sa Itago Daily Times

Mada je njen slučaj upoređivan sa slučajem Kejsi Entoni po tome da je lepa devojka oslobođena nakon naizgled potpuno osnovane optužbe,  Amandu Noks javnost daleko više podržava.

Možda ranije i nije bila tako omiljena, ali je većini ljudi bilo dovoljno da Noksova u svojim memoarima kaže da nije kriva da bi u to i poverovali. U ovom slučaju, Amerikanci uglavnom najviše od svega krive italijanski pravni sistem, što vodi do sledećeg fijaska u slučaju, a to je…

Svi protiv Italije

Optužen za zabavljanje sa Amandom Noks – Rafaele Solećito, preuzeto sa The Guardian

Italijanski pravni sistem se znatno razlikuje od američkog pravnog sistema, što izgleda automatski znači da je loš. Mediji i oni koji su pratili slučaj rado spekulišu o krivici suda i tvrde da se ovakav fijasko ne bi desio nigde drugde.

Činjenica jeste da su dokazi uništeni i da se presuda menjala, ali ono što mediji zaboravljaju je da je dosta navedenih propusta njihova krivica. Da mediji nisu krenuli sa optužbama o burnom životu Foksi Noksi, možda ni tužilac ne bi tu priču iskoristio u svoju korist? Italijanski sistem nije kriv za manjak dokaza, nepovezanosti u svedočenjima i lošu medijsku sliku o svima upletenim u ovaj slučaj, kao ni za gomilu dezinformacija koje su se širile tokom godina. Jedan od novinara je zarad sočnije priče ubedio radnika iz obližnje prodavnice da kaže kako je Noksova jutro nakon ubistva kupila izbeljivač, što je samo jedan od mnogih pokazatelja koliko je ovo postao slučaj medija i javnosti, a ne samo italijanskog pravosuđa

A Meredit…?

Solećito i Noksova su ove godine ponovo osuđeni za ubistvo Meredit Kerčer: Solećito je uhapšen pri pokušaju bekstva iz države, dok se Noksova po novinama i Internetu bori za oslobođenje od krivice, govoreći da, ako odluče da je isporuče, neće ići mirno, već će se boriti. Da li nova presuda znači da sud konačno ima čvrste forenzičke dokaze? Ne – čvrstog dokaza ili svedočanstva da su Noksova i/ili Solećito bili u stanu večeri kada je Meredit Kerčer ubijena nema. Stoga, verovatno nikad zasigurno ni nećemo znati šta se zapravo desilo, iako bi javnost i mediji to silno želeli.

Ono što je daleko bitnije, ipak, je da to prvenstveno želi Mereditina porodica. Kad god ih je neko pitao za mišljenje,  što nije mnogo jer prvenstvo uvek imaju optuženi, oni su ponavljali kako nemaju ništa protiv Noksove lično, samo žele istinu, a da se osećaju kao da je njihova ćerka i sestra izbačena iz cele priče.

Zaboravljena žrtva: Meredit Kerčer; preuzeto sa The Guardian

Ova priča je odavno prestala da bude samo suđenje, istraga o ubistvu Meredit Kerčer ili čak i suđenje protiv Solećita ili Gaudija – ovo je prvenstveno slučaj Amande Noks. Dok sud pokušava da otkrije počinioce ubistva, mediji i javnost pokušavaju da otkriju Amandu: da li je ona samo naivna devojka ili đavo koji se krije iza lepog lica? Ipak, možda bi prava pitanja trebalo da budu „Da li je bitno?”, „Koga zanima?” i „Ko je ubio Meredit Kerčer?”

Šest godina kasnije, suđenja i dalje traju, izjave su i dalje nepovezane, a prošlo je previše vremena da bi došlo do otkrića novih dokaza. Nije da bi to verovatno i promenilo tok slučaja – jedini dokazi koji su postojali upućivali su na Rudija Guedu, kome je kazna od 30 godina bila smanjena na 16, da bi ovog meseca bio pušten na slobodu.

Možda je došlo do greške; možda ovo i nije istraga o ubistvu Meredit Kerčer, već beskonačni pokušaj da se zasigurno dokaže nevinost ili krivica Amande Noks. U tom slučaju je njen povratak kao glavnog osumnjičenog prava poslastica za medije jer nas čeka još gomila izveštaja o tome da li će i kako Noksova biti isporučena i koliko je italijansko pravosuđe loše – sve, naravno, uz što manje spominjanja prave žrtve, Meredit Kerčer.