5 stripova kojima reči nisu potrebne

Predstavljamo vam pet grafičkih romana, koji dokazuju da se fascinante priče mogu ispričati bez imalo dijaloga.

„Slika vredi hiljadu reči.” To vam je taj revolucionarni pristup kulturnoj kritici, koji gajimo ovde u KulturKokoški, potpuno očišćen od opštih mesta i često korišćenih fraza! Ako ste, nekim slučajem ovu misao čuli ranije, čuli ste je s razlogom – strip jeste prvenstveno vizuelni medij. Ovu naizgled sasvim jasnu istinu vrlo često zaborave pisci, skloni da svojim rečima previše daju na značaju. Predstavljamo vam zato pet grafičkih romana, koji dokazuju da se fascinante priče mogu ispričati bez imalo dijaloga.

Shaolin Cowboy

Shaolin_Cowboy_1Džefri Darou koji stoji iza ovog neobičnog stripa, široj publici je uglavnom poznat po radu na Matriks trilogiji Vačovskih, ali je pomalo boravio u svetu stripa znatno pre toga. Shaolin Cowboy ima jednostavnu priču – budistički monah koji je postao kauboj putuje praznom, post-apokalitptičnom pustinjom i ubija zombije (uglavnom motornom testerom). To je otprilke to, nema mnogo narativa i zapleta.

Recepcija Cowboy-a je uglavnom bila dvojaka. S jedne strane izazvao je učene polemike među poznavaocima o tome šta implicira ovo neobično spajanje istočnjačke i američke ikonografije, kao i koja je svrha izrazito stilizovanog i detaljnog repetativnog nasilja. S druge pak, za one manje sklone postkolonijalističkoj analizi, majstor borilačkih veština komada zombije dok creva lete u svim pravcima – očigledno je da se radi o umetnosti kao takvoj.

Silent Comics

Serija ilustracija nepretencioznog naziva, dolazi od relativno nepoznate rumunske ilustratorke Ileane Surdukan. U pitanju su nepovezani, nemarno (gotovo detinjastvo) nacrtani odlomci iz svakodnevnog života, često pod uticajem bajki iz rumunske tradicije.

Najpoznatiji su verovatno narativi Šoljica čaja i Tajna života, koji se odigravaju u fantastičnom svetu, očigledno pod uticajem orijentalne estetike. Pošto se paneli zasnivaju na iznenadnom obrtu koji prema rečima autorke „koristi vizuelne kodove na način koji iskoračuje u nadrealno“ nije ih moguće prepričati, bez da se pokvari iskustvo, ali ono što je zajedničko za oba je da ostave „čitaoca“ sa neobjašnjivom nostalgijom.

silent comics 2

Spiderman #39       

spidermanMarvelov pokušaj da napravi nemi strip sa Spajdermenom je neobično uspešan, jer odsustvo dijaloga nije bio samo trik, već se neobična atmosfera ovog broja uklapa sa tematikom koja odudara od uobičajene.

U broju 39 Piter Parker i Meri Džejn su razvedeni (ne očajavajte, samo prave pauzu, pomiriće se oni) i odsustvo dijaloga uspeva da ilustruje melanholiju i otuđenost glavnih likova. Podzapleti koji se tiču Merine karijere i njene novostečene slave, kao i svađe između tetke Mej i Pitera su zapravo zanimljviji nego glavni tok priče – ne toliko različit od uobičajenog, raspričanog Spajdermena. Ovo je doduše i inače problem sa Marvelom – glavni junaci sami po sebi nisu previše zanimljivi.

Age of Reptiles

age of reptilesU ovom slučaju, odluka da likovi ne govore, nije nikakva bizarnost, već logična posledica toga ko su likovi – dinosaurusi, koji samo pokušavaju da izguraju još jedan uobičajen dan u mezozoiku.

Age of Reptiles najbojlje je čitati u omnibus izdanju, jer se tako vidi koliko je autor Rikardo Delgado napredovao tokom više od dvadeset godina koliko je ovaj grafički roman izlazio. Tokom sveg tog vremena kritičari su bili podeljeni: neki su govorili da njegov izrazito detaljan pristup crtežu otežava čitanje odnosno da se u svakom panelu previše dešava, a drugi su upravo ovim bili oduševljeni, jer zahteva neverovatnu posvećenost. Takođe, odsustvo dijaloga i likova sa kojima se čitalac može poistoveti za neke su revolucionari eksperiment, dok jednom broju kritičara jednostavno nije legla ova tema.

The Arrival

Šaun Ten je započeo karijeru sa slikovnicama, a onda je postepeno uveo panele i spontano prešao u strip, pa se mnogi od njegovih radova nalaze negde između ove dve kategorije. The Arrival je ipak nesporno strip i to strip izuzetno kompleksne tematike, mada je često reklamiran kao dečija slikovnica.

Protagonist je neimenovani imigrant, nejasnog porekla (relativno azijskog izgleda), koji dolazi u nepoznatu zemlju, doduše ispunjenu američkom ikonografijom (dva Kipa slobode jedan naspram drugog i grad koji podseća na Njujork mada može biti bilo koja metropola).

Lik je prikazan izrazito realistično, dok je scenografija oko njega izvitoperena,ali tako da ne ostavlja zastrašujući utisak već više liči na san. Ovim se postiže univezalnost, pa tako The Arrival postaje vanvremenska i vanprostorna priča o svim doseljenicima koji traže svoj put.

the arrival

Najviše kreativnosti se pojavi, ne kad autor ima neograničena sredstva i mogućnosti, već kad namerno ograniči svoj način rada i natera sebe da prevaziđe ova ograničenja. Nemi stripovi, zato uspevaju da ostave snažniji efekat na čitaoca, primoravajući ga da se intezivnije fokusira na radnju i njene detalje.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *